Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku ponavljanja

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pokrenutom predlogom za ponavljanje parničnog postupka. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog dugotrajnog postupanja sudova u rešavanju predloga.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vesne Kodžo iz Inđije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vesne Kodžo i utvrđuje da je u postupku koji je pokrenut predlogom za ponavljanje parničnog postupka koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Inđiji u predmetu P. 212/94, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 2729/10, povređeno pravo podnosi teljke na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2 . Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vesna Kodžo iz Inđije podne la je Ustavnom sudu, 15. april a 2010 . godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 3/ 10 od 13. januara 2010. godine, zbog povrede prava iz čl. 21, 26, 32, 35, 58, 62. i 64. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Inđiji u predmetu P. 212/94 (sada pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 2729/10).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka ustavne žalbe 1994. godine podnela Opštinskom sudu u Inđiji tužbu protiv Đ. R. radi utvrđivanja prava svojine na katastarskoj parceli broj 2245/4 (3654), KO Inđija , te da je Opštinski sud u Inđiji doneo presudu na osnovu priznanja P. 212/94 od 18. aprila 1994. godine, koja je ukinuta rešenjem istog suda P. 212/94 od 26. oktobra 2004. godine na osnovu predloga za ponavljanje postupka R. R. iz Inđije; da je protiv rešenja o ponavljanju postupka podnositeljka ustavne žalbe izjavila žalbu Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici, a da je Viši sud u Sremskoj Mitrovici rešenjem Gž. 3/10 o dbio žalbu i potvrdio ožalbeno rešenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br . 109/07 , 99/11 i 18/13 - Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3 . Ustavni sud j e u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvida u spis e predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 2729/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 12. aprila 1994. godine Opštinskom sudu u Inđiji tužbu protiv Đ. R. iz Inđije kojom je tražila da se utvrdi da je nosilac prava svojine na ¼ nepokretnosti na katastarskoj parceli 2245/4, KO Inđija.

Opštinski sud je presudom na osnovu priznanja P. 212/94 od 18. aprila 1994. godine usvojio tužbeni zahtev tužilje.

R. R. iz Inđije je kao umešač 30. juna 2004. godine podneo predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka u predmetu Opštinskog suda u Inđiji u predmetu P. 212/94.

Rešenjem Opštinskog suda u Inđiji P. 212/94 od 26. oktobra 2004. godine usvojen je predlog za ponavljanje postupka, dozvoljeno ponavljanje postupka i ukinuta presuda tog suda P. 212/94 od 18. aprila 1994. godine. Rešenje je 11. oktobra 2005. godine dostavljeno tužilji.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici je osporenim rešenjem Gž. 3/10 od 13. januara 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio ožalbeno rešenje.

U ponovljenom postupku predmet je dobio oznaku P. 2729/10.

Tužilja je na ročištu održanom 9. aprila 2010. godine izvršila subjektivno preinačenje tužbe tako što je kao tuženog označila i R. R.

Na poslednjem održanom ročištu od 10. februara 2012. godine doneto je rešenje da se u predmetu izvrši građevinsko veštačenje.

4. Odredbama Ustava , na čiju se povredu poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1, 2. i 3.); da niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu (član 26. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.); da se svakom jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.); da su deca zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja ili zlopuotrebljavanja.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, odredbom. bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. U vezi sa istaknutom povredom prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da iako podnositeljka smatra da predmetni parnični postupak predstavlja jednu celinu i traje skoro 19 godina računajući od podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Inđiji 12. aprila 1994. godine, predmet ocene ovog ustavnosudskog postupka može biti isključivo period od 30. juna 2004. godine kada je R. R. iz Inđije podneo predlog za ponavaljanje postupka. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje da se pod jedinstvenim parničnim postupkom podrazumeva postupak koji se vodi pred prvostepenim i drugostepenim sudom, kao i postupak po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, pod uslovom da su ova vanredna pravna sredstva u konkretnom slučaju bila dozvoljena Zakonom o parničnom postupku i da su izjavljena na način i pod uslovima propisanim tim zakonom. Nasuprot tome, u postupku koji se vodi po predlogu za ponavljanje parničnog postupka odlučuje se samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje pravosnažno okončanog parničnog postupka, te iz tih razloga ovaj postupak po svojoj prirodi ne predstavlja sastavni deo, niti nastavak parničnog postupka koji je već prethodno pravnosnažno završen, te s toga s njim ne čini jedinstvenu celinu. Na osnovu navedenog, proizlazi da predmetni postupak od podnošenja predloga za ponavljanje postupka traje već skoro devet godina, te je taj period bio predmet ocene Ustavnog suda.

Polazeći od toga da je Opštinski sud rešenje P. 212/94 od 26. oktobra 2004. godine, kojim je usvojen predlog za ponavljanje postupka , dostavio tužilji tek nakon godinu dana, a da je o žalbi tužilje Okružnom sudu u Sremskoj Mitrovici od 21. oktobra 2005. godine protiv navedenog rešenja odlučio tek Viši sud u Sremskoj Mitrovici, rešenjem Gž. 3/10 13. januara 2010. godine, odnosno nakon pet godina, Ustavni sud je ocenio da navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka i da, imajući u vidu sporno pitanje koje je u ovoj fazi postupka trebalo raspraviti, nijedan od činilaca koji objektivno može uticati na dužinu određenog sudskog postupka ne mo že opravdati postupanje nadležnih sudova u konkretnom slučaju.

Imajući u vidu navedeno, a krećući se u granicama zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da je u postupku koji je pokrenut predlogom za ponavljanje parničnog postupka koji se vodio pred Opštinskim sudom u Inđiji u predmetu P. 212/94, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 2729/10 podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, primenom odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 3. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome se osporava rešenje Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 3/10 od 13. januara 2010. godine, Ustavni sud konstatuje da ovim rešenjem nije odlučeno o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi za ponavljanje postupka, zbog čega, po oceni Suda, podnositeljki nisu mogl e da budu povređen e garancije i prava iz čl. 21, 26, 32, 35, 58, 62. i 64. Ustava .

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe la podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpe la isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci .

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević