Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog navodne povrede prava

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu Dragana Stojanovića izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Žalba se odnosila na povredu prava na pravično suđenje i imovinu u upravnom postupku provođenja promena u katastarskom operatu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Stojanovića iz Vranja, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dragana Stojanovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 5992/08 od 7. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Stojanović iz Vranja je 24. oktobra 2009. godine, preko punomoćnika Zorana Petrovića, advokata iz Vranja, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 5992/08 od 7. maja 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na imovinu iz člana 58. st. 2. i 3. Ustava i načela iz člana 88. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je postupak vođen protiv umrlog lica J.S, čime su povređene odredbe čl. 39. do 41. Zakona o opštem upravnom postupku. Dalje je naveo da mu nije omogućeno učešće u upravnom postupku, čime je povređena odredba člana 125. Zakona o opštem upravnom postupku, a u vezi sa čl. 132. i 133. istog zakona. Takođe je naveo da je u tužbi ukazao na pogrešnu primenu odredbe člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji, ali da ovu činjenicu sud nije cenio, niti je o tome dao bilo kakvo obrazloženje. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su mu osporenom presudom povređena navedena ustavna prava i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i izvršenog uvida u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Republički geodetski zavod - Služba za katastar nepokretnosti Vranje doneo je 28. novembra 2006. godine rešenje broj 952-01-936/2006 kojim je dozvolio provođenje promena u katastarskom operatu za KO Vranje, tako što su: umesto katastarske parcele broj 5362 korisnika Dragana Stojanovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, i J.S. formirane katastarske parcele br. 5362/1 i 5362/2, bez promene korisnika i njihovih udela; umesto katastarske parcele broj 6361 korisnika S.P. formirane su parcele br. 5361/1 i 5362/2 bez promene korisnika; umesto parcele broj 5364 korisnika „Novi dom“ Javno preduzeće iz Vranja, formirane su parcele br. 5364/1, 5364/2 i 5364/3 , bez promene korisnika.

Republički geodetski zavod je 14. jula 2008. godine, rešavajući o žalbi podnosioca, doneo rešenje 07 broj 952-01-19/07 kojim je odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca izjavljenu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Vranje broj 952-01-936/2006 od 28. novembra 2006. godine.

Vrhovni sud Srbije je 7. maja 2009. godine, odlučujući o tužbi podnosioca, doneo osporenu presudu U. 5992/08 kojom je odbio tužbu. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, navedeno: da je pravilno postupio tuženi kada je osporenim rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu tužioca izjavljenu protiv prvostepenog rešenja nalazeći da je to rešenje doneto bez povrede pravila postupka, kao i da je zasnovano na pravilno utvrđenom činjeničnom stanju i pravilnoj primeni materijalnog prava; da je iz spisa utvrđeno da je Direkcija za razvoj i izgradnju SO Vranje podnela zahtev za provođenje promena površine predmetnih katastarskih parcela KO Vranje, saglasno dostavljenom izvodu iz Detaljnog urbanističkog plana bloka broj 14, pod brojem 35-73/94-08, koji se primenjuje u skladu sa članom 4. Odluke o primeni Generalnog plana Vranja i urbanističkih planova donetih do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji; da je odredbom člana 69. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni list RS“, broj 47/03) propisano da javno građevinsko zemljište, u smislu zakona, jeste zemljište koje je planom donetim u skladu sa ovim zakonom, namenjeno za izgradnju javnih objekata od opšteg interesa i za javne površine i koje je u državnoj svojini; da kako je navedenim Detaljnim urbanističkim planom bloka 14 u Vranju na katastarskim parcelama br. 5362, 5361 i 5364 predviđena izgradnja kolskog prilaza, to je pravilno nalaženje tuženog organa da su u ovoj upravnoj stvari ispunjeni navedeni uslovi iz člana 69. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji; da kako je navedeni izvod iz Detaljnog urbanističkog plana overen od strane nadležnog organa, on i po nalaženju tog suda , predstavlja ispravu podobnu za deobu pomenutih katastarskih parcela, shodno članu 16. Instrukcije za održavanje katastra zemljišta, a što predstavlja preduslov za pokretanje odgovarajućeg postupka pred nadležnim opštinskim organima.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. Ustava je, pored ostalog, utvrđeno: da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.).

Odredbom člana 88. stav 1. Ustava je utvrđeno da je korišćenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljištem, šumskim zemljištem i gradskim građevinskim zemljištem u privatnoj svojini, slobodno.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01) (u daljem tekstu: ZUP) propisano je: da ako u toku postupka nastupi smrt stranke, odnosno prestanak pravnog lica, postupak se može obustaviti ili nastaviti, zavisno od prirode upravne stvari koja je predmet postupka, a da ako prema prirodi stvari postupak ne može da se nastavi, organ će obustaviti postupak zaključkom protiv kojeg je dopuštena posebna žalba (član 44. stav 2.); da se pre donošenja rešenja moraju utvrditi sve odlučne činjenice i okolnosti koje su od značaja za donošenje rešenja i strankama omogućiti da zaštite svoja prava i pravne interse, a da se činjenice i okolnosti iz stava 1. ovog člana utvrđuju i prava i pravni interesi iz tog stava ostvaruju i štite u skraćenom postupku (član 131.) ili u posebnom ispitnom postupku (čl. 132. i 133.) (član 125. st. 1. i 2.); da organ može po skraćenom postupku rešiti upravnu stvar ako se stanje stvari može utvrditi neposrednim uvidom, odnosno na osnovu službenih podataka kojima organ raspolaže, a nije potrebno posebno saslušanje stranke radi zaštite njenih prava, odnosno interesa (član 131. stav 1. tačka 2)); da kad je rešenje doneto bez prethodno sprovedenog posebnog ispitnog postupka koji je bio obavezan, ili kad je doneto po članu 131. stav 1. tač. 1 ), 2) ili 3 ) ovog zakona, ali stranci nije bila data mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje rešenja, a stranka u žalbi traži da se ispitni postupak sprovede, odnosno da joj se pruži mogućnost da se izjasni o tim činjenicama i okolnostima, prvostepeni organ je dužan da sprovede taj postupak, a da po sprovođenju postupka, prvostepeni organ može uvažiti zahtev iz žalbe i doneti novo rešenje (član 227.).

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Us tavni sud je utvrdio da osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije nije povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje.

U vezi sa navodom podnosioca ustavne žalbe da je postupak vođen protiv umrlog lica i da su na taj način povređene odredbe Za kona o opštem upravnom postupku, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 44. stav 2. ZUP. Naime, smisao ove zakonske odredbe je da se u upravnoj stvari gde buduće rešenje može uticati na pravnu situaciju pravnih sledbenika stranke, omogući pravnim sledbenicima da uzmu učešće u postupku. U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe i J.S. su bili sukorisnici katastarske parcele broj 5362, te je buduće rešenje moglo uticati na pravnu situaciju podnosioca ustavne žalbe, u tom smislu da je on mogao ostvariti prava pok. J.S. Ustavni sud je uvidom u rešenje o nasleđivanju Opštinskog suda u Vranju O. 498/99 od 10. jula 2000. godine, koje je priloženo uz ustavnu žalbu, utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, sin ostavioca J.S, oglašen za jedinog naslednika katastarske parcele broj 5362. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe, kao pravni sledbenik pok. J.S, imao svojstvo stranke u predmetnom upravnom postupku, sledi i da navodi podnosioca o povredi prava na pravično suđenje u tom delu nisu osnovani.

Razmatrajući navod podnosioca ustavne žalbe da mu nije bilo omogućeno učešće u upravnom postupku, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 125. stav 2. ZUP, kojom je propisano da se činjenice i okolnosti od značaja za donošenje rešenja utvrđuju i prava i pravni interesi stranaka ostvaruju i štite u skraćenom postupku ili u posebnom ispitnom postupku. Da li postoje uslovi za rešavanje stvari po skraćenom postupku - stvar je ocene i odluke organa u svakom konkretnom slučaju. Ustavni sud smatra ustavnopravno prihvatljivim stav upravnih organa da u konkretnom slučaju nije postojala obaveza nadležnog organa iz člana 132. ZUP da se sprovede poseban ispitni postupak, već se radilo o slučaju iz člana 131. stav 1. tačka 2) ZUP, kada organ može rešiti upravnu stvar po skraćenom postupku. Međutim, stranka kojoj u prvostepenom upravnom postupku nije bila data mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje rešenja, može, saglasno odredbi člana 227. ZUP, da zatraži u žalbi da se ispitni postupak sprovede, odnosno da joj se pruži mogućnost da se izjasni o tim činjenicama i okolnostima. Ustavni sud je uvidom u podnosiočevu žalbu izjavljenu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Vranje broj 952-01-936/2006 od 28. novembra 2006. godine utvrdio da podnosilac ustavne žalbe nije tražio da se sprovede ispitni postupak, odnosno da mu se pru ži mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima od značaja za donošenje rešenja. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da prvostepeni i drugostepeni upravni postupak predstavljaju celinu, Ustavni sud je ocenio da nije osnovan navod podnosioca ustavne žalbe da mu je bilo uskraćeno pravo da učestvuje u upravnom postupku.

U vezi sa navodom podnosioca ustavne žalbe da je pogrešno primenjeno materijalno pravo, Ustavni sud je ocenio da su drugostepeni organ i Vrhovni sud Srbije detaljno obrazložili svoje pravno stanovište zauzeto u ovoj pravnoj stvari, koje ovaj s ud ne smatra proizvoljnim.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je zaključio da nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

U vezi sa istaknutom povredom prava na imovinu iz člana 58. st. 2. i 3. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe povredu ovog prava preva shodno vezuje za ishod predmetnog upravnog spora. Imajući u vidu da je Ustavni sud ocenio da je Vrhovni sud Srbije naveo ustavnopravno prihvatljive razloge za odbijanje tužbe podnosioca ustavne žalbe, sledi i da navod i podnosioca o povredi navedenog ustavnog prava nisu osnovani.

Ustavni sud konstatuje da se odredbom člana 88. stav 1. Ustava apostrofiranoj ustavnoj žalbi ne garantuje neko od ljudskih prava i sloboda.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu u celini, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11).

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog navodne povrede prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti