Usvajanje ustavne žalbe zbog proizvoljne ocene zastarelosti potraživanja

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio presudu Apelacionog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Stav suda o zastarelosti potraživanja zatezne kamate na otpremninu ocenjen je kao arbitreran, jer nije uzeo u obzir neizvesnost prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Mitića iz Bora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Mitića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Leskovcu, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu I. 376/09, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

4. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Mitić iz Bora je 29. aprila 2011. godine, preko punomoćnika Dragane Videnović i Mileta Petkovića, advokata iz Bora, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Trgovinskim sudom u Leskovcu, a sada se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu I. 376/09, kao i zbog povrede prava na sudsku zaštitu iz člana 22, prava na pravično suđenje iz člana 32. i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i prava iz odredbi čl. 6, 13. i 17. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je SZTPR „Mitić“ iz Bora, vlasnika Dragana Mitića iz Bora, 27. maja 2009. godine podnela predlog za izvršenje Trgovinskom sudu u Leskovcu, radi prinudnog izvršenja pravnosnažne i izvršne presude Trgovinskog suda u Zaječaru P. 65/08 od 15. maja 2008. godine; da izvršenje nije sprovedeno, a da je podnosilac protiv rešenja Privrednog suda u Leskovcu I. 376/09 od 28. januara 2011. godine izjavio 1. februara 2011. godine žalbu po kojoj do dana podnošenja ustavne žalbe nije dobio odgovor; da su na ovaj način povređena navedena ljudska prava podnosioca i naneta mu je nematerijalna i materijalna šteta, koje će tražiti u posebnom postupku u skladu sa članom 90. Zakona o Ustavnom sudu. Predlaže se da Ustavni sud utvrdi povredu ustavnih prava, naloži Privrednom sudu u Leskovcu da u ovom predmetu sprovede izvršenje u roku od trideset dana i da podnosiocu dosudi troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a stavom 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz ustavne žalbe, priložene dokumentacije i spisa predmeta Privrednog suda u Leskovcu I. 376/09, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

SZTPR „Mitić“ iz Bora, vlasnika Dragana Mitića iz Bora, je 28. maja 2009. godine, kao izvršni poverilac, podneo Trgovinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „DANISA WOOD“ d.o.o. iz Vranja, radi prinudnog izvršenja presude Trgovinskog suda u Zaječaru P. 65/08 od 15. maja 2008. godine, sa predlogom da se od izvršnog dužnika oduzme šumski traktor, reg. oznake SO Bor 4044 i preda poveriocu, kao i da se popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari naplate troškovi parničnog postupka u dosuđenom iznosu, sa zakonskom zateznom kamatom od 10. maja 2008. godine do naplate, kao i troškovi izvršnog postupka u nastalom iznosu.

Trgovinski sud u Leskovcu je 2. juna 2009. godine doneo rešenje I. 376/09, kojim je dozvolio predloženo izvršenje.

Nakon što je izvršni poverilac predujmio troškove izvršenja, službeno lice suda je izašlo na lice mesta 26. oktobar 2009. godine, ali punomoćnik dužnika nije bio prisutan, iako uredno pozvan, niti je predmetno vozilo zatečeno na adresi iz predloga za izvršenje. Prema zapisniku o popisu i proceni stvari, punomoćnik poverioca je tom prilikom izjavio da se vozilo nalazi u Medveđi i zamolio da izvršni radnik suda u toku dana u bilo koje vreme izađe na lice mesta radi oduzimanja predmetnog vozila.

Punomoćnik poverioca se, zatim, obratio Visokom savetu sudstva, Ministarstvu pravde, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Privrednom sudu u Leskovcu „pritužbom i urgencijom“ od 17. januara 2011. godine u kojoj „traži od naslova da u okviru svoje nadležnosti preduzmu radnje radi oduzimanja traktora i predaje poveriocu, a od policije se traži da od bilo kod lica u čijem je posedu oduzme predmetni traktor, jer je neshvatljivo da učestvuje u javnom saobraćaju bez saobraćajne dozvole“.

Nakon toga, Privredni sud u Leskovcu je 28. januara 2011. godine doneo rešenje I. 376/09 kojim se izvršni postupak prekida, shodno članu 214. stav 1. tačka 4) Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 27. Zakona o izvršnom postupku, s obzirom na to da je izvršni dužnik prestao da postoji, jer je brisan iz registra privrednih subjekata. Tačkom 2. rešenja je određeno da će se postupak nastaviti kada pravni sledbenik izvršnog dužnika preuzme postupak ili kad ga sud na predlog izvršnog poverioca pozove da to učini.

Protiv ovog rešenja punomoćnik izvršnog poverioca je izjavio žalbu 3. februara 2011. godine po kojoj nije postupljeno, već je predmet arhiviran.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome je zajemčeno pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 22. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (stav 1.), kao i da g rađani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom (stav 2.) .

Odredbama člana 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.) i utvrđuje da s vako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.) .

Kako su odredbama čl. 32. i 36. Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini u osnovi istovetna pravima iz čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, to Ustavni sud povredu ovih prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije, dok odredba člana 17. Evropske konvencije sadrži načelo za tumačenje odredbi ove konvencije, a ne konkretna ljudska prava i slobode.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo izvršni postupak 28. maja 2009. godine, podnošenjem predloga za izvršenje, a da do razmatranja ustavne žalbe izvršni postupak nije okončan.

U konkretnom slučaju osporeni izvršni postupak je do momenta razmatranja ustavne žalbe trajao četiri godine i četiri meseca i još uvek nije okončan, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog trajanja, tim pre kada se ima u vidu da je izvršni postupak, u kome poverioci na prinudan način ostvaruju potraživanja utvrđena izvršnim ispravama, po svojoj prirodi hitan, te je i ranije važeći Zakon o izvršnom postupku, kao što to čini i sadašnji Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisivao izuzetno kratke rokove za preduzimanje procesnih radnji, kako bi se obezbedila delotvorna sudska zaštita navedenih prava poverioca, ali i kako se dužnik i drugi učesnici u postupku ne bi izlagali nepotrebnim neprijatnostima i troškovima.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koje je potrebno ispitati u svakom konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je ostvarivanje potraživanja podnosioca na predaju individualno određene stvari utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom nesumnjivo imalo materijalni značaj za podnosioca koji je imao opravdani interes za efikasno odvijanje izvršnog postupka, ali i da je podnosilac ustavne žalbe svojim ponašanjem na bitan način doprineo dužem trajanju izvršnog postupka. Naime, nakon prvog neuspelog izlaska službenog lica na lice mesta, kada predmetni traktor nije pronađen na adresi iz predloga za izvršenje, podnosilac ustavne žalbe nije podneo sudu predlog za ponovni izlazak na lice mesta, već se posle 15 meseci obratio sudu, kao i drugim napred navedenim organima „pritužbom i urgencijom“ od 17. januara 2011. godine.

Razmatrajući postupanje suda u ovom postupku, Ustavni sud je ocenio da je Privredni sud u Leskovcu, ipak, dao odlučujući doprinos neprihvatljivo dugom trajanju osporenog postupka, kada nije postupio po žalbi podnosioca izjavljenoj 3. februara 2011. godine protiv njegovog rešenja o prekidu postupka I. 376/09 od 28. januara 2011. godine, već je predmet arhivirao.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u tom delu osnovana i da je u predmetu Privrednog suda u Leskovcu I. 376/09 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe, kojima se ukazuje na dugo trajanje osporenog postupka koji još uvek nije okončan, ne mogu dovesti u vezu sa tvrdnjom o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava, te je, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak u predmetu I. 376/09 okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka i doprinos podnosioca ustavne žalbe . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu neefikasnim postupanjem izvršnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbio zahtev za naknadu materijalne štete, kao u tački 4. izreke, s obzirom na to da osporeni izvršni postupak nije okončan.

8. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove . S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata . Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

9. Polazeći od svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević