Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrerne primene procesnog prava

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava drugostepenu presudu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Drugostepeni sud je arbitrerno primenio procesno pravo kada je odbacio žalbu podnositeljke kao nedozvoljenu, iako je prvostepena presuda ukinuta u celini i doneta nova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-19801/2023
29.05.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama T. Š. iz Atenice, kod Čačka, M. M. iz Trbušana kod Čačka, P. B. i Lj. M, oboje iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba T. Š, M. M. i P. B. i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Čačku R4 St. 466/23 od 7. jula 2023. godine i Privrednog apelacionog suda Rž St. 3393/23 od 3. oktobra 2023. godine podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St. 3393/23 od 3. oktobra 2023. godine i Privrednog suda u Čačku R4 St. 466/23 od 7. jula 2023. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba T. Š, M. M. i P. B. i utvrđuje da su podnosiocima povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 13/22.

4. Utvrđuje se pravo T. Š, M. M. i P. B. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra svakom, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su podnosiocima ustavne žalbe već isplaćeni po osnovu presude Osnovnog suda u Čačku Prr. 34/18 od 24. jula 2018. godine i dopunske presude Osnovnog suda u Čačku Prr. 34/18 od 25. oktobra 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocima eventualno isplaćeni po osnovu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 725/16, kao i u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 13/22. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo T. Š, M. M. i P. B. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 13/22, a po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 725/16 od 4. avgusta 2016. godine, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Usvaja se ustavna žalba Lj. M. i utvrđuje da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 722/17 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 517/08).

7. Utvrđuje se pravo Lj. M. na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 13/22, a po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 517/08 od 22. aprila 2008. godine (kasnije predmet Osnovnog suda u Čačku I. 722/17) umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. Odbacuje se ustavna žalba T. Š, M. M. i P. B. izjavljena protiv rešenja Privrednog suda u Čačku St. 13/22 od 28. marta 2024. godine.

9. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. Š. iz Atenice kod Čačka, M. M. iz Trbušana kod Čačka i P. B. iz Čačka su 10. novembra 2023. godine, preko punomoćnika R. M, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Čačku R4 st. 466/23 od 7. jula 2023. godine i Privrednog apelacionog suda Rž st. 3393/23 od 3. oktobra 2023. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 13/22.

Ustavnom žalbom su osporena rešenja kojima je pravnosnažno odbijen kao neosnovan prigovor podnosilaca radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 13/22 nad stečajnim dužnikom K. „S.“ AD Čačak. Podnosioci su takođe tražili da im Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u navedenom stečajnom postupku, a istakli su i zahteve za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Ustavnom žalbom od 8. maja 2024. godine T. Š. iz Atenice kod Čačka, M. M. iz Trbušana kod Čačka i P. B. iz Čačka su obavestili Ustavni sud da im je presudom Osnovnog suda u Čačku dosuđena i isplaćena naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku I. 725/16, koji je prethodio predmetnom stečajnom postupku u iznosu od po 400 evra. Takođe su osporili i rešenje Privrednog suda u Čačku St. 13/22 od 28. marta 2024. godine kojim se predmetni stečajni postupak zaključuje.

T. Š. iz Atenice kod Čačka, M. M. iz Trbušana kod Čačka i P. B. iz Čačka su 19. aprila 2019. godine, preko punomoćnika R. M, advokata iz Čačka, na osnovu člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), podneli Osnovnom sudu u Čačku tužbu protiv Republike Srbije, radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 725/16.

Lj. M. iz Čačka je, 21. februara 2019. godine, preko punomoćnika G. S, advokata iz Čačka, na osnovu člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku podnela Osnovnom sudu u Čačku tužbu protiv Republike Srbije, radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 722/17.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbom člana 16. stav 4. istog zakona propisano da se tužba za naknadu imovinske štete koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom, Osnovni sud u Čačku je dostavio ove predmete Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Podnosioci su u predmetnim tužbama, koje se u smislu citiranih odredaba Zakona imaju smatrati ustavnim žalbama (u daljem tekstu: ustavne žalbe), istakli da u spornim izvršnim postupcima nisu naplatili svoja potraživanje iz radnog odnosa. Iz tog razloga su podneli prigovore radi ubrzavanja postupka, koji su usvojeni rešenjima nadležnog suda.

Podnosioci su zahtevli da im bude dosuđena naknada materijalne štete u iznosima opredeljenim rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Čačku. Takođe su zahtevali naknadu troškova postupka.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe i spise predmeta nadležnog suda, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavnih žalbi su, na osnovu pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku istom sudu podneli predloge za dozvolu izvršenja prema izvršnom dužniku K „S.“ AD Čačak, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, koji su usvojeni rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 725/16 od 4. avgusta 2016. godine (za podnosioce T. Š, M. M. i P. B.) i Opštinskog suda u Čačku I. 517/08 od 22. aprila 2008. godine (kasnije predmet Osnovnog suda u Čačku I. 722/17) (za podnositeljku Lj. M.). Potraživanja podnosilaca nisu namirena u navedenim izvršnim postupcima.

Rešenjima Osnovnog suda u Čačku R4 I. 268/17 od 4. januara 2018. godine i R4 I. 47/18 od 27. februara 2018. godine usvojeni su prigovori predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, radi ubrzavanja postupka i utvrđeno je da im je u predmetima tog suda I. 725/16 i I. 722/17 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i naloženo je postupajućim sudijama da preduzmu sve mere kako bi se izvršni postupci okončali u najkraćem roku koji ne može biti duži od četiri meseca. Predlagačima su dosuđeni i troškovi postupka.

Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 26/17 od 28. decembra 2017. godine otvoren je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom K. „S.“ AD Čačak.

Svi podnosioci su u stečajnom postupku prijavili potraživanja po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 725/16 od 4. avgusta 2016. godine i Opštinskog suda u Čačku I. 517/08 od 22. aprila 2008. godine (kasnije predmet Osnovnog suda u Čačku I. 722/17), ista su im priznata, ali nisu isplaćena.

Rešenjima Privrednog suda u Čačku R4 st. 466/23 od 7. jula 2023. godine i Privrednog apelacionog suda Rž st. 3393/23 od 3. oktobra 2023. godine pravnosnažno je odbijen kao neosnovan prigovor T. Š, M. M. i P. B. radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 13/22 (ranije predmet St. 26/17) nad stečajnim dužnikom K. „ S.“ AD Čačak.

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Čačku Prr. 34/18 od 24. jula 2018. godine i dopunskom presudom Osnovnog suda u Čačku Prr. 34/18 od 25. oktobra 2018. godine podnosiocima T. Š, M. M. i P. B. dosuđena je naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čaččku u predmetu I. 725/16 protiv izvršnog dužnika K. „S.“ AD Čačak.

Rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 13/22 od 28. marta 2024. godine, koje je postalo pravnosnažno 26. aprila 2024. godine zaključen je stečajni postupak nad stečajnom masom stečajnog dužnika K. „S.“ AD, Čačak.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i da su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio na snagu 1. januara 2016. godine i da je njime predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Takođe, iz odredbe člana 31. stav 1. ovog zakona proizlazi da se zaštita prava na imovinu u slučaju utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, ostvaruje pred nadležnim sudovima, i to podnošenjem tužbe protiv Republike Srbije, sa zahtevom za naknadu materijalne štete.

Međutim, citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena je primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan.

Imajući navedeno u vidu, a posebno odredbu člana 16. stav 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se tužba podnosioca, koja je podneta nadležnom sudu radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, smatra ustavnom žalbom.

Saglasno tome, Ustavni sud je u ovoj ustavnosudskoj stvari odlučivao o tome da li je podnosiocima povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, zbog kašnjenja u namirenju i isplati pravnosnažno utvrđenih potraživanja iz radnog odnosa prema preduzeću sa većinskim društvenim kapitalom, kao i o zahtevu podnosilaca za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenih potraživanja u spornim izvršnim postupcima.

6. Ustavni sud ukazuje da je prigovor podnosilaca T. Š, M. M. i P. B. radi ubrzavanja postupka podnet povodom trajanja stečajnog postupka koji je pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 13/22 (ranije predmet St. 26/17) pokrenut 28. decembra 2017. godine. Pre pokretanja stečajnog postupka podnosioci su protiv stečajnog dužnika vodili izvršni postupak pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 725/16 za koji im je rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 I. 268/17 od 4. januara 2018. godine utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

U vezi sa osnovanošću navoda i tvrdnji podnosilaca sa aspekta povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine, koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Naime, Ustavni sud ukazuje da u ovoj vrsti predmeta gde je stečajni dužnik preduzeće sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, složenost postupka, ali i drugi kriterijumi iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ne mogu biti isključivo relevantni, čak ni odlučujući. Naime, Ustavni sud naglašava da Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom ne razmatra okolnosti, niti kriterijume od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, već utvrđuje povredu Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda samim tim što potraživanje nije namireno u određenom vremenskom periodu, nezavisno od toga u kom postupku je podnosilac pokušao da namiri svoja potraživanja. U skladu sa praksom Evropskog suda, Republika Srbija (a ne stečajni dužnik) neposredno odgovara za dugove preduzeća sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, te se u tom smislu od države prvenstveno očekuje da svoja dugovanja, koja su već utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom, isplati u određenom roku direktno iz budžeta, bez obzira na prirodu i složenost postupka u kome se namirenje sprovodi (čak i ako je u pitanju stečajni postupak).

Stoga Ustavni sud smatra da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, od 14. januara 2021. godine, stav 11.), Evropski sud je konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je stečajni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao oko šest godina, te da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda (koja je detaljno izneta u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine), Ustavni sud je ocenio da je u osporenim rešenjima Privrednog suda u Čačku i Privrednog apelacionog suda merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način, čime je podnosiocima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud napominje da je sličan pravni stav izneo u Odluci Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. Zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmet sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

7. Odlučujući o povredi prava na suđenje u razumnom roku podnosilaca T. Š, M. M. i P. B. u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 13/22, Ustavni sud je, takođe, pošao od prakse Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak koji se vodi prema društvenom preduzeću, u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao oko šest godina, pri čemu u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnosilaca ustavne žalbe, iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocima T. Š, M. M. i P. B, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 13/22 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

S obzirom na to da se u ustavnoj žalbi T. Š, M. M. i P. B. ističe i povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je razmatrao da li je podnosiocima povređeno označeno pravo u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 13/22.

Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Čačku da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku sa društvenim kapitalom predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku predmetu St. 13/22 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca T. Š, M. M. i P. B. zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra svakom, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su podnosiocima ustavne žalbe već isplaćeni po osnovu presude Osnovnog suda u Čačku Prr. 34/18 od 24. jula 2018. godine i dopunske presude Osnovnog suda u Čačku Prr. 34/18 od 25. oktobra 2018. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocima eventualno isplaćeni po osnovu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 725/16, kao i u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 13/22. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke, utvrdio pravo T. Š, M. M. i P. B. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 13/22, a po osnovu rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I. 725/16 od 4. avgusta 2016. godine, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

8. Kada je u pitanju tužba Lj. M, koja je podneta nadležnom sudu radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku i koja se smatra ustavnom žalbom, Ustavni sud je odlučivao o tome da li je ovoj podnositeljki povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava

Ustavni sud je razmatrajući njenu ustavnu žalbu takođe imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, a koju prihvata i Ustavni sud, kao i svoj stav da je utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov isticanja povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja, te da je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 I. 47/18 od 27. februara 2018. godine usvojen prigovor podnositeljke i utvrđeno da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku, koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 722/17 radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa, kao i da je nakon toga ista potraživanja prijavila u stečajnom postupku koji je u međuvremenu pokrenut nad izvršnim dužnikom, a koja su joj u tom postupku priznata, ali nisu namirena.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust Osnovnog suda u Čačku da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke koja potiču iz radnog odnosa u navedenom izvršnom postupku, prema izvršnom dužniku sa pretežnim društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosioca na imovinu iz člana 58. Ustava (videti Odluku Už-14718/2023 od 8. februara 2024. godine). Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu podnositeljke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 6. izreke.

Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, a imajući u vidu da je nakon pokretanja izvršnog postupka za koji je podnositeljki utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, pokrenut postupak stečaja nad izvršnim dužnikom, u kom su joj priznata potraživanja radi čijeg namirenja je vodila izvršni postupak, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 7. izreke utvrdio pravo podnositeljke na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 13/22, a po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 517/08 od 22. aprila 2008. godine (kasnije predmet Osnovnog suda u Čačku I. 722/17) umanjenih za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. Kada je u pitanju osporeni akt - rešenje Privrednog suda u Čačku St. 13/22 od 28. marta 2024. godine, Ustavni sud pre svega ukazuje da odluka suda kojom se okončava postupak stečaja ne predstavlja akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama stranaka u postupku, te da se ne radi o pojedinačnom aktu iz člana 170. Ustava.

Ovaj pravni stav Ustavni sud je zauzeo u svojoj ranijoj praksi (u tom smislu videti Rešenje Už-2259/2011 od 7. februara 2012. godine).

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je u tački 8. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

10. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova parničnih postupaka koji su pred nadležnim sudom vođeni do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (a koji su nakon toga ustupljeni na nadležnost Ustavnom sudu), kao i za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud najpre ukazuje da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se tužbe podnosilaca u smislu citiranih izmena zakona smatraju ustavnim žalbama, Ustavni sud je zahtev za naknadu troškova parničnog postupka, razmatrao u smislu odredaba o troškovima postupka pred Ustavnim sudom iz člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

Pored toga, Ustavni sud naglašava da je usvojenim izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i ovom odlukom Ustavnog suda obezbeđena delotvorna zaštita prava podnosilaca ustavne žalbe, koji će u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda, traženu zaštitu prava brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema.

Imajući navedeno u vidu, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u tački 8. izreke.

11. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog arbitrerne primene procesnog prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti