Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom. Podnositeljki se utvrđuje pravo na naknadu materijalne štete u visini glavnog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1983/2010
17.06.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radmile Radosavljević iz Jagodine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Radmile Radosavljević izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 365/10 od 4. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radmila Radosavljević iz Jagodine je 15. aprila 2010. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 365/10 od 4. februara 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1767/08 od 11. septembra 2008. godine odbačena kao nedozvoljena revizija koju je izjavila protiv presude Okružnog suda u Jagodini Gž. 167/08 od 25. februara 2008. godine, pri čemu je revizijski sud odredio novu vrednost predmeta spora imajući u vidu samo vrednost tužbenog zahteva koji se odnosio na utvrđivanje prava svojine na pokretnim stvarima, a ne i tužbeni zahtev koji se odnosio na nepokretnu imovinu. Dalje ističe da je protiv navedenog revizijskog rešenja podnela predlog za ponavljanje postupka koji je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 365/10 od 4. februara 2010. godine odbijen kao neosnovan. Smatra da je „na ovaj način sprečeno da Vrhovni sud i Vrhovni kasacioni sud razmotre spise predmeta Opštinskog i Okružnog suda u Jagodini i utvrde u kojoj meri je bilo nezakonito suđenje“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta kojim je odlučivano o pravima ili obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer samo takvim aktom mogu biti povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena prava i slobode podnosioca.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 365/10 od 4. februara 2010. godine odbijen kao neosnovan predlog tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za ponavljanje postupka okončanog rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1767/08 od 11. septembra 2008. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da je tužilja podnela predlog za ponavljanje postupka na osnovu odredbe člana 422. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog toga što je Vrhovni sud prilikom ispitivanja postojanja pretpostavki za dozvoljenost revizije utvrđivao novu vrednost predmeta spora, a da tužilji nije bila data mogućnost da učestvuje u postupku njenog utvrđivanja. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani su navodi tužilje da joj je bila uskraćena mogućnost da raspravlja pred sudom, jer revizijski sud nije utvrđivao novu vrednost predmeta spora, već je istu utvrdio pravilnom primenom odredaba člana 29. stav 1. i člana 34. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Ustavnog suda, podnositeljka ustavne žalbe osporava pojedinačni akt kojim nije odlučivano o njenim pravima i obavezama, već samo o tome da li su ispunjeni Zakonom o parničnom postupku propisani procesni uslovi za ponavljanje postupka. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba nije dopuštena, jer osporeni akt ne predstavlja pojedinačni akt iz člana 170. Ustava, odnosno člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti