Odbacivanje neuredne ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neurednu, jer podnosilac, ni nakon naloga suda, nije dostavio dopunu sa ustavnopravnim razlozima koji bi ukazivali na povredu označenih ustavnih prava. Žalba se odnosila na imovinski spor i odbačenu reviziju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Branislava Stančića iz Požarevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Branislava Stančića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Požarevcu P. 2147/04 od 25. aprila 2007. godine, presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1707/08 od 23. marta 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2832/09 i Sgzz. 628/09 od 23. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Branislav Stančić iz Požarevca je 27. oktobra 2009. godine, preko punomoćnika Ivana Stefanovića, advokata iz Požarevca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije, povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava i povrede člana 194. Ustava.

2. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke propisane članom 85. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), odnosno da ne sadrži razloge i navode žalbe iz čije sadržine proizlazi povreda ili uskraćivanje navedenih ustavnih prava i sloboda, zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči, kao i druge dokaze od značaja za odlučivanje.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), dopisom od 7. decembra 2009. godine, obavestio podnosioca o svim nedostacima koji sprečavaju postupanje Ustavnog suda po ustavnoj žalbi i naložio da, u roku od 15 dana po prijemu dopisa, dostavi uređenu i dopunjenu ustavnu žalbu u kojoj će navesti sve nedostajuće podatke i uz koju će priložiti dokaze neophodne za vođenje postupka. Podnosilac je ovim dopisom upozoren da će ustavna žalba biti odbačena, ukoliko se u ostavljenom roku ne otklone nedostaci koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda po istoj.

Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je 15. decembra 2009. godine dostavio podnesak sa popunjenim obrascem ustavne žalbe u kome je kao osporeni pojedinačni akt označeno samo rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 2832/09 i Sgzz. 628/09 od 23. septembra 2009. godine, ali sa zahtevom da Ustavni sud preinači ožalbenu odluku i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Imajući u vidu tako postavljen zahtev, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe osporava i presude prvostepenog i drugostepenog suda koje su prethodile donošenju osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije. U dopuni ustavne žalbe navodi se: da u spisima predmeta nedostaju određene stranice i da je odlučivano bez njih prilikom donošenja rešenja i presuda; da parnični postupak nije okončan u razumnom roku i na pravičan način; da je podnosilac ustavne žalbe na zakonit način stekao imovinu koja je bila predmet parničnog postupka, ali da je onemogućen da mirno uživa svoja imovinska prava; da je Vrhovni sud odbacio reviziju kao nedozvoljenu iz razloga što je vrednost spora označena u iznosu od 1.000,00 dinara, iako je vrednost spora gotovo pola miliona evra. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim aktima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32, pravo na imovinu iz člana 58. i ''pravo'' iz člana 194. Ustava Republike Srbije.

3. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

4. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe, dopune ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je pred Opštinskim sudom u Požarevcu pokrenut parnični postupak po tužbi Opštine Požarevac i Republike Srbije protiv četvoro fizičkih lica, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, kao tuženih. Osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 1707/08 od 25. marta 2009. godine potvrđena osporena presuda Opštinskog suda u Požarevcu P. 2147/04 od 25. aprila 2007. godine, ispravljena rešenjem P. 2147/04 od 4. oktobra 2007. godine u stavu 1. izreke, osim u delu kojim je utvrđeno da je Republika Srbija vlasnik, a opština Požarevac korisnik parcele 902 u KO Požarevac sa udelom od 1389/1993 i u tom delu prvostepena presuda preinačena tako što je tužbeni zahtev tužilaca odbijen kao neosnovan.

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 2832/09 i Sgzz. 628/09 od 23. septembra 2009. godine odbačeni su kao nedozvoljene revizije tužilaca i dvoje tuženih, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti tuženog - podnosioca ustavne žalbe, koji su izjavljeni protiv presude Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1707/08 od 23. marta 2009. godine. U obrazloženju rešenja se navodi da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 15. marta 1994. godine i da se odnosi na nenovčano potraživanje, da je vrednost predmeta spora 7. aprila 1994. godine označena u iznosu od 1.000,00 dinara, te da je tužba zadnji put preinačena 6. decembra 2006. godine, bez označavanja vrednosti predmeta spora.

5. Po oceni Ustavnog suda, u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda ustavnih prava koja su u žalbi označena, a punomoćnik podnosioca ustavne žalbe nije postupio po nalogu Suda da takve razloge navede u dopuni ustavne žalbe.

Ustavni sud najpre konstatuje da se odredbama člana 194. Ustava na čiju povredu se u ustavnoj žalbi ukazuje, ne garantuje neko od građanskih prava i sloboda, već se uređuje hijerarhija opštih pravnih akata u pravnom poretku Republike Srbije.

Iz sadržine ustavne žalbe i njene dopune u delu kojim se osporava rešenje Vrhovnog suda Srbije proizlazi da su u ustavnoj žalbi isključivo navedeni razlozi koji bi se mogli odnositi na povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da se povreda prava na pravično suđenje ogleda u činjenici da je Vrhovni sud odbacio reviziju kao nedozvoljenu iz razloga što je vrednost spora u parničnom postupku označena u iznosu od 1.000,00 dinara, iako je vrednost spora gotovo pola miliona evra.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe uz ustavnu žalbu nije pružio dokaze kojima bi osporio zaključak Vrhovnog suda Srbije da je kao vrednost predmeta spora u parničnom postupku označen iznos od 1.000,00 dinara. Prema odredbi člana 34. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04), za izjavljivanje revizije merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi. Obaveza prvostepenog suda da najkasnije pre početka raspravljanja o glavnoj stvari proveri tačnost označene vrednosti predmeta spora, ne isključuje pravo tuženog u parničnom postupku da od suda zahteva da to učini. Ukoliko tuženi to ne zahteva, što je bio slučaj sa podnosiocem ustavne žalbe, sama tvrdnja podnosioca da je vrednost spora daleko veća od označene ne može biti od uticaja na ocenu dozvoljenosti revizije.

Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge. Stoga, imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe u ostavljenom roku nije otklonio nedostatke ustavne žalbe koji se odnose na naloženu dopunu razloga za njeno podnošenje, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao neurednu.

6. U odnosu na osporene presude Opštinskog i Okružnog suda u Požarevcu, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da je stav Suda da su u parničnom postupku pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe iscrpljena donošenjem presude po reviziji, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva zakonom bilo dozvoljeno i kada je izjavljeno na zakonom propisan način i iz zakonom dozvoljenih razloga. S obzirom na to da su u konkretnom slučaju osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije odbačeni kao nedozvoljeni i revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti, to Ustavni sud nalazi da se blagovremenost podnete ustavne žalbe ima ceniti u odnosu na dan prijema osporene drugostepene presude. Imajući u vidu da je osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije doneto 23. septembra 2009. godine, to je podnosilac ustavne žalbe presudu Okružnog suda u Požarevcu Gž. 1707/08 od 23. marta 2009. godine svakako primio pre tog datuma, a kako je ustavna žalba izjavljena 27. oktobra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je u ovom delu ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.

7. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje neuredne ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti