Odluka o naknadi štete zbog povrede prava na imovinu i suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje pravo podnosioca na naknadu i materijalne i nematerijalne štete. Zbog dugotrajnog stečajnog postupka protiv preduzeća u državnom vlasništvu i neisplaćenog potraživanja, dosuđena je naknada štete na teret budžeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-19861/2023
20.03.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama A. A. iz sela Vlasanica kod Vladimiraca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. A. i utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 311/15. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

2. Usvaja se ustavna žalba A. A. i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 311/15.

3. Utvrđuje se pravo A. A. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 311/15, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Odbacuju se zahtevi podnosioca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. A. iz sela Vlasanica kod Vladimiraca je, 31. oktobra 2023. godine, preko punomoćnika M. Đ, advokata iz Beograda, na osnovu člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), podneo Osnovnom sudu u Šapcu - Sudska jedinica u Koceljevi tužbu protiv Republike Srbije – Visokog saveta sudstva - Privrednog suda u Beogradu, radi isplate novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 311/15.

Isti podnosilac je istog dana, 2. novembra 2023. godine, preko istog punomoćnika, na osnovu člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), podneo tužbu Osnovnom sudu u Šapcu - Sudska jedinica u Koceljevi protiv Republike Srbije – Visokog saveta sudstva - Privrednog suda u Beogradu, radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbama člana 16. st. 3. i 4. istog zakona propisano da se tužbe za novčano obeštećenje, odnosno za naknadu imovinske štete, koje su podnete u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona, po kojima nisu donete prvostepene odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatraju ustavnim žalbama, Osnovni sud u Šapcu - Sudska jedinica u Koceljevi je dostavio ove predmete Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Podnosilac je u predmetnim tužbama, koje se u smislu citiranih odredaba Zakona imaju smatrati ustavnim žalbama (u daljem tekstu: ustavne žalbe), istakao da je zbog predugog trajanja stečajnog postupka izjavio prigovor radi ubrzavanja postupka, koji je usvojen rešenjem Privrednog suda u Beogradu i podnosiocu je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Podnosilac je istakao da mu je u predmetnom stečajnom postupku koji se vodi nad stečajnim dužnikom A. d. „D.“ Obrenovac, u stečaju, utvrđeno potraživanje iz radnog odnosa, a koje do dana podnošenja tužbe nije isplaćeno. Podnosilac je zahtevao da mu na ime novčanog obeštećenja zbog dugog trajanja predmetnog stečajnog postupka bude dosuđen iznos od 2.000 evra, a na ime naknade materijalne štete iznos utvrđenog, a nenaplaćenog potraživanja u visini od 15.853,19 dinara, kao i troškovi postupaka.

Kako po podnetim tužbama do stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku nisu donete prvostepene presude, Ustavni sud je po njima postupao kao po ustavnim žalbama izjavljenim zbog otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, odnosno utvrđivanja prava na naknadu nematerijalne štete i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, te utvrđivanja prava na naknadu materijalne štete.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta nadležnog suda, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom A. d. „D.“ Obrenovac otvoren je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 311/15 od 2. februara 2016. godine.

Stečajni upravnik je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Stečajni dužnik je preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Podnosilac ustavne žalbe je u predmetnom stečajnom postupku blagovremeno prijavio svoje potraživanje iz radnog odnosa, koje je priznato, svrstano u treći isplatni red i nije namireno.

Pravosnažnim rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4. St. 917/23 od 11. maja 2023. godine usvojen je prigovor podnosioca i utvrđeno da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 311/15 i naloženo je stečajnim organima da u roku od četiri meseca od dana prijema ovog rešenja preduzmu sve neophodne mere i radnje u cilju okončanja stečajnog postupka. Istim rešenjem je obavezana Republika Srbija da na ime troškova postupka isplati predlagaču iznos od 9.000,00 dinara.

4. Polazeći od navedenog, a razmatrajući prvo ustavnu žalbu kojom je traženo otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 311/15, Ustavni sud je, u ovom delu usvojio ustavnu žalbu saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) i, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona, u skladu sa stavom Evropskog suda za ljudska prava izraženom u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koji Ustavni sud primenjuje u svojoj praksi, utvrdio pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 311/15 Naknada nematerijalne štete isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Stoga je u ovom delu odlučeno kao u tački 1. izreke.

5. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Polazeći od stava Evropskog suda za ljudska prava o odgovronosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, prema kome država ima obavezu da iz sopstvenih sredstava namiri potraživanje koje poverilac nije uspeo da naplati zbog nedelotvornog postupka namirenja, a koji u svojoj praksi primenjuje Ustavni sud, te imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, podnosiocu ustavne žalbe utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi protiv stečajnog dužnika sa većinskim državnim kapitalom, a u kome mu je priznato potraživanje iz radnog odnosa, te da do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pred prvostepenim sudom nije doneta prvostepena presuda po njegovoj tužbi za naknadu materijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, čime je uspostavljena nadležnost Ustavnog suda da odlučuje u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Beogradu da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca u stečajnom postupku u predmetu St. 311/15, predstavlja povredu prava podnosioca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud i u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, utvrdio pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 311/15, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, a u odnosu na naknadu materijalne štete u delu koji se tiče zakonske zatezne kamate, Ustavni sud ukazuje na presudu Evropskog suda za ljudska prava Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) u kojoj je taj sud prihvatio stanovište da prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje bude namireno u stečajnom postupku podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova parničnih postupaka koji su pred nadležnim sudom vođeni do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (a koji se u konkretnom slučaju mogu odnositi samo na troškove za sastav dve tužbe), Ustavni sud najpre ukazuje da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se tužbe podnosioca u smislu citiranih izmena Zakona smatraju ustavnim žalbama, Ustavni sud je zahtev podnosioca za naknadu troškova parničnog postupka, razmatrao u smislu odredaba o troškovima postupka pred Ustavnim sudom iz člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Ovo iz razloga što je ovom odlukom Ustavnog suda obezbeđena celovita i delotvorna zaštita prava podnosioca, koja će se, u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda za ljudska prava, brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema. Pored toga, Ustavni sud ističe da podnosilac, podnošenjem dve odvojene tužbe po osnovu istog rešenja kojim je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, svakako nije doprineo ekonomičnosti postupka i izbegavanju nepotrebnih troškova.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u tački 4. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka o naknadi štete zbog povrede prava na imovinu i suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti