Povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti, koji u vreme odlučivanja traje skoro osam godina i još nije okončan.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-1989/2010
24.10.2013.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić , dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroljuba Milića iz Sremske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 2013. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Miroljuba Milića i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu R. 62/05, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu R. 202/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Nalaže se nadležnim sudovima u Sremskoj Mitrovici da preduzmu sve mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete.
O b r a z l o ž e nj e
1. Miroljub Milić iz Sremske Mitrovice podneo je Ustavom sudu, 17. aprila 2010. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u vanparničnom postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu R. 62/05.
Podnosilac ustavne žalbe je, između ostalog, naveo: da je vanparnični postupak započeo još davne 1981. godine; da je predmet postupka određivanje novčane naknade za eksproprisane nepokretnosti ranijih vlasnika; da je navedeni vanparnični postupak delimično okončan; da je 2005. godine ponovo iniciran postupak pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu R. 62/05 koji u vreme podnošenja ustavne žalbe još uvek nije okončan.
Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu i utvrdi povredu označenog Ustavom garantovanog prava. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a podneskom od 28. juna 2012. godine podnetim Sudu, preko advokata Maje Grabić iz Sremske Mitrovice, koja je 17. aprila 2013. godine dostavila specijalno punomoćje za podnošenje ustavne žalbe, podnosilac je tražio i naknadu štete zbog dugog trajanja postupka.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise vanparničnih predmeta Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici R. 281/81 i Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici R. 202/10 (ranije Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici R. 62/05) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na vanparnični postupak R. 281/81:
Dana 5. januara 1981. godine Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici su dostavljeni spisi predmeta Sekretarijata za finansije – Odeljenje za imovinsko–pravne poslove opštine Sremska Mitrovica broj 465-257-80-06, radi utvrđivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti između korisnika eksproprijacije i ranijih vlasnika, jer među učesnicima nije postignut sporazum o naknadi pred opštinskim organom uprave.
Predmet je u sudski upisnik zaveden pod brojem R. 5/81. Sud je održao pripremno ročište 20. januara 1981. godine, a nakon toga ročišta od 10. marta i 20. aprila 1981. godine.
Rešenjem Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici R. 5/81 od 20. aprila 1981. godine je određena naknada za eksproprisane nepokretnosti, obavezan protivnik predlagača da im na ime naknade isplati određeni novčani iznos, zahtev predlagača preko dosuđenog iznosa odbijen kao neosnovan i predlagač obavezan da protivniku predlagača naknadi troškove postupka.
Viši sud u Sremskoj Mitrovici je rešenjem Gž. 767/81 od 17. juna 1981. godine uvažio žalbu predlagača, rešenje Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici R. 5/81 od 20. aprila 1981. godine ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na dalji postupak i odlučivanje.
Predmetu je u ponovnom postupku dodeljen broj R. 281/81. Opštinski sud je održao ročište 31. avgusta 1981. godine i sproveo postupak veštačenja.
Pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici R. 281/81 od 21. oktobra 1981. godine određena je naknada za eksproprisane nepokretnosti, obavezan protivnik predlagača da im na ime naknade isplati određeni novčani iznos, zahtev predlagača preko dosuđenog iznosa odbijen kao neosnovan i predlagač obavezan da protivniku predlagača naknadi troškove postupka. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da protivnik predlagača – Opština Sremska Mitrovica ostaje u obavezi da obezbedi predlagačima odgovarajući stan na korišćenje, kao i da će ta obaveza protivnika predlagača biti regulisana u upravnom postupku, te o istoj sud nije odlučivao u ovom postupku.
3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na vanparnični postupak R. 202/10:
Predlagač je 19. maja 2005. godine kod Opštinske uprave za urbanizam i stambeno-komunalne poslove inicirao postupak radi izvršenja svoje obaveze u korist protivnika predlagača, čiji je pravni sledbenik Miroljub Milić, ovde podnosilac ustavne žalbe, obezbeđenjem odgovarajućeg stana na korišćenje po pravnosnažnom rešenju Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici R. 281/81 od 21. oktobra 1981. godine. Kako u momentu donošenja navedenog rešenja opština nije raspolagala odgovarajućim stanom, to je protivnicima ponudila novčanu nadoknadu koju oni nisu prihvatili. U toku ovog postupka, opština je iseljenjem prethodnog korisnika došla u posed određenog stana, te ga kao odgovarajući ponudila u zakup protivnicima predlagača. Ceneći da je ponuđeni stan odgovarajući, organ uprave je doneo rešenje broj 465-5/2005-VI dana 28. jula 2005. godine protiv kojeg su protivnici predlagača izjavili žalbe drugostepenom organu uprave koji je spise predmeta 5. oktobra 2005. godine prosledio Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici da o njemu odluči u vanparničnom postupku.
Predmet je u sudskom upisniku zaveden pod brojem R. 62/05.
Tokom sprovedenog postupka, do donošenja rešenja Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici R. 202/10 od 20. septembra 2012. godine prvostepeni sud je zakazao 25 ročišta za raspravu, od kojih je deset ročišta odloženo, zbog nepostojanja procesnih pretpostavki, sprečenosti postupajućeg sudije, štrajka advokata, a najveći broj zbog nedostavljanja nalaza i mišljenja veštaka u određenim rokovima. Na održanim ročištima sud je sprovodio dokazni postupak veštačenjem, pribavljanjem nalaza i mišljenja o obavljenom veštačenju, izjašnjavanjem učesnika na nalaz i mišljenje veštaka, a više puta sud je određivao i dopunu veštačenja.
Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici R. 202/10 od 20. septembra 2012. godine određena je pravična naknada za navedene eksproprisane nepokretnosti ranijih vlasnika Lj.D. iz Sremske Mitrovice i V.D. iz Novog Sada, svake u ½ dela čiji su naslednici protivnici predlagača Miroljub Milić, S.R, S.D. i S.D, svako u po ¼ dela, obavezan je Grad Sremska Mitrovica da protivnicima predlagača isplati dosuđene novčane iznose, kako je navedeno, obavezani su protivnici predlagača da solidarno isplate veštaku troškove veštačenja, a Grad Sremska Mitrovica je obavezan da protivnicima predlagača naknadi troškove postupka.
Viši sud u Sremskoj Mitrovici je doneo rešenje Gž. 137/13 od 6. juna 2013. godine kojim se spisi predmeta R. 202/10 vraćaju Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici radi donošenja dopunskog rešenja. U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno: da su predlagač i protivnik predlagača trećeg i četvrtog reda izjavili žalbe protiv prvostepenog rešenja Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici R. 202/10 od 20. septembra 2012. godine; da je prvostepeni sud pobijanim rešenjem propustio da odluči o zahtevu predlagača u celosti, te kako se na navedeni propust ukazuje u žalbi protivnika predlagača trećeg i četvrtog reda, drugostepeni sud je navedeni razlog tretirao i kao predlog za donošenje dopunskog rešenja; da se po ispunjenosti procesnih pretpostavki, spis predmeta dostavi drugostepenom sudu na žalbeno odlučivanje.
Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je doneo dopunsko rešenje 1R. 202/10 od 18. jula 2013. godine kojim su odbijeni kao neosnovani zahtevi protivnika predlagača trećeg i četvrtog reda za isplatu zakonske zatezne kamate kako je bliže navedeno u rešenju i obavezan Grad Sremska Mitrovica da im naknadi troškove postupka.
Nakon toga, spisi predmeta su dostavljeni Ustavnom sudu.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).
Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, od značaja su i odredbe Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 18/05, 85/12 i 45/13), kojim je propisano da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.).
Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).
Takođe, i odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).
5. U pogledu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku Ustavni sud konstatuje da su ustavnom žalbom osporena kao celina dva vanparnična postupka koja su vođena pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici, od kojih je prvi postupak okončan pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici R. 281/81 od 21. oktobra 1981. godine i drugi postupak koji je iniciran 2005. godine i koji još uvek nije okončan.
U pogledu prvoosporenog vanparničnog postupka koji je okončan 1981. godine pred Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici Ustavni sud konstatuje da je ustavna žalba kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, iz čega proizlazi da se ustavnom žalbom mogu osporavati samo pojedinačni akti i radnje državnih organa i organizacija koje imaju javna ovlašćenja koji su doneti, odnosno radnje koje su preduzete, nakon stupanja na snagu Ustava.
6. Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, treba uzeti u obzir period trajanja vanparničnog postupka počev od 5 . oktobra 2005 . godine, kada su Opštinskim sudom u Sremskoj Mitrovici dostavljeni spisi predmeta od strane organa uprave, pa na dalje.
U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju, vanparnični postupak traje skoro punih osam godina i da još uvek nije okončan , što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.
Ipak, pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da isti zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka.
Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, Ustavni sud je mišljenja da u ovom predmetu nije bilo složenih pravnih i činjeničnih p itanja koja bi zahtevala posebno obiman i dugotrajan postupak.
Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe, svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak i odluči o visini naknade koja mu, kao protivniku predlagača u postupku pripada.
Za nerazumno dugo trajanje postupka, po oceni Ustavnog suda, odgovoran je nadležni prvostepeni sud, koji je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnih i pravnih pitanja i donošenja odluke, te radi sprečavanja zloupotreba procesnih prava od strane pojedinih učesnika u postupku, bez obzira da li se radi o strankama ili veštacima. Ovo posebno imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio da je znatan broj ročišta odložen zbog kašnjenja veštaka u obavljanju veštačenja, dostavljanju nalaza i mišljenja ili pak zato što su stranke tražile dodatni rok da se izjasne na nalaz i mišljenje veštaka koji im je uručen na samom ročištu. Ustavni sud konstatuje i da se vanparnični postupak gotovo neprekidno vodi o pred prvostepenim, ranije Opštinskim, sada Osnovnim sudom u Novom Sadu, skoro osam godina i da postupak još uvek nije okončan, jer sledi drugostepeni postupak odlučivanja o žalbi.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te odlučio kao u tački 1. izreke, a u tački 2. izreke, saglasno članu 89. stav 2. Zakona, kao način otklanjanja štetnih posledica konstatovane povrede ustavnog prava naložio nadležnim sudovima u Sremskoj Mitrovici da preduzm u sve neophodne mere kako bi se predmetni vanparnični postupak okončao u najkraćem roku.
7. Podnosilac ustavne žalbe je podneskom od 28. juna 2012. godine podnetim Sudu, preko advokata Maje Grabić iz Sremske Mitrovice, koja je tek 17. aprila 2013. godine dostavila specijalno punomoćje za podnošenje ustavne žalbe, tražio pored utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu štete zbog dugog trajanja postupka. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je zahtev za naknadu štete podnet po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 4. januara 2012. godine i koji je izričito predvideo da Ustavni sud odlukom kojom usvaja ustavnu žalbu odlučuje i o zahtevu za naknadu štete, kada je takav zahtev postavljen (član 89. Zakona), neblagovremen. Na osnovu navedenog, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odbacio zahtev za naknadu štete kao neblagovremen (videti, pored drugih, Odluku Už-3594/2010 od 4. aprila 2013. godine).
Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.
8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević