Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao skoro osam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 700 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. M. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P1. 2934/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M. iz Niša izjavio je, 12. marta 2012 . godine, ustavnu žalbu Ustavnom sudu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio pred Osnovnim sudom u Nušu u predmetu P1. 2934/10.

Podnosilac u ustavnoj žalbi ističe da je parnični postupak u ovom radnom sporu porenut još 27. oktobra 2005. godine, radi naknade štete koja je nastala nakon što se on povredio na radu i zadobio teške telesne povrede (oduzetost ruku i delimična oduzetost nogu), a da prvostepena presuda nije bila doneta ni skoro sedam godina kasnije, iako se radi o radnom sporu, koji spada u kategoriju hitnih postupaka.

Podnosilac od Ustavnog suda traži da ustavnu žalbu usvoji, utvrdi mu povredu prava na suđenje u razumnom roku i naknadi mu nematerijalnu štetu, nastalu kao posledica predugog trajanja postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priložene dokumentacije, te uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu P1. 2934/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

S. M, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je tužbu Opštinskom sudu u Nišu, 27. oktobra 2005. godine. Tužbu je podneo protiv tuženog S . „V .“, čiji je vlasnik R.N, a radi naknade štete, koja je nastala kao posledica povrede na radu. Tužbom je potraživao materijalnu štetu na ime troškova lečenja i novčanu rentu zbog umanjenja radne sposobnosti, kao i nematerijalnu štetu na ime pretrpljenih fizičkih bolova, psihičkih bolova, umanjenja opšteživotne aktivnosti i pretrpljenog straha.

Prvo ročište održano je 30. januara 2006. godine, a na ročištu održanom 24. marta 2006. godine punomoćnik tuženog je istakao, a sud se složio, da kako se ovde radi o radnom sporu, da je predmet potrebno ustupiti odeljenju za radne sporove.

Sledeće ročište je održano 2. juna 2006. godine, a na ročištu održanom 12. septembra 2006. godine sud je doneo rešenje na osnovu kojeg se tužba smatra povučenom iz razloga što na ročište nisu pristupile uredno pozvane stranke.

Tužilac je 15. septembra 2006. godine podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje. U predlogu je naveo da se nalazi na izdržavanju zatvorske kazne u KPZ u Nišu, zbog čega svojim vremenom ne raspolaže slobodno, kao i da poziv za ročište nije dobio. Postupajući po predlogu, Opštinski sud u Nišu je doneo rešenje P1. 1216/06 od 17. oktobra 2006. godine kojim je dozvolio povraćaj u pređašnje stanje.

U daljem toku postupka sud je zakazao 36 ročišta, od kojih je 35 održao: 14. decembra 2006. godine; 16. marta 2007. godine; 20. aprila 2007. godine (kada je odredio medicinsko veštačenje radi utvrđivanja vrste i težine povrede tužioca. Nalaz i mišljenje veštaka dostavljeni sudu 25. juna 2007. godine); 18. septembra 2007. godine (kada je naloženo da se izvede dokaz saslušanjem svedoka, a tuženi dao svoje primedbe na nalaz veštaka, na koje se veštak izjasnio 20. septembra 2007. godine); 20. novembra 2007. godine (kada je saslušan svedok); 14. februara 2008. godine (kada su saslušani svedoci); 10. aprila 2008. godine (kada su saslušani svedoci); 22. maja 2008. godine (kada su saslušani svedoci); 28. avgusta 2008. godine (kada su saslušani svedoci); 30. oktobra 2008. godine (kada je tužiocu uručen podnesak tuženog na izjašnjenje); 6. februara 2009. godine (kada je tuženom uručen podnesak tužioca na izjašnjenje); 6. aprila 2009. godine (kada je saslušan svedok i naložena dopuna medicinskog veštačenja na okolnost preostale radne sposobnosti tužioca, a dopuna nalaza i mišljenja veštaka dostavljeni su sudu 2. juna 2009. godine); 10. septembra 2009. godine (kada je saslušan svedok i uručen podnesak tužioca tuženom na izjašnjenje); 18. februara 2010. godine; 13. maja 2010. godine (kada je saslušan svedok); 9. septembra 2010. godine (kada je saslušan tužilac); 24. septembra 2010. godine (kada je saslušan svedok); 3. decembra 2010. godine; 18. februara 2011. godine (kada su saslušani svedoci i naloženo medicinsko veštačenje na okolnosti vrst a i težine telesnih povreda tužioca , a medicinski nalaz i mišljenje dostavljeni su sudu 5. maja 2011. godine); 10. maja 2011. godine; 13. juna 2011. godine (kada je naložena dopuna medicinskog veštačenja, a dopunski nalaz je dostavljen sudu 28. jula 2011. godine); 29. septembra 2011. godine (kada je nalož eno neuropsihijatrijsko veštačenje i ekonomsko-finansijsko veštačenje; 16. novembra 2011. godine (kada je saslušan veštak medicinske struke); 23. decembra 2011. godine ( kada su strankama predati nalaz i mišljenje veštaka neuropsihijatra od 23. decembra 2011. godine ; 25. januara 2012. godine (kada je naloženo da se odredi drugi veštak ekonomske struke, jer je ustanovljeno da prvobitni veštak nema dovoljna znanja , a nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke dostavljeni su sudu 20. februara 2012. godine); 28. februara 2012. godine (kada je naloženo dopunsko neuropsihijatrijsko i ekonomsko veštačenje); 9. aprila 2012. godine (kada su sudu dostavljeni nalaz i mišljenje veštaka neuropsihijatra); 28. maja 2012. godine; 8. juna 2012. godine (kada je naložena dopuna ekonomskog veštačenja , a dopunsko ekonomsko veštačenje predato je sudu 8. oktobra 2012. godine); 10. septembra 2012. godine; 15. oktobra 2012. godine; 20. novembra 2012. godine (kada je tuženom dostavljen podnesak tužioca na izjašnjenje u kojem je tužilac subjektivno preinačio tužbu i kao tuženog označio fizičko lice R.N, ranijeg vlasnika firme u kojoj je pretrpeo povredu na radu); 20. decembra 2012. godine (kada je tužiocu dostavljen podnesak tuženog na izjašnjenje); 28. januara 2013. godine i 27. februara 2013. godine (kada je zaključena glavna rasprava i doneta prvostepena presuda).

Nije održano ročište zakazano za 26. novembar 2009. godine, jer nisu pristupili svedoci, a i promenjen je predsednik veća zbog trenutne odsutnosti sudije.

Osnovni sud u Nišu je doneo presudu P1. 2934/10 od 27. februara 2013. godine, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i tuženog obavezao da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene fizičke bolove iznos od 200.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 400.000,00 dinara, za naruženost iznos od 200.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove 1.000.000,00 dinara, dok je preostali tužbeni zahtev tužioca za veće iznose od dosuđenih na ime nematerijalne štete, kao i za naknadu materijalne štete odbio kao neosnovan, te obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove postupka.

Postupajući po žalbama stranaka, Apelacioni sud u Nišu je doneo presudu Gž1. 1295/13 od 8. oktobra 2013. godine, kojom je prvostepenu presudu delimično potvrdio, a delimično preinačio.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ( „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 125/04, 111/09 i 36/11 ) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku , kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10 .).

Zakonom o parničnom postupku ( „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11, 49/13 i 74/13 ) propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, kao i da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova ( član 10 . st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak započet 27. oktobra 2005. godine i da je pravnosnažno okončan 8. oktobra 2013. godine, odnosno da je ukupno trajao sedam godina i 11 i po meseci. Napred navedeno samo po sebi može da ukaže da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ocenjujući kriterijum složenosti predmeta, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak vođen po tužbi podnosioca ustavne žalbe za naknadu više vidova materijalne i nematerijalne štete, koja je nastala kao posledica povrede na radu. Ustavni sud je dalje utvrdio da su u dokaznom postupku sprovedeni medicinsko, ekonomsko-finansijsko i neurpsihijatrijsko veštačenje, kao i dopune ovih veštačenja, da su saslušani veštaci i tužilac u svojstvu parnične stranke. Po oceni Ustavnog suda, navedeno ukazuje da je u konkretnom slučaju bilo više posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja koje je sud morao raspraviti i o kojima je morao odlučiti, a što je svakako uticalo na duže trajanje postupka .

Ustavni sud dalje ocenjuje da je na strani podnosioca ustavne žalbe nesumnjivo postojao izuzetno značajan interes da se sporna pitanja rasprave u što kraćem roku, dok je ocenjujući ponašanje podnosioca, Ustavni sud utvrdio da je redovno prisustvovao ročištima, te da svojim ponašanjem nije uticao na duže trajanje postupka.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je utvrdio da je prvostepeni sud redovno, u kraćim vremenskim intervalima, zakazivao i održavao ročišta ( od 40 zakazanih ročišta, održano 39), kao i da je sud, usled složenosti samog predmeta spora , pribav io više nalaza i stručnih mišljenja veštaka, a što sve ukazuje na nameru parničnog suda da se sporni postupak sprovede efikasno. Međutim, i pored činjenice da se u konkretnom slučaju radilo o složenim činjeničnim i pravnim pitanjima, Ustavni sud je utvrdio da je prvostepena presuda doneta tek nakon sedam godina i četiri meseca, što je neprihvatljivo dug period sa aspekta standarda suđenja u razumnom roku.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P1. 2934/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom postupku, a posebno činjenicu da je prvostepena presuda doneta tek nakon sedam godina i četiri meseca. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od svih iznetih razloga, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti