Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u sporu male vrednosti

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i poništio drugostepenu presudu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Sud je nezakonito preimenovao ročište za objavljivanje presude u ročište za glavnu raspravu i doneo presudu zbog izostanka bez pozivanja stranke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-199/2011
05.06.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J. J. iz sela T. kod R , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. juna 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. J. i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž. 895/10 od 22. novembra 2010. godine i presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P. 1791/10 od 18. februara 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se presuda Višeg suda u Kragujevcu Gž. 895/10 od 22. novembra 2010. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv presude Osnovnog suda u Kragujevcu P. 1791/10 od 18. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. J. iz sela T. kod R. podneo je 14. januara 2011. godine, preko punomoćnika B. L, advokata iz K, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 4. februara 2010. godine pred prvostepenim sudom zaključena glavna rasprava u sporu male vrednosti i zakazano ročište za objavljivanje presude za 18. februar 2010. godine. Dodao je da je sud, nakon što je zaključio glavnu raspravu, bez obaveštavanja stranaka i njihovih punomoćnika, ročište za objavljivanje presude preimenovao u ročište za glavnu raspravu na kojem je, umesto da objavi presudu koja bi bila rezultat do tada sprovedenog dokaznog postupka, doneo presudu zbog izostanka. Prema mišljenju podnosioca, u konkretnom slučaju, nisu bili ispunjeni uslovi propisani članom 476. stav 1. Zakona o parničnom postupku za donošenje presude zbog izostanka u situaciji kada ni on, a ni njegov punomoćnik, nisu bili pozvani na ročište za glavnu raspravu, niti su na bilo koji način bili obavešteni o odluci suda da će se umesto ročišta za objavljivanje presude držati ročište za glavnu raspravu. Podnosilac smatra da su mu na ovaj način povređena navedena ustavna prava jer mu nije data mogućnost da raspravlja pred sudom. Predložio je da Ustavni sud poništi osporene presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P. 1791/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac "T. o." a.d.o. iz K. podneo je 30. jula 2008. godine Opštinskom sudu u Kragujevcu tužbu protiv tuženog J. J, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi naknade štete u visini od 80.000,00 dinara.

Pred prvostepenim sudom održano je šest ročišta i izveden je dokaz veštačenjem preko veštaka mašinske struke.

Na ročištu održanom 4. februara 2010. godine, kome su prisustvovali punomoćnici stranaka, zaključena je glavna rasprava, a zatim je rešenjem zakazano ročište za objavljivanje presude u sporu male vrednosti za 18. februar 2010. godine, uz konstataciju da su prisutni upozoreni na posledice izostanka.

Na poleđini raspravnog zapisnika od 4. februara 2010. godine sačinjena je službena beleška bez potpisa i datuma da se "Stavlja van snage rešenje da je gl. rasprava zaključena, budući da je sud isto pogrešno naveo, umesto reči da se ročište za gl. raspravu u sporu male vrednosti zaključuje nakon čega bi sledile reči novo ročište se određuje za...".

Prema stanju u spisima predmeta punomoćnici stranaka nisu obavešteni o tome da je rešenje o zaključenju glavne rasprave stavljeno van snage i da će se umesto ročišta za objavljivanje presude održati ročište za glavnu raspravu.

Na raspravnom zapisniku sa ročišta održanog 18. februara 2010. godine, kojem je prisustvovao punomoćnik tužioca, konstatovano je da za tuženog nije došao niko, a da je njegov punomoćnik "uredno pozvan proglašenjem rešenja na prethodnom ročištu". Na istom ročištu doneta je osporena presuda zbog izostanka P. 1719/10, kojom je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade štete plati 80.000,00 dinara sa zateznom kamatom.

U žalbi izjavljenoj protiv navedene presude tuženi je istakao da je propuštanjem dostavljanja poziva i obaveštenja strankama i njihovim punomoćnicima o stavljanju van snage rešenja o zaključenju glavne rasprave putem službene beleške, učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7) Zakona o parničnom postupku.

Osporenom presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž. 895/10 od 22. novembra 2010. godine žalba tuženog je odbijena i potvrđena je presuda zbog izostanka. Drugostepeni sud je ocenio da su neosnovani žalbeni navodi tuženog o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7) Zakona o parničnom postupku iz razloga što, kako je navedeno, iz spisa predmeta proizlazi da je punomoćnik tuženog bio uredno pozvan na ročište radi objavljivanja presude u sporu male vrednosti, da bi zatim, u sledećem stavu obrazloženja, sud konstatovao da je punomoćnik tuženog usmeno obavešten na raspravnom zapisniku od 4. februara 2010. godine o datumu održavanja novog ročišta za glavnu raspravu - 18. februar 2010. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu podnosilac poziva, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/ 09), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da će sud na ročište blagovremeno pozvati stranke i ostala lica čije prisustvo smatra potrebnim i da će uz poziv stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za određivanje ročišta, a u pozivu će se naznačiti mesto, prostorija i vreme održavanja ročišta, kao i da će se, ako se uz poziv ne dostavlja podnesak, u pozivu navesti stranke, predmet spora, kao i radnja koja će se na ročištu preduzeti, te da će sud u pozivu naročito upozoriti na zakonske posledice izostanka sa ročišta (član 108. st. 2. i 3.); da kad stranka ima zakonskog zastupnika, odnosno punomoćnika dostavljanje se vrši zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku, ako u zakonu nije što drugo određeno (član 132. stav 1.); da sud može u toku većanja i glasanja odlučiti da se zaključena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razjašnjenja pojedinih važnijih pitanja (član 306.); da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije data mogućnost da raspravlja pred sudom (član 361. stav 2. tačka 7)); da ako tuženi ne dođe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, doneće se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev (presuda zbog izostanka)(član 476. stav 1.); da se presuda u postupku o sporovima male vrednosti objavljuje odmah po zaključenju glavne rasprave (član 477. stav 1.).

5. Ispitujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta prava na pravično suđenje, Ustavni sud i ovom prilikom ističe da nije nadležan da ispituje pravne zaključke redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog prava bila očigledno proizvoljna ili kada je došlo do povrede osnovnih procesnih garancija na štetu podnosioca ustavne žalbe, pri čemu se pravičnost ocenjuje na osnovu postupka kao celine. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) pravičnost suđenja se, između ostalog, ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva i obavezu sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom sudskog postupka. ESLjP je u svojoj presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj. Ustavni sud nalazi da je izneto stanovište od izuzetne važnosti jer omogućava strankama u postupku da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima i predvide posledice koje bi nastupile u slučaju ponašanja suprotnog tim pravilima.

U konkretnom slučaju, postavlja se pitanje da li je podnosiocu ustavne žalbe, kao tuženom u sporu male vrednosti, data mogućnost, odnosno osigurano pravo da, oslanjajući se na saznanje o tome u kojoj fazi se postupak nalazi i merodavne odredbe procesnog zakona, predvidi posledice koje bi nastupile propuštanjem da prisustvuje ročištu koje je bilo zakazano za 18. februar 2010. godine. U predmetnom parničnom postupku, prvostepeni sud je na ročištu održanom 4. februara 2010. godine, kojem su prisustvovali punomoćnici obe stranke, zaključio glavnu raspravu i za 18. februar 2010. godine zakazao ročište za objavljivanje presude (što inače zakon ne predviđa kao mogućnost). Potom je prvostepeni sud, neutvrđenog datuma, službenom beleškom, stavljajući van snage rešenje o zaključenju glavne rasprave, zapravo istu otvorio, pri čemu o ovoj svojoj odluci i razlozima za njeno donošenje nije obavestio stranke, već je, polazeći od toga da je njihovim punomoćnicima saopšten datum održavanja ročišta za objavljivanje presude, smatrao da su oni uredno pozvani na ročište za glavnu raspravu. Kako podnosilac tj. njegov punomoćnik nije došao na pomenuto ročište, prvostepeni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi propisani članom 476. stav 1. Zakona o parničnom postupku za donošenje presude zbog izostanka.

Po nalaženju Ustavnog suda, prvostepeni sud je na opisani način, proizvoljnom primenom odredaba merodavnog procesnog zakona povredio pravo podnosioca na pravično suđenje. Naime, sud je, kako je prethodno rečeno, službenom beleškom o stavljanju van snage rešenja o zaključenju glavne rasprave, zapravo istu otvorio. Ovakva odluka suda ima prirodu rešenja kojim se rukovodi postupkom i u konkretnom slučaju bila je od izuzetne važnosti po ostvarivanje prava i obaveza podnosioca. Stoga je podnosilac sa njom morao da bude upoznat kako bi mogao da u skladu sa odredbama procesnog zakona opredeli svoje ponašanje pred sudom. Pored propusta da stranke obavesti o stavljanju van snage rešenja o zaključenju glavne rasprave, sud strankama nije dostavio ni poziv za ročište za glavnu raspravu koji sadrži upozorenje na posledice izostanka. U takvoj situaciji, po nalaženju Ustavnog suda, ne bi bilo razumno očekivati da podnosilac, koji nije upoznat sa odlukom suda, već je i dalje u uverenju da je glavna rasprava zaključena i da će se 18. februara 2010. godine objaviti presuda, predvidi kakve će suštinske posledice po njegova prava i obaveze imati izostanak sa pomenutog ročišta. Stoga, propust prvostepenog suda da podnosioca upozna sa odlukama koje donosi tokom postupka, a koje su od značaja za ostvarivanje njegovih prava i obaveza, u krajnjem ishodu ne može se tumačiti na štetu podnosioca donošenjem osporene presude zbog izostanka, a koji propust nije otklonjen ni u žalbenom postupku.

Stoga je Ustavni sud ocenio da je osporenim presudama povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti poništajem osporene drugostepen e presude, kako bi Viši sud u Kragujevcu ponovo odlučio o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv osporene presude Osnovnog suda u Kragujevcu P. 1791/10 od 18. februara 2010. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U pogledu navoda o povredi prava na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud ukazuje da uslov koji mora postojati da bi se mogla utvrditi povreda navedenog prava jeste postojanje različitih sudskih odluka u istoj činjeničn oj i pravn oj situacij i, na šta podnosilac ni je ukaza o, niti je dostavi o dokaz o tome. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu , jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u sporu male vrednosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti