Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko osam godina. Povreda je posledica neefikasnosti prvostepenog i, naročito, drugostepenog suda. Zahtev za naknadu nematerijalne štete je odbijen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. P. iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. P. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1790/12 (inicijalno P. 488/05 i P. 655/07 ranijeg Opštinskog suda u Leskovcu) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. P. iz Leskovca je, 12. marta 2013. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vo đen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1790/12 (inicijalno P. 488/05 i P. 655/07 ranijeg Opštinskog suda u Leskovcu).

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac 31. januara 2005. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu, "radi svojine i državine 1/2 idealnih suvlasničkih delova na pokretnim stvarima stečenim u bračnoj zajednici", protiv tužene - bivše žene K.K; da je tužena podnela protivtužbu 12. marta 2007. godine protiv podnosioca ustavne žalbe tražeći isplatu novčanih iznosa, pojedinačno navedenih: na ime datih darova prilikom svadbenog veselja, odevnih predmeta datih podnosiocu i njenih pokretnih stvari koje su ostale u njegovoj kući. Po mišljenju podnosioca, isključivo odugovlačenjem nadležnih sudova, ovaj spor je okončan tek posle osam godina, jedan mesec i četiri dana, i to zaključenjem sudskog poravnanja među strankama. Ističe da je pored neaktivnosti prvostepenog suda, petogodišnje trajanje drugostepenog postupka po žalbi tužene najpre pred Okružnim sudom u Leskovcu, pa zatim pred Višim sudom u Leskovcu, prevashodno uticalo da podnosiocu bude u navedenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenog Ustavom garantovanog prava i da mu odredi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupk u, izvršio uvid u spise predmeta P. 1790/12 Osnovnog suda u Leskovcu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, podneo je 31. januara 2005. godine Opštinskom sudu u Leskovcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu radi svojine i državine, protiv bivše žene K.K. iz Rudara. Podnosilac je tužbu podneo za utvrđenje prava svojine i državine na pokretnim stvarima koje su u državini tužene, a koje su oni dobili od trećih lica prilikom zaključenja braka. U tužbi je određena vrednost spora u iznosu od 10.000,00 dinara, a ona je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 488/05. Postupajući sudija je dao naredbu za dostavljanje tužbe tuženoj na odgovor 31. oktobra 2005. godine, a tužena je odgovor na tužbu dostavila sudu 22. novembra 2005. godine.

Prvo ročište u ovoj parnici je bilo zakazano za 12. decembar 2006. godine i nije održano jer tužena nije bila uredno pozvana. Nakon dva održana ročišta u 2007. godini, tužena je 12. marta 2007. godine podnela protivtužbu tražeći isplatu novčanih iznosa, pojedinačno navedenih: na ime datih darova prilikom svadbenog veselja, odevnih predmeta datih podnosiocu, njenih pokretnih stvari koje su ostale u njegovoj kući i dobijenih iznosa prilikom pozdravljanja na svadbenom veselju. Ova protivtužba je zavedena pod brojem P. 655/07, pa je u nastavku raspravljanja o tužbi i protivtužbi, na drugom narednom održanom ročištu, zaključena glavna rasprava. Na održanim ročištima saslušani su tužilac-protivtuženi i tužena-protivtužilja u svojstvu parnične stranke, te saslušana četiri svedoka.

Presudom Opštinskog suda P. 488/05 i P. 655/07 od 18. aprila 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog, a odbijen protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje. Nezadovoljna prvostepenom presudom, tužena-protivtužilja je izjavila žalbu 17. maja 2007. godine Okružnom sudu u Leskovcu, shodno pravnoj pouci iz presude. Postupajući sudija je dao naredbu 25. maja 2007. godine da se spisi dostave Okružnom sudu u Leskovcu.

U toku 2010. godine, došlo je do uspostavljanja nove mreže sudova i izmene nadležnosti sudova, pa je, odlučujući o žalbi tužene-protivtužilje, sada, Viši sud u Leskovcu rešenjem Gž. 166/10 od 20. marta 2012. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Leskovcu P. 488/05 i P. 655/07 od 18. aprila 2007. godine i predmet vratio na ponovni postupak. Spisi su vraćeni 26. marta 2012. godine Osnovnom sudu u Leskovcu, a naredba za dostavu strankama navedenog rešenja drugostepenog suda data je 21. decembra 2012. godine.

Predmetu je, pred Osnovnim sudom u Leskovcu, dodeljen novi broj P. 1790/12. Prvo ročište, zakazano za 18. decembar 2012. godine nije održano jer tužena nije bila uredno pozvana, a naredno je zakazano za 4. mart 2013. godine. Na ročištu održanom 4. marta 2013. godine stranke su izjavile da su spor rešile mirnim putem, te da tužena, sada K.A, povlači protivtužbeni zahtev, a da povodom tužbenog zahteva tužioca sporni odnos rešavaju zaključenjem poravnanja kojim se obavezuje tužena da tužiocu, na ime podele zajedničke imovine stečene u braku, preda u svojinu i državinu sledeće pokretne stvari: mikrotalasnu peć marke "NEO" i umetničku sliku dobijenu kao poklon na svadbi, te da mu isplati protivvrednost 1/2 vrednosti televizora marke "Samsung" u iznosu od 8.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana sačinjavanja poravnanja. Tužena se obavezala da troškove postupka isplati tužiocu u tri rate.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se primenjivao u vreme okončanja predmetnog postupka, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10 .).

5. U odnosu na period za koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 31. januara 200 5. godine, podnošenjem tužbe podnosioca ustavne žalbe Opštinskom sudu u Leskovcu, i da je okončan 4. marta 201 3. godine, nakon osam godina i mesec dana, zaključenjem sudskog poravnanja među strankama.

Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioca, trajanje parničnog postupka u ovom sporu od više od osam godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi mogla da opravdaju dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je našao da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes za efikasno rešavanje spora u konkretnom slučaju. Međutim, istovremeno, stoji i da podnosilac odnosno njegov punomoćnik, kao stručno lice za zastupanje, nisu u ovom postupku imali proaktivan stav, jer u toku postupka nije urgirano za brže rešavanje, a pogotovu za odlučivanje o žalbi pred nadležnim drugostepenim sudom.

Ustavni sud smatra da je za neprimereno dugo trajanje parničnog postupka od presudnog uticaja bilo nedelotvorno i neefikasno postupanje prvostepenog suda - Opštinskog suda u Leskovcu i Osnovnog suda u Leskovcu, koji nisu pokazali ažurnost u dostavljanju tužbe tuženoj na odgovor, niti drugostepenog rešenja strankama, kao ni u zakazivanju prvog ročišta, kako u prvom prvostepenom postupku, tako ni u ponovnom prvostepenom postupku, nakon ukidanja prvostepene presude. Iako je prvostepena presuda doneta nakon nešto više od dve godine i dva meseca, odlučujući uticaj, po oceni Ustavnog suda, na nerazumno dugo trajanj e predmetnog parničnog postupka , koji je na kraju okončan sudskim poravnanjem, imalo je trajanje žalbenog postupka. Naime, o žalbi tužene-protivtužilje odlučeno je za četiri godine i skoro deset meseci, mada treba imati u vidu da je u tom periodu došlo do uspostavljanja nove mreže sudova i promene nadležnosti sudova, što, ipak, ne može opravdati ovako dugo odlučivanje u drugom stepenu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1790/12 (inicijalno P. 488/05 i P. 655/07 ranijeg Opštinskog suda u Leskovcu). Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Uvažavajući značaj ove pravne stvari za podnosioca, Ustavni sud ukazuje da je u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, odlučivano o pitanjima koja, po oceni Ustavnog suda, nisu takvog karaktera da ukazuju na to da je podnosilac trpeo značajniji gubitak. Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je usvajanje ustavne žalbe i utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku dovoljan način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe i da je primeren okolnostima konkretnog predmeta. Ustavni sud je stoga odbio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete i odlučio kao u tački 2. izreke. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kojem se prilikom primene kriterijuma "značajne štete" stepen ozbiljnosti procenjuje u svetlu finansijskog uticaja spornog pitanja i važnosti predmeta za podnosioca (videti odluke Ionescu protiv Rumunije, od 1. juna 2010. godine i Korolev protiv Rusije, od 1. jula 2010. godine).

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.