Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i poništio rešenje kojim je odbačen prigovor trećeg lica u izvršnom postupku. Sud je utvrdio da je odbacivanje prigovora kao nedozvoljenog proizvoljno i predstavlja povredu prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. J . iz sela Orašac kod Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. januara 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. J . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Aranđelovcu Ipv (I). 257/15 od 4. decembra 2015. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom član a 3 2. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Aranđelovcu Ipv (I). 257/15 od 4. decembra 2015. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe izjavljen om protiv rešenja istog suda I. 7806/10 od 31. avgusta 2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. J . iz sela Orašac kod Aranđelovca je , 7. marta 2016. godine, preko punomoćnika B . L . V, advokata iz Aranđelovca, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Aranđelovcu Ipv (I). 257/15 od 4. decembra 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Aranđelovcu je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe, kao trećeg lica u predmetnom izvršnom postupku, izjavljen protiv rešenja istog suda I. 7806/10 od 31. avgusta 2015. godine, kojim je odbijen kao neosnovan njen zahtev za otklanjanje nepravilnosti, podnet na osnovu člana 74. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u osporeni akt i dokumentaciju koja je priložen a uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Osnovnog sud a u Aranđelovcu I. 7806/10 od 31. avgusta 2015. godine odbijen je kao neosnovan zahtev trećeg lica D. J, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za otklanjanje nepravilnosti u predmetnom izvršnom postupku, koji se vodi po predlogu izvršnih poverilaca S . P . i D . K, protiv izvršnog dužnika M . L. U obrazloženju prvostepenog rešenja je navedeno: da su zaključkom I. 7806/10 od 17. aprila 2015. godine katastarske parcele br. 450 i 540/1 , KO O , dodeljene izvršnim poveriocima, čime je namiren deo njihovog potraživanja u iznosu od 23.427,52 evra i 127.142 dinara ; da za naplatu ostaje još iznos od 10.208,52 evra i 127.140 dinara; da je „izvršni dužnik“ (misli se na treće lice) podneskom od 14. jula 2015. godine predložio da sud stavi van snage navedeni zaključak o dodeli nepokretnosti i otkloni nepravilnosti učinjene u postupku sprovođenja izvršenja, s obzirom na to da se nepokretnosti na kojima se sprovodi izvršenje ne nalaze u vlasništvu izvršnog dužnika, već podnosioca zahteva; da je sud utvrdio da nije došlo do nepravilnosti u postupku sprovođenja izvršenja, imajući u vidu da je u predlogu za izvršenje navedena nepokretnost koja je opterećena hipotekom u korist izvršnih poverilaca, iz kog razloga prodaja nepokretnosti predstavlja realizaciju založnog prava ; da je, saglasno odredbama člana 74. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, zahtev trećeg lica odbijen kao neosnovan. U pouci o pravnom leku je konstatovano da prigovor protiv rešenja nije dozvoljen .

Veće Osnovnog suda u Aranđelovcu je osporenim rešenjem Ipv (I). 257/15 od 4. decembra 2015. godine odbacilo kao nedozvoljen prigovor trećeg lica izjavljen protiv rešenja izvršnog sudije I. 7806/10 od 31. avgusta 2015. godine . U obrazloženju osporenog rešenja sudskog veća izvršnog suda je navedeno: da je odlučujući o prigovoru trećeg lica, veće našlo da je isti nedozvoljen; da je članom 39. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen; da kako navedenim zakonom nije predviđeno da se protiv rešenja kojim se odlučuje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti može izjaviti prigovor, veće je odlučilo kao u izreci rešenja.

U zahtevu za otklanjanje nepravilnosti od 14. jula 2015. godine je, pored ostalog, navedeno: da su zaključkom od 17. aprila 2015. godine izvršnim poveriocima dodeljene katastarske parcele br. 450 i 540/1, KO O , sa naznakom da su to nepokretnosti izvršnog dužnika; da u evidenciji nepokretnosti izvršni dužnik nije bio upisan kao vlasnik predmetn ih nepokretnosti ni u vreme podnošenja predloga za izvršenje , niti je takvo pravo upisao kasnije ; da je podnositeljka zahteva (treće lice) svoje pravo na predmetnim nepokretnostima utvrdila presudom Opštinskog suda u Aranđelovcu P. 379/04 i ugovorom o kupoprodaji Ov. 5275/97; da o zahtevu za uknjižbu prava vlasništva, koji je 4. septembra 2007. godine podnet Službi za katastar nepokretnosti u Aranđelovcu , još uvek nije odlučeno zbog postojanja (sudske) privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja, koja je konstituisana još 2002. godine; da je privremena mera morala biti uzeta u obzir i prilikom donošenja zaključka o predaji nepokretnosti; da se izvršnom sudu predlaže da opisane nepravilnosti, u smislu člana 74. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, otkloni tako što će izvršne poverioce uputiti da izvršenje sprovedu na imovini koja je u vlasništvu izvršnog dužnika.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavn oj žalb i, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama člana 74. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl užbeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13-Odluka U S, 55/14 i 139/ 14) (u daljem tekstu: ZIO) je bilo propisano: da stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja (stav 1.); da će se stranka ili učesnik u postupku obratiti nadležnom sudu ako izvršitelj ne postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od pet radnih dana, i da zahtev za otklanjanje nepravilnosti ne zadr žava sprovođenje izvršenja (stav 2.); da će, kada je podnet zahtev iz s tava 2. ovog člana, izvršitelj nadležnom sudu dostaviti original spisa predmeta i sprovođenje izvršenja nastaviti na osnovu kopije tih spisa (stav 3 .); da će sud, ako nađe da je zahtev iz stava 1. ovog člana osnovan, rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja (stav 5.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da je izvršni postupak dvostranački postupak, s obzirom na to da se isti vodi se između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika. Opšte je pravilo da se aktima koji se donose u toj vrsti sudsko g postupka prvenstveno odlučuje o pravima i obavezama izvršnog poverioca, a izuzetno i o pravima i obavezama izvršnog dužnika. Stoga izvršni poverilac, a izuzetno i izvršni dužnik, kao stranke u izvršnom postupku, imaju pravni interes da ustavnom žalbom osporavaju akte donete u ovoj vrsti sudskog postupka. Ostali učesnici u izvršnom pos tupku imaju aktivnu legitimaciju da ustavnom žalbom osporavaju akte donete u izvršnom postupku samo ako se tim aktima odlučuje o njihovima pravima i pravnim interesima. Primenjujući navedeno na konkret an slučaj, Ustavni sud smatra da rešenje veća kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe, kao trećeg lica, podnet protiv rešenja izvršnog sudije kojim je odbijen kao neosnovan zahtev za otklanjanje nepravilnosti, u kome je podnositeljka ustavne žalbe izrazila svojinsku pretenziju na nepokretnostima na kojima se predmetno izvršenje sprovodi, uz ukazivanje da je reč o nepokretnostima na kojima je još 2002. godine konstituisana sudska privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja, predstavlja akt kojim je odlučivano o njenim pravima (sličan stav je Ustavni sud izrazio i u Odluci Už-5973/2015 od 27. aprila 2017. godine).

6. Ocenjujući navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, polazeći od utvrđenih činjenica konkretnog slučaja i ustavnopravnih razloga iznetih u ustavnoj žalbi, konstatovao da podnositeljka ustavne žalbe smatra proizvoljnim ocenu veća Osnovnog suda u Aranđelovcu o nedozvoljenosti prigovora izjavljenog protiv rešenja sudije pojedinca kojim je njen zahtev za otklanjanje nepravilnosti odbijen kao neosnovan .

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud), pravičnost suđenja ostvaruje se kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Evropski sud je u presudi Sotiris i Nikos Koutras Attee protiv Grčke, od 16. novembra 2000. godine, broj predstavke 39442/98, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj. Po shvatanju Ustavnog suda, izneti stav podrazumeva da se strankama u postupku tako omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim procesnim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da će se na njihov slučaj postojeća pravila zaista i primen iti. Evropski sud, takođe, ima izražen stav da greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna“, može a priori narušiti pravičnost postupka (vid eti presudu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud ukazuje da je zahtev za otklanjanje nepravilnosti, kao specifično pravno sredstvo u izvršnom postupku, u periodu primene ZIO , postao univerzalni supstitut žalbe. Zamišljen kao mogućnost da se ospori (pobija) faktička radnja suda ili izvršitelja, postao je jedini zakonom dozvoljeni način na koji izvršni dužnik i izvršni poverilac , ali i drugi učesnici u postupku, mogu da izraze svoje protivljenje, odnosno nezadovoljstvo načinom na koji se odvija izvršni postupak . Njime su se u sudskoj praksi pobijala i rešenja i zaključci suda, kao i zaključci izvršitelja i faktičke izvršne radnje kako sud a tako i izvršitelja. Sud je u formi re šenja odluč ivao o zah tevu za otklanjanje nepravilnosti, shodno članu 74. stav 5. ZIO. U navedenom čla nu ZIO ni je bila predviđe na mogućnost izjavljivanja prigovora protiv donetog rešenja. Međutim, kako rešenjem mo gu bi ti nezadovoljni i podnosilac zah teva i suprotna strana, neophodno je bilo obezbediti kon trolu zakonitosti takvog rešenja, davanjem prava na prigovor. U suprotnom bi se postupak spro vodio uz povredu prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo ko ja su garantovana odredbama čla na 32. stav 1. i čla na 36. stav 2. Ustava (videti Odluku Ustavnog suda Už-1777/2013 od 17. decembra 2015. godine). S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je Rešenjem Už-8869/2013 od 21. decembra 2015. godine odbačena ustavna žalba izjavljena protiv rešenja donetog po vodom zahtev a za otklanjanje nepravilnosti jer podnositeljka ustavne žabe nije iskoristila pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – prigovor u izvršnom postupku, ali je istovremeno konstatovano da podnositeljka ustavne žalbe nije poučen a o mogućnos ti izjavljivanja ovog pravnog sredstva, te da zbog toga ne sme da trpi štetne posledice i da, saglasno članu 39. ZIO, u rok u od pet radnih dana od dana prijema tog rešenja, može izjaviti prigovor protiv osporenog rešenja za otklanjanje nepravilnosti .

Iz napred iznetog sledi da rešenje sudije pojedinca kojim je odluč eno o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti svakako treba posmatrati kao akt suda kojim se odlučuje o pravima i obavezama učesnika u izvršnom postupku. Imajući u vidu da je , u konkretnom slučaju, rešenjem izvršnog sudije odbijen kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za otklanjanje nepravilnosti iz člana 74. ZIO, kojim je, kako je već istaknuto, ona izrazila svojinsku pretenziju na nepokretnostima na kojima se izvršenje sprovodi, uz ukazivanje da je reč o nepokretnostima na kojima je još 2002. godine konstituisana sudska privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja, zbog čega je predloži la da sud izvršne poverioce „ uputi da izvršenje sprovedu na imovini koja je u vlasništvu izvršnog dužnika“, Ustavni sud nalazi da je podnosi teljka ustavne žalbe ima la pravo na prigovor protiv takvog rešenja, na koje joj nije ukazano u pouci o pravnom sredstvu, odnosno, data joj je pogrešna pravna pouka. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Aranđelovcu Ipv (I). 257/15 od 4. decembra 2015. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 3 2. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15 -dr.zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti samo poništajem osporen og drugostepenog rešenja i određivanjem da veće Osnovnog suda u Aranđelovcu donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe izjavljeno m protiv rešenja istog suda I. 7806/10 od 31. avgusta 2015. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud nije razmatrao navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i odredio način otklanjanj a štetnih posledica utvrđene povrede prava podnositeljke .

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti