Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao četiri godine. Sud je utvrdio periode značajne neaktivnosti izvršnog suda, što je dovelo do neopravdanog odugovlačenja postupka prinudne naplate potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Geor gia Jovčova iz Bosilegrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja s e ustavna žalba Georgia Jovčova i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim s udom u Bosilegradu u predmetu I. 139/06, a koji je okončan pred Osnovnim sudom u Vranj u – Sudska je dinica u Bosilegradu u predmetu I. 115/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Georgi Jovčov iz Bosilegrad a je 16. aprila 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim s udom u Bosilegradu u predmetu I. 139/06, kao i zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pr avno sredstvo iz člana 36. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je, pored ostalog, nave o: da je 28 . oktobra 2006 . godine podneo predlog za izvršenje O pštinskom sudu u Bosilegradu koji je 2. novembra 2006. godine doneo re šenje o izvršenju I. 139/06; da je protiv navednog rešenja izvršni dužnik izjavio žalbu koju je Okružni sud u Vranju odbio kao neosnovan u rešenjem Gž. 1/08 od 13. februara 2008. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na dalji postupak , ali da izvršni postupak do dana podnošenja ustavne žalbe nije okončan.

Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu označenih Ustavom garanto vanih prava i da naloži nadležnom sudu da pred uzme sve mere kako bi se izvršni postupak okonč ao u najkraćem roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise izvršnog predmeta Opštinskog suda u Bosilegradu I. 139/06, a kasnije Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Bosilegrad u I. 115 /10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo je 28. oktobra 2006. godine Opštinskom sudu u Bosilegradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika - A. D. Drvna industrija i prerada nemetala „Mineraliko Bor“ iz Vranjske banje, pogon u Bosilegradu , na osnovu pravnosnažne presude zbog propuštanja tog suda P. 15/06 od 27. marta 2006. godine, kojom je izvršni dužnik obavezan da izvršnom poveriocu isplati određeno novčano potraživanje na ime neisplaćenih zarada ostvarenih u određenom vremenskom periodu i da mu naknadi troškove parničnog postupka, kao što je navedeno u presudi .

Opštinski sud u Bosilegradu je rešenjem o izvršenju I. 139/06 od 2. novembra 2006. godine odredio da će se predloženo izvršenje sprovesti popisom, p rocenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i prenosom ostvarenih novčanih sredstava na račun izvršnog poverioca.

Protiv navedenog rešenja o izvršenju izvršni dužnik je izjavio žalbu.

Okružni sud u Vranju je rešenjem Gž. 633/07 od 22. marta 2007. godine vratio spise predmeta prvostepenom sudu radi provere da li je presuda zbog propuštanja, na osnovu koje je određeno izvršenje, postala izvršna. Nakon što je utvrđeno da je navedena presuda podobna za izvršenje, Okružni sud u Vranju je rešenjem Gž. 1/08 od 13. februara 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika A.D. Drvna industrija i prerada nemetala „Mineraliko Bor“ u Vranjskoj banji i potvrdio rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Bosilegradu I. 139/06 od 2 . novembra 2006. godine.

Spisi predmeta su 19. februara 2008. godine vraćeni izvršnom sudu.

Podneskom od 25. juna 2008. godine izvršni poverilac je tražio da sud nastavi postupak izvršenja.

Sudski izvršitelj je dopisom od 5. novembra 2008. godine obavestio izvršnog dužnika kada će se vršiti popis njegovih pokretnih stvari .

Sudski izvršitelj je 20. novembra 2008. godine izašao na lice mesta radi popis a pokretnih stvari izvršnog dužnika , ali ga je radnik izvršni dužnik sprečio da izvrši popis.

Naredbom predsednika Opštinskog suda u Bosilegradu I. 139/06 od 21. aprila 2009. godine predmet je dodeljen u rad drugom izvršnom sudiji.

Na zapisniku o popisu i proceni u predmetu I. 139/06 od 26. marta 2009. godine konstatovano je da je sudski izvršitelj izašao na lice mesta i izvršio popis određenih stvari izvršnog dužnika .

U podnesku koji je 2. juna 2009. godine primljen u Opštinskom sudu u Bosilegradu izvršni poverilac je tražio da mu se popisane stvari predaju na čuvanje, kako ih izvršni poverilac ne bi oštetio.

Osnovni sud u Vranju – Sud ska jedinica u Bosilegradu je zaključkom I. 115/10 od 25. maja 2010. godine odredio veštačenje popisanih pokretnih stvari , radi utvrđivanja njihove tržišne vrednosti.

Veštak je 14. juna 2010. godine dostavio sudu mišljenje o obavljenom veštačenju.

Izvršni sud je zaključkom I. 115/10 od 17. juna 2010. godine odredio da će se 30. juna 2010. godine održati prva javna prodaja popisanih i procenjenih pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Izvršni dužnik je 28. juna 2010. godine podneo sudu prigovor na izvršeno veštačenje i izvršni sud je zbog izjavljenog prigovora odložio javnu prodaju zakazanu za 30. jun 2010. godine.

Predlogom od 26. avgusta 2010. godine izvršni poverilac je tražio da sud oduzme popisane stvari od izvršnog dužnika .

Zaključkom suda I. 115/10 od 3. septembra 2010. godine naloženo je izvršnom dužniku da se , u roku od tri dana , izjasni o n avodima iz prigovora na obavljeno veštačenj e i da predloži drugog veštaka mašinske struke radi procene vrednosti popisanih pokretnih stvari , prema zapisniku I. 139/06 od 26. marta 2009. godine .

Osnovni sud u Vranju – Sudska jedinica u Bosilegradu je 13. septembra 2010. godine doneo rešenje o namirenju I. 115/10 , kojim je izvršn i poveri lac delimično namiren iz novčanog iznosa uplaćenog u depozit suda.

Zaključkom izvršnog suda I. 115/10 od 22. septembra 2010. godine konstatovano je da se predlog izvršnog dužnika, kojim je tražio da sud odredi novu procenu popisanih stvari , prema zapisniku I. 139/06 od 26. marta 2009. godine, smatra povučenim.

Osnovni sud u Vranju – Sudska jedinica u Bosilegradu je zaključkom od 23. septembra 2010. godine odredio da će se nova prodaja popisanih pokretnih stvari izvršnog dužnika održati 22. oktobra 2010. godine.

Na zapisniku od 22. oktobra 2010. godine o javnoj prodaji pokretnih stvari izvršnog dužnika konstatovano je da se javna prodaja neće održati, jer je izvršni dužnik 18. oktobra 2010. godine uplatio deo preostalog dug a.

Izvršni sud je 22. oktobra 2010. godine doneo rešenje o namirenju I. 11 5/10 kojim se izvršni poverilac namiruje u preostalom delu, jer je izvršni dužnik 18. i 22. oktobra 2010. godine izvršio određene uplate u depozit suda.

Izvršni poverilac je 8. novembra 2010. godine podneo izvršnom sudu zahtev za ispravku rešenja o namirenju I. 115/10 od 22. oktobra 2010. godine, a 10. novembra 2010. godine je povukao isti zahtev.

Spisi predmeta su 11. februara 2013. godine dostavljeni Ustavnom sudu .

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. st. 1. i 2. ).

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

5. Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka koji s pada u nadležnost Ustavnog suda počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir ce lokupan period trajanja postupka prinudnog izvršenja podnosiočevog potraživanja.

Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak započeo 28. oktobra 2006. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Bosilegradu, a da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Bosilegradu I. 115/10 od 22. oktobra 2010. godine izvršni poverilac namiren u celosti , što znači da je postupak ukupno trajao četiri godine.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj navedenih kriterijuma na trajanje izvršnog postupka u kome je sud dužan da postupa hitno, Ustavni sud je, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da je dužini postupka pre vashodno doprinelo postupanje izvršnog suda. Naime, sudski izvršitelj je prvi put izašao na lice mesta 20. novembra 2008. godine , radi popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika , posle devet meseci , od kada su vraćeni spisi predmeta prvostepenom sudu , nakon odlučivanja o žalbi protiv rešenja o izvrše nju I. 139/06 od 2. novembra 2006. godine . U radu izvršnog suda je prisutan još jedan period izrazite neaktivnosti suda kada u periodu od preko god inu dana - od 26. marta 2009. godine kada je izvršen popis pokretnih stvari izvršnog dužnika do 25. maja 2010. godine kada je zaključkom I. 115/05 izvršni sud odredio veštačenje tržišne vrednosti popisanih pokretnih stvari , sud nije preduzimao radnje izvršenja.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman interes da sud u razumnom roku o konča predmetni postupak.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Bosilegradu u predmetu I. 139/06, a koji je okončan pred Osnovnim sudom u Vranju – Sudska jedinica u Bosilegradu u predmetu I. 115/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu izreke .

6. U odnosu na istaknut u povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih članom 36. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac ust avne žalbe samo formalno pozvao na povredu označeni h ustavnih prava, a da pri tome nije naveo ustavnopravne razloge kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine ovako ozna čenih ustavnih prava , potkrepljuju tvrdnje o njihovoj povredi ili uskraćivanju.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i odlučio kao u drugom delu izreke.

7. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti