Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao skoro deset godina. Podnosiocu se dosuđuje naknada nematerijalne štete u iznosu od 900 evra zbog neažurnosti prvostepenih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća , i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, mr Tomislav Stojković, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi I. R. iz Starih Banovaca, n a osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. R . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 456/04, kasnije pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Staroj Pazovi u predmetu P1. 116/10, povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. R. iz Starih Banovaca podneo je Ustavnom sudu, 5. marta 201 4. godine, preko punomoćnika S. Š, advokata iz Inđije, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Op štinskim sudom u Staroj Pazovi u predmetu P. 456/04, kasnije pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Staroj Pazovi u predmetu P1. 116/10.

Podnosilac ustavne žalbe, iznoseći ceo tok parničnog postupka, koji je vodio u svojstvu tužioca, radi naknade štete prouzrokovane povredom na radu, ukazuje da je ovaj radni spor trajao "bezmalo" 10 godina, te da je, između ostalog, u prvom stepenu prvi put presuđeno 2011. godine, a da je podnosiocu pismeni otpravak te presude dostavljen tek nakon 13 meseci od zaključenja glavne rasprave. Smatra da mu je zbog neažurnosti sudova povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, te zahteva naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenog ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta P. 116/10, sada, Osnovnog sud a u Staroj Pazovi , pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 9. jula 2004. godine Opštinskom sudu u Staroj Pazovi (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu radi naknade nematerijalne i materijalne štete, protiv tuženog, sada, Preduzeća "T." DOO iz Beograda. U tužbi je navedeno da se tužilac 11. februara 2003. godine povr edio na radu kod poslodavca - tuženog, te da, smatrajući da je tuženi odgovoran za štetu koju je pretrpeo, zahteva od tužioca naknadu nematerijalne štete u više vidova i naknadu materijalne štete. Predmet je pred Opštinskim sudom zaveden pod brojem P. 456/04.

Nakon podnošenja tužbe, te tri urgencije punomoćnika tužioca, prvo ročište je zakazano i održano 23. februara 2005. godine. Opštinski sud je zakazao još 13 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano 11. Dva ročišta nisu održana jer su se spisi nalazili kod veštaka i jer je nalaz veštaka predat sudu neposredno pred ročište. Nakon reorganizacije pravosuđa u 2010. godini i uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred O snovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Staroj Pazovi u predmetu P1. 116/10, te je, posle još četiri zakazana i održana ročišta, 22. novembra 2011. godine zaključena glavna rasprava.

Na održanim ročištima saslušan je tužilac u svojstvu parnične stranke i deset svedoka, te veštak zaštite na radu, izvršeno suočenje tužioca sa jednim svedokom, pročitani opšti akti tuženog i brojni pismeni dokazi, kao i sprovedena tri veštačenja. Medicinska veštačenja su sprovedena po sudskim veštacima ortopedu i neuropsihijatru tokom 2008. godine, s tim što je dva puta veštačen uzrok nezgode i okolnosti pod kojima je ona nastala preko veštaka iz oblasti zaštite na radu. Prvo veštačenje je obavljeno u 2007. godine, a posle dopunskog izjašnjenja po primedbama stranaka, na predlog tuženog sprovedeno je novo veštačenje preko Instituta za preventivu, zaštitu na radu, protivpožarnu zaštitu i razvoj DOO iz N. S. u 2011. godini. Rešenju suda da se veštačenje poveri ovom institutu od 8. juna 2011. godine prethodilo je više predloga tuženog od početka 2010. godine u vezi institucije koja bi obavila veštačenje, ali su sve one opravdale svoju nemogućnost da veštače iz raznih razloga. U toku prvostepenog postupka, Opštinski sud je tokom 2005. i 2006. godine dva puta odlagao, odnosno prezakazivao ročišta na predlog tuženog, što je, i pored urgencija punomoćnika tužioca, dovelo do dva veća razmaka između zakazanih ročišta od po više od šest meseci. Još jednom urgencijom punomoćnika tužioca od 10. decembra 2010. godine ukazano je, sada nadležnom O snovnom sudu u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Staroj Pazovi, da rasprava nije zakazivana u ovom predmetu od 15. oktobra 2009. godine. Prvo naredno ročište taj sud je zakazao za 8. februar 2011. godine.

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Staroj Pazovi P1. 116/10 od 22. novembra 2011. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca za nematerijalnu štetu po više vidova, a odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime umanjene radne sposobnosti u vidu mesečne rente isplati dospele iznose odjednom, odnosno ubuduće u mesečnim iznosima dok za to budu postojali uslovi. Ovom presudom je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 340.325,00 dinara. Prvostepena presuda je uručena punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, 8. januara 2013. godine, a protiv navedene presude samo je tuženi izjavio žalbu 21. januara 2013. godine, a tužilac dao odgovor na žalbu 25. marta 2013. godine.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1. 1655/13 od 4. decembra 201 3. godine delimično preinačio ožalbenu prvostepenu presudu tako što je odbio zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti u iznosu od 150.000,00 dinara, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od 9. juna 2008. do 22. novembra 2011. godine, a rešenje o troškovima u navedenoj presedi preinačio na način da odbija zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko dosuđenog iznosa od 319.075,00 dinara, dok je u preostalom delu žalba tuženog odbijena i prvostepena presuda u preostalom, usvajajućem delu, potvrđena. Navedena presuda je uručena punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 6. februara 2014. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 10 . Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) (u daljem tekstu: ZPP) , koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Zakon o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, zajedno sa izmenama objavljenim u „Službenom glasnik u Republike Srbije“, broj 111/09 i broj 36/11, a koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjivao u konkretnoj parnici imao je sadržinski sličn u odredb u sa naveden om odredb om r anije važećeg ZPP koja se odnos i na efikasno postupanje parničnog suda.

5. U odnosu na period za koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 9. jula 2004. godine, podnošenjem tužbe podnosioca ustavne žalbe Opštinskom sudu u Staroj Pazovi, te da je okončan 6. februara 2014. godine, nakon devet godina i skoro sedam meseci, uručivanjem presude Apelacionog sud a u Novom Sadu Gž1. 1655/13 od 4. decembra 2013. godine .

Prilikom oce ne da li je o pravima i obavezama stranaka odlučeno u razumnom roku, Ustavni sud u svakom konkretnom slučaju, saglasno praksi Evropskog suda za ljudska prava, pored same dužine trajanja postupka, uzima u obzir i sledeć e kriterijum e: složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je trebalo raspraviti u konkretnom postupku, ponašanje samog podnosioca ustavne žalbe, postupanj e sudova u konkretnom slučaju, kao i značaj prava o kome se u postupku odlučivalo za podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenih kriterijuma, Ustavni sud je ocenio da parnični postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom u izvesnoj meri bio činjenično složen, prevashodno zbog obimnijeg dokaznog postupka - saslušanja većeg broja svedoka i tri sprovedana veštačenja, od kojih je jedno ponovljeno. Međutim, ovo ipak ne može opravdati skoro desetogodišnje trajanje radnog spora.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe imao nesumnjiv interes da se spor hitno okonča, te da svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka, već je, naprotiv, više puta urgirao za njegovo ubrzanje traženjem da se ročišta redovno zakazuju.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju postupka van okvira razumnog roka za odlučivanje u dva stepena dali su nadležni prvostepeni sudovi. U prilog ovoj oceni upravo govori da je prvostepena presuda doneta nakon sedam godina i četiri meseca, ali da je i ona dostavljena strankama 13 meseci nakon zaključenja glavne rasprave, na šta se i ukazuje ustavnom žalbom, a što svakako prevazilazi sve okvire razumnog trajanja postupaka, kako za odlučivanje u prvoj instanci, tako i za izradu pismenog otpravka presude. Takođe, zakazivanje ročišta bilo je sa dužim vremenskim razmacima, ponavljali su se periodi neaktivnosti suda (dva puta više od šest meseci i jednom više od godinu dana), pa i pored proaktivnog stava punomoćnika tužioca. Na strani drugostepenog suda, koji je o žalbi protiv prvostepene presude rešio u roku od šest meseci, nije bilo doprinosa prekoračenju granica za suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je ocenio da se ne može prihvatiti da je razumno da radni spor, nastao povodom naknade štete prouzrokovane povredom na radu, traje više od devet godina. Ovo posebno jer, kako prema domaćem pravu, tako i prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, u pogledu postupanja sudova u radnim sporovima postoji obaveza hitnog postupanja i odlučivanja. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno ukupnu dužinu trajanja i vrstu spora. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neažurnog i neadekvatnog postupanja sudova.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti