Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog neizvršenja pravnosnažne presude. Utvrđeno je da je neopravdani prekid izvršnog postupka zbog restrukturiranja dužnika, koji je trajao godinama, doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Stane Jovčove iz Bosilegrada , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Stane Jovčove i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 191 /08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju , povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Vranju i Narodnoj banci Srbije - Odeljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga Kragujevac da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stana Jovčov a iz Bosilegrada podnela je 16. aprila 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na jednaku zaštitu prava, zajemč enih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je povodom njenog predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave - presude Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 12/07 od 12. februara 2007. godine, Opštinski sud u Vranju 14 . februara 2008. godine doneo rešenje o izvršenju I. 191/08, koje još uvek nije sprovedeno, zbog čega smatra da su joj povređena označena ustavna prava. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih prava i naredi nadležnim državnim organima da sprovedu rešenje o izvršenju. Zahtev za naknadu štete nije istakla.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Opštinskog suda u Vranju I. 191/08, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i iz izveštaja Narodne banke Srbije - Odeljenje za prijem, kontrolu i unos osnova i naloga Kragujevac broj XIV/2.383900/2/10/AR od 16. novembra 2012. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom zbog propuštanja Opštinskog suda u Bosilegradu P1. 12/07 od 12. februara 2007. godine obavezan je tuženi Holding kompanija Pamučni kombinat "Jumko" ad Vranje da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, isplati 70.387,12 dinara na ime neisplaćene zarade po sporazumu o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada, sa odgovarajućom zakonskom zateznom kamatom.

Podnositeljka ustavne žalbe je 13. februara 2008. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela Opštinskom sudu u Vranju predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave - napred navedene presud e Opštinskog suda u Bosilegradu. Predloženo je da se izvršenje sprovede na novčanim sredstvima na računima dužnika. Postupajući po navedenom predlogu, Opštinski sud u Bosilegradu je 14. februara 2008. godine doneo rešenje o izvršenju I. 191 /08.

U spisima predmeta Opštinskog suda u Vranju I. 191/08 nalazi se izjašnjenje službenog lica izvršnog odeljenja tadašnjeg Opštinskog suda u Vranju od 10. decembra 2008. godine upućeno predsedniku tog suda povodom pritužbe podnositeljke ustavne žalbe , a iz čije sadržine proizlazi da je rešenje o izvršenju I. 191/08 od 14. februara 2008. godine dostavljeno Narodnoj banci Srbije 19. aprila 2008. godine, te da je stvar Narodne banke Srbij e - Odsek prinudne naplate kada će sprovesti izvršenje i isplatiti poveriocu traženi iznos.

Postupajući po zahtevu Ustavnog suda od 14. novembra 2012. godine da, na osnovu člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), dostavi izveštaj o tome da li je sprovedeno prinudno izvršenje rešenja Opštinskog suda u Vranju I. 191/08 od 14. februara, Narodna banka Srbije je dopisom broj XIV/2.383900/2/10/AR od 16. novembra 2012. godine obavestila Ustavni sud o sledećem: da navedeno rešenje Opštinskog suda u Vranju, koje je u Odseku za prijem osnova i naloga prinudne naplate u Kragujevcu primljeno 19. februara 2008. godine, nije izvršeno zbog nedostatka sredstava na tekućim računima i višegodišnje blokade računa izvršnog dužnika; da je postupak sprovođenja prinudne naplate na teret subjekta privatizacije HK "Jumko" a.d. Vranje prekinut na osnovu odluke Agencije za privatizaciju o restrukturiranju; da do momenta slanja ovog dopisa Narodnoj banci Srbije od strane Osnovnog suda u Vranju, shodno pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine i članu 9. stav 4. Zakona o obezbeđenju i izvršenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), nije dostavljen nalog u formi zaključka ili rešenja da se s provede rešenje o izvršenju I. 191/08 izvršnog dužnika HK "Jumko" a.d. Vranje u restrukturiranju, jer se radi o potraživanju iz radnog odnosa.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu ukazuje podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05, 123/07 i 30/10) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital) u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije – 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.).

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koja omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito – 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07) je, pored ostalog, u osnovni tekst ovog zakona dodat član 20ž kojim je propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do okončanja restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) koji se primenjivao u momentu donošenja rešenja o izvršenju bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, kao i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da sud određuje izvršenje odnosno obezbeđenje na onim sredstvima i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje (član 8. stav 1.); da se rešenjem o izvršenju na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika, nalaže bankama i drugim finansijskim organizacijama, da novčani iznos za koji je određeno izvršenje prenesu sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca, a za potraživanja za koje je propisana gotovinska isplata, da se taj iznos isplati izvršnom poveriocu u gotovom novcu (član 198.); da rešenje o izvršenju sud dostavlja organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaže bankama ili drugim finansijskim organizacijama kod kojih se vode računi izvršnog dužnika da obustave sve isplate sa tih računa do konačne naplate potraživanja (član 199. stav 1.).

Odredbom člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) propisano je da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak koji je pokrenut 13. februara 2008. godine predlogom za izvršenje podnetim Opštinskom sudu u Vranju, još uvek nije okončan, te da do sada traje četiri godine i devet meseci . Navedeno trajanje postupka ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Ustavni sud je takođe ocenio da je postavljeni zahtev od velikog značaja za ponositeljku ustavne žalbe, s obzirom na to da se radi o potraživanju iz radnog odnosa, koje je osnov egzistencije podnositeljke ustavne žalbe.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da podnositeljka, kao izvršni poverilac u izvršnom postupku, nije doprinela produžavanju trajanja postupka.

Nadalje, Ustavni sud konstatuje da Narodna banka Srbije nije sprovela rešenje o izvršenju zbog nedostatka sredstava i višegodišnje blokade računa izvršnog dužnika, a da je zatim postupak sprovođenja prinudne naplate prekinula zbog toga što je nad izvršnim dužnikom pokrenut postupak restrukturiranja.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud podseća da je u dosadašnjoj praksi razmatrao pitanja koja su od suštinskog značaja za odlučivanje i u ovom ustavnosudskom postupku, a koja se tiču potrebe preispitivanja postupanja ne samo izvršnog suda, već i postupanja drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje koje su od odlučujućeg značaja za dužinu trajanja i ishod izvršnog postupka u slučajevima kada su izvršni postupci vođeni protiv dužnika društvenih preduzeća koja su u dužem periodu nesolventna i koja se nalaze u postupku privatizacije, a u odnosu na koje je Agencija za privatizaciju donela odluku o restruktuiranju (videti, pored drugih, odluke Už-2544/2009, Už-1675/2009 i Už-775/2009, dostupne na veb-sajtu Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs).

U pomentim Odlukama, Ustavni sud je ukazao i na to da je odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji propisan krajnji rok - 31. decembar 2008. godine do koga je morao biti objavljen javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji kao i na pravne posledice u slučaju neobjavljivanja javnog poziva u navedenom roku.

Ustavni sud ovom prilikom podseća da je, ne prihvatajući inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji, u rešenju IUz-98/2009 od 23. juna 2011. godine zauzeo stanovište da se osporena odredba zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. zakona, koja izričito određuje krajnji rok u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, te da je, u suprotnom , Agencija bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restruktu riranja, jer je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) da se izvršenje presude koju je sud doneo mora smatrati sastavnim delom suđenja prema članu 6. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, da se kašnjenje u izvršenju presude može opravdati u posebnim okolnostima, ali da to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zaštićenog prema članu 6. stav 1. Konvencije i da bez obzira da li je dužnik privatni ili društveni akter, na državi je da preduzme sve neophodne mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši kao i da obezbedi delotvorno učešće celog njenog aparata (videti predmet ''Kačapor i drugi protiv Srbije'' broj predstavke 2269/06 i predmet ''Vlahović protiv Srbije'' broj predstavke broj 42619/04 ). U ovim odlukama izražen je i stav da se država ne može pozivati na nedostatak sredstava dužnika kao opravdanje za neokončanje izvršnog postupka, u slučaju kada je utvrđeno da je država, zbog akata i radnji svojih organa, odgovorna za neizmireni dug podnosiocima predstavki.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da se i prema načelnom pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama dužnika, subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati.

Polazeći od toga da je Agencija za privatizaciju odluku o restrukturiranju izvršnog dužnika donela 10. januara 2011. godine, dakle nakon proteka roka propisanog odredbom člana 14. Zakona o privatizaciji, posle kog subjekti privatizacije nisu mogli biti u postupku restrukturiranja, već je nad njima trebalo pokrenut i postupak prinudne likvidacije, i da izvršni sud (sada Osnovni sud u Vranju), i Narodna banka Srbije, ni posle godin u dana od stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, nisu postupili u skladu sa članom 9. stav 5. Zakona i načelnim pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda od 24. februara 2011. godine, Ustavni sud je ocenio da državni organi i vršioci javnih ovlašćenja koji su preduzimali radnje u izvršnom postupku, nisu preduzeli sve potrebne mere da se ovaj postupak okonča u razumnom roku. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 191 /08, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U pogledu navoda da je ustavna žalba podneta i zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nije naveden nijedan razlog koji se može dovesti u vezu sa povredom označenog prava, a što bi moglo da predstavlja ustavnopravni razlog koji ukazuje na to da je podnositeljki povređeno prava iz člana 36. stav 1. Ustava, budući da je podnositeljka u ustavnoj žalbi isključivo iznela razloge koji se tiču dužine trajanja osporenog izvršnog postupka. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu nekog od Ustavom zajemčenih prava ne čini ustavnu žalbu automatski dopuštenom u tom delu. Imajući u vidu da u ustavnoj žalbi nisu navedeni konkretni razlozi koji bi opravdali tvrdnju podnosit eljke da postoji povreda prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio zbog nepostojanja Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđenih pretpostavki za vođenje postupka, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona, pa je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izr eke.

7. Imajući u vidu da izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem Osnovnom sudu u Vranju i drugim državnim organima i organizacijama koji učestvuju u izvršnom postupku da preduzmu sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak, koji se vodio pred Opštinskim sudom u Vranju u predmetu I. 191 /08, okončao u najkraćem roku.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9), kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti