Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog trajanja krivičnog postupka za ratne zločine preko trinaest godina, ocenivši da se prekomerno trajanje ne može opravdati čak ni pravnom složenošću predmeta.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1998/2021
18.06.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća, i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Zoran Lončar, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Dobrosav Milovanović i dr Nikola Banjac, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2026. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba S. S. i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine u predmetu K. Po.2. 1/14 (ranije u predmetu istog suda K. Po.2. 22/10) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 19. februara 2021. godine, preko punomoćnika J. Ž, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine K. Po.2. 1/14 od 20. juna 2019. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine Kž.1. Po.2. 2/20 od 20. novembra 2020. godine, zbog povrede prava iz člana 32. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. Ustava, u postupku koji se vodio u predmetu K. Po.2. 1/14 Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine (ranije u predmetu istog suda K. Po.2. 22/10).

U ustavnoj žalbi je između ostalog, navedeno: da je osporeni krivični postupak trajao 13 godina i 6 meseci; da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zbog nejednakih kriterijuma za ocenu dokaza; da je, u suštini, činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povrede označenih ustavnih prava, te da poništi osporene presude Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine K. Po.2. 1/14 od 20. juna 2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine Kž.1. Po.2. 2/20 od 20. novembra 2020. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Už-1999/2021, utvrdio da je istražni postupak u konkretnom slučaju trajao od 30. maja do 27. novembra 2007. godine. Postupak je vođen protiv 14 okrivljenih i to protiv jednog okrivljenog zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu KZ SRJ), a protiv preostalih 13 okrivljenih, uključujući i podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu iz člana 142. stav 1. KZ SRJ u vezi sa članom 22 KZ SRJ.

Optužnica Tužilaštva za ratne zločine Ktrz. 7/07 je podignuta 28. novembra 2007. godine, a stupila je na pravnu snagu 11. februara 2008. godine. Optužnica je izmenjena 14. decembra 2007. godine, 28. decembra 2011. godine, 23. aprila 2012. godine, 1. decembra 2015. godine i 14. juna 2018. godine.

Glavni pretres je zakazan 256 puta, a odložen je 38 puta.

Predsednik sudećeg veća je promenjen četiri puta.

Podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac su se uredno odazivali svim pozivima suda.

Presudom Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine K. Po.2. 22/10 od 26. juna 2012. godine, između ostalog, optuženi pod tačkama II do IV izreke i to više okrivljenih uključujući S. S, oglašeni su krivim da su učinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. KZ SRJ u saizvršilaštvu u vezi sa članom 22 KZ SRJ i osuđeni su na kazne zatvora.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine Kž.1. Po.2. 3/13 od 9. decembra 2013. godine usvojene su žalbe okrivljenih, te je ukinuta presuda Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine K. Po.2. 22/10 od 26. juna 2012. godine, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Osporenom presudom Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine K. Po.2. 1/14 od 20. juna 2019. godine, između ostalog, okrivljeni S. S. je oglašen krivim da je učinio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu iz člana 142. stav 1. KZ SRJ u vezi sa članom 22 KZ SRJ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine Kž.1. Po.2. 2/20 od 20. novembra 2020. godine, stavom prvim izreke, delimično su usvojene žalbe branilaca okrivljenih D.P, R.V, J.D, Z.K, R.J. i S. S, te je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine K. Po.2. 1/14 od 20. juna 2019. godine, a napred navedeni okrivljeni su oglašeni krivim da su učinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu iz člana 142. stav 1. KZ SRJ u vezi sa članom 22. KZ SRJ. Podnosiocu ustavne žalbe je izrečena kazna zatvora u trajanju od šest godina.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen u predmetu Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine K. PO.2. 1/14 (ranije u predmetu istog suda K. Po.2. 22/10), Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak prema podnosiocu ustavne žalbe pokrenut 30. maja 2007. godine, a da je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine Kž.1. Po.2. 2/20 od 20. novembra 2020. godine, iz čega sledi da je osporeni krivični postupak prema podnosiocu trajao 13 godina i šest meseci.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka od 13 godina i 6 meseci ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca.

Pri tome, Ustavni sud napominje da je imao u vidu činjenicu reforme sudstva, kao i činjenicu štrajka advokata, a koje činjenice se ne mogu staviti na teret postupajućem sudu, ali ni samom podnosiocu. Ustavni sud je imao u vidu i činjeničnu i pravnu složenost krivičnog postupka koji se vodio protiv više okrivljenih, a kojima su stavljena na teret teška krivična dela. Ustavni sud naročito napominje da podnosilac i njegov branilac nisu doprineli trajanju postupka.

Sledom navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen u predmetu K. Po.2. 1/14 Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine (ranije u predmetu K. Po.2. 22/10 istog suda).

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu podnosioca usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23, 92/23 i 47/26), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju može ostvariti i samim utvrđenjem povrede prava, budući da podnosilac nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

6. U odnosu na osporene presude Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine K. Po.2. 1/14 od 20. juna 2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine Kž.1. Po.2. 2/20 od 20. novembra 2020. godine, Ustavni sud konstatuje da se u ustavnoj žalbi ističu u osnovi identični činjenični i pravni razlozi koje je podnosilac isticao u krivičnom postupku u kome su donete osporene presude, a koji su bili predmet sadržajne i veoma detaljne ocene u osporenim presudama.

Stoga je Ustavni sud, polazeći od prethodno navedenog, odnosno činjenice da su sva ukazivanja podnosioca o povredi procesnih garancija prava iz člana 32. Ustava, već jasno, precizno i razumljivo obrazložena i ocenjena kao neosnovana od strane i prvostepenog i žalbenog suda, našao da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao relevantni i utemeljeni ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih presuda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti