Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao oko tri godine. Utvrđena je povreda zbog nedelotvornog postupanja suda, ali je zahtev za naknadu štete odbijen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-20/2011
18.12.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. I. iz S, BJR M , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S . I. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu I. 1688/08 , a kasnije u predmetu Osnovnog suda u Valjevu I. 1486/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. I. iz S, BJR M. je 4. januara 2011. godine, preko punomoćnika M. N, advokata iz V, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu I. 1688/08, a kasnije u predmetu Osnovnog suda u Valjevu I. 1486/10.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, dat hronološki prikaz radnji u predmetnom izvršnom postupku.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi da mu je postupanjem suda u konkretnom izvršnom postupku povređeno označeno ustavno pravo, te da mu dosudi naknadu štete koja je prouzrokavana time što nije uspeo da naplati svoje potraživanje. iz pravnosnažne i izvršne presude

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Osnovnog suda u Valjevu I. 1486/10 , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac S. I, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 1. decembra 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Valjevu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Z.A, radi namirenja novčanog potraživanja i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Opštinski sud u Valjevu je rešenjem I. 1688/08 od 5. decembra 2008. godine usvojio predloženo izvršenje.

Treće lice I.A. je izjavio prigovor radi proglašenja da je izvršenje nedopušteno na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, koje su predmet izvršenja. Opštinski sud u Valjevu je rešenjem I. 1688/08 od 26. marta 2009. godine usvojio predloženo izvršenje.

Radnja popisa i procene pokretnih izvršnog dužnika zakazana za 20. avgust 2009. godine nije sprovedena, jer su vrata stana bila zaključana.

Radnja popisa i procene pokretnih izvršnog dužnika zakazana za 14. oktobar 2009. godine nije sprovedena, jer nisu nađene pokretne stvari izvršnog dužnika koje mogu biti predmet izvršenja.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, izvršni postupak je nastavljen u predmetu Osnovnog suda u Valjevu I. 1486/10.

S obzirom na to da je popis pokretnih stvari izvršnog dužnika bio bez uspeha, Osnovni suda u Valjevu je zaključkom I. 1486/10 od 24. novembra 2011. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od 45 dana od dana prijema ovog zaključka da predloži da se ponovo sprovede popis, pod pretnjom obustave postupka. Izvršni poverilac je navedeni zaključak primio 28. novembra 2011. godine.

Kako izvršni poverilac nije postupio na nalogu suda u ostavljenom roku, Osnovni sud je zaključkom I. 1486/10 od 23. januara 2012. godine obustavio postupak izvršenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) , koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5 . stav 1.). Hitnost postupka, u članu 6. stav 1, predviđa i Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, a koji u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje 1. decembra 2008. godine od strane podnosioca ustavne žalbe i da je okončan obustavom 23. januara 2012. godine. Dakle, predmetni izvršni postupak je trajao oko 3 godine, što samo po sebi ukazuje na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak, značaja predmetnog zahteva za podnosioca i ponašanja podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi mogla predstavljati prihvatljiv, odnosno opravdan razlog za ovako dugu trajanje izvršnog postupka.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe imao nesumnjiv i legitiman materijalnopravni interes da prinudno namiri svoje novčano potraživanje u postupku.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim situacijama. Osnovni razlog navedenog trajanja predmetnog izvrš nog postupka je nepostupanje Opštinskog suda u Valjevu, a kasnije Osnovnog suda u Valjevu , u rokovima propisanim zakonom. Na nedolotvorno postupanje izvršnog suda ukazuje to da je prva radnja u sproveđu izvršenja, popis i procena pokretnih stvari, pokušana tek nakon osam meseci od dana donošenja rešenja o izvršenju (rešenje o izvršenju je doneto 5. decembra 2008. godine, a prvi pokušaj popisa i procene pokretnih stvari izvršnog dužnika bio je 20. avgusta 2009. godine). Zatim, izvršnom sudu je bilo potrebno čak dve godine od dana drugog pokušaja popisa i procene pokretnih stvari izvršnog dužnika da naloži podnosiocu ustavne žalbe da ponovo predloži popis pokretnih stvari, pod pretnjom obustavom postupka (drugi pokušaj popisa i procene pokretnih stvari izvršnog dužnika bio je 14. oktobra 2009. godine, a izvršni sud je zaključkom od 24. novembra 2011. godine naložio podnosiocu da ponovo predloži popis stvari).

Kada je reč o ponašanju podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, Ustavni sud ukazuje da dominatna primena načela oficijelnosti u izvršnom postupku ne isključuje aktivan odnos izvršnog poverioca u izvršnog postupku. Izvršni poverilac koji teži da efikasno ostvari svoje novčano potraživanje treba da pokaže inicijativu za efikasnim sprovođenjem izvršenja , a to se prvenstveno ogleda u blagovremenom i urednom postupanju po nalozima suda. Kako podnosilac ustavne žalbe nije postupio po nalogu suda iz zaključka, to je sud obustavio postupak.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu I. 1688/08 , a kasnije u predmetu Osnovnog suda u Valjevu I. 1486/10 , podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odr edbom članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tačk i 1. izreke .

6. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete , Ustavni sud ukazuje da je nepostupanje podnosioca po nalogu suda u ostavljenom roku predstavljao razlog obustave izvršnog postupka, zbog čega je on isključivo odgovaran za nemogućnost naplate potraživanja iz pravnosnažne i izvršne presude, te je njegov zahtev za naknadu materijalne štete pred ovim Sudo m, neosnovan. Na osnovu navedenog, Ustavni sud je obio zahtev za naknadu materijalne štete, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odred aba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti