Odluka Ustavnog suda o prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništivši rešenje kojim je odbačen prigovor radi ubrzavanja postupka. Sud je zaključio da je navođenje dugog trajanja postupka dovoljan podatak koji ukazuje na kašnjenje, te da je odbacivanje prigovora bilo proizvoljno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan , Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi J . P . iz Vranja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. februara 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba J. P . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 1094/19 od 30. decembra 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 1094/19 od 30. decembra 2019. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu I. 517/08 (stari broj I. 1715/04) .

3. Odbacuje se zahtev J. P . za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev J. P . za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. J. P . iz Vranja podnela je Ustavnom sudu, 5. februara 2020. godine, preko punomoćnika R . I , advokata iz Vranja, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I . 1094/19 od 30. decembra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede člana 86. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje kojim je odbačen prigovor podnsiteljke radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Vranju I. 517/08 (stari broj I. 1715/04) , jer prigovor nije sadržao sve podatke, u smislu odredbe člana 6. stav 2. tačka 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da izvršni postupak ukupno traje 16 godina i da zaštita prava na suđenje u razumnom roku ne može zavisi od toga da li izvršenje sprovodi sud ili ga umesto suda u ime države sprovodi javni izvršitelj.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih prava, kao i člana 86. Ustava. U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za utvrđenje povrede prava na imovinu u predmetnom izvršnom postupku, a u vezi sa tim je istaknut zahtev za naknadu materijalne štete, kao i zahtev za naknadu nematerijalne štete, te i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 517/08 (stari broj I. 1715/04) i drugu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 6. novembra 2019. godine prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 517/08 (stari b roj I. 1715/04) u kojem je hr onološki navela radnje preduzete u postupku i periode neaktivnosti suda , odnosno javnog izvršitelja .

Osnovni sud u Vranju je osporenim rešenjem R4I. 1094/19 od 30. decembra 2019. godine odbacio prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka, sa obrazloženjem da ne sadrži podatke, u smislu odredbe člana 6. stav 2. tačka 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ost alog, navedeno: da je podnositeljka u prigovoru navela da je izvršni postupak pokrenut 2004. godine i da nikakava radnja nije preduzeta u cilju namirenja potraživanja, da se sud ponašao pasivno i da je zbog nedolotvornosti suda podnela zahtev da izvršenje sprovodi javni izvršitelj; da u prigovoru nema nijednog podatka koji ukazuju na to da izvršni sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem, imajući pritom u vidu da je određeno, po predlogu podnositeljke, da izvršenje nastavi javni izvršitelj, što je činjenica koja je svakako poznata i podnositeljki ; da prigovor ne sadrži podatke da se podnositeljka eventualno zbog nepotrebnog kašnjenja sa odlučivanjem su da ili javnog izvršitelja obraćala sudu ili javnom izvršitelju, niti sadrži podatke koji bi ukaziv ali na nepotrebno kašnjenje suda; da je u podnetom prigovoru navedeno da postupak još uvek nije okončan i da je predloženo da da sud naloži javnom izvršitelju , odnosno postupajućem sudiji da okonča postupak , ali nije naveden nijedan podatak , u smislu odredbe člana 6. stav 2. tačke 6 ) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, što je obavezni element prigovora; da je sud imao u vidu da u konkretnom slučaju izvršenje sprovodi javni izvršitelj, koji nije obuhvaćen odredbom člana 11. stav 1. navedenog zakona, niti je sud ovlašćen da vrši nadzorom nad radom javnog izvršitelja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da prigovor sadrži podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem (član 6. stav 2. tač. 6)); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.); da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (član 26. stav 1.); da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (član 31. stav 1.) .

5. Ustavni sud podseća da se u više svojih odluka izjasnio o tome da su redovni sudovi u prvom redu pozvani da tumače i primenjuju merodavno pravo i da zadatak Ustavnog suda nije da ispituje pravilnost njihovih pravnih zaključaka i da na taj način postupa kao instancioni sud, ali da proizvoljna ili arbitrerna primena merodavnog procesnog ili materijalnog prava na štetu podnosioca može da dovede do povrede ustavnog prava na pravično suđenje, te da stoga, u određenim situacijama koje zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i navedenih ustavnopravnih razloga, ima osnova da se povreda prava na pravično suđenje ceni i sa stanovišta primene merodavnog prava (videti, između ostalih, odluke Ustavnog suda Už-616/2008 od 2. decembra 2010. godine i Už-1038/2008 od 9. juna 2011. godine na: www.ustavni.sud.rs).

U vezi sa pravnim stanovištem u osporenom aktu da u konkretnom slučaju izvršenje sprovodi javni izvršitelj, koji nije obuhvaćen odredbom člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, niti je sud ovlašćen da vrši nadzorom nad radom javnog izvršitelja, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14, 139/14 i 106/15), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Ustavni sud zatim ukazuje da je osporenim aktom odbačen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka , sa obrazloženjem da ne sadrži podatke, u smislu odredbe člana 6. stav 2. tačka 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Navedenom zakonskom odredbom je propisano da prigovor sadrži podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem .

Ustavni sud, međutim, ukazuje da je u osporenom aktu utvrđeno da je u prigovoru radi ubr zavanja navedeno da je izvršni postupak pokrenut 2004. godine i nikakava radnja nije preduzeta u cilju namirenja potraživanja, da se sud ponašao pasivno . Ustavni sud, takođe, ukazuje da je u prethodnom postupku utvrdio da je podnositeljka u prigovoru hronološki navela radnje preduzete u postupku i periode neaktivnosti suda, odnosno javnog izvršitelja. U vezi sa navedenim, Ustavni sud ocenjuje da su predmetni navodi iz prigovora, u konkretnom slučaju, bili dovoljni i da su ispunjavali zakonski zahtev iz člana 6. stav 2. tačka 6 ) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Naime, u konkretnom slučaju, podnet je prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je do podnošenja prigovora trajao 15 godina. Bitna karakteristika izvršnog postupka jeste njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedn a od tih načela je su načelo oficijelnosti i načelo hitnosti koje od suda zahteva aktivno postupanje sve do okončanja izvršnog postupka i hitno preduzimanje radnj i koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanje izvršnog postupka u što kraćem roku (videti o tome, između ostalog, u Odluci Ustavnog suda Už-1138/2011od 24. decembra 2013. godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs). Pri tome, Ustavni sud ukazuje i na pravni stav E vropskog sud a za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) da ukazivanje da postupak traje devet, odnosno 15 godina predstavlja dovolj an osnov da se zahtevi podnosilaca predstavke razmotre u meritumu (presuda ESLjP u predmetu Rodić i Svirčev protiv Srbije, broj predstavke 17148/16, od 19. septembra 2019. godine, stav 10.).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom aktu da prigovor ne sadrži podatke, u smislu odredbe člana 6. stav 2. tačka 6) Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 , 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 1094/19 od 30. decembra 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja i određenjem da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu I. 517/08 (stari broj I. 1715/04) , saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Kako je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica, to nije posebno razmatrao istaknute povred e prava na jednaku zaštitu prava, na pravno sredstvo i na imovinu , kao i člana 86. Ustava.

7. Kada je reč o istaknutoj povredi prava na imovinu u izvršnom postupku, Ustavni sud podseća da je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku preduslov za isticanje povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete, pri čemu lice kome je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , ima pravo da podnesu tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske, dakle materijalne, štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pravično zadovoljenje, čime se suštinski, u postupku pred redovnim sudom, ostvaruje i zaštita prava na imovinu, zbog čega je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete , Ustavni sud ukazuje na to da će se o njenom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u navedeno, Sud je odbacio zahtev podnositeljke za naknadu nematerijalne štete, rešavajući kao u tački 3. izreke , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu ESLjP Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

10. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti