Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Izvršni sud je obustavio postupak zbog nedostavljanja procene vrednosti nepokretnosti, iako taj razlog nije propisan Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, što predstavlja proizvoljnu primenu procesnog prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2006/2016
07.06.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „B.“ d.o.o. iz Sjenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. juna 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „B.“ d.o.o. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu Ipv I. 19/16 od 2. februara 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu Ipv I. 19/16 od 2. februara 2016. godine i određuje da navedeni sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja tog a suda I. 896/12 od 18. januara 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „B.“ d.o.o. iz Sjenice je, 9. marta 2016. godine, preko punomoćnika S . Č, advokata iz Sjenice, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu Ipv I. 19/16 od 2. februara 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je Osnovni sud u Novom Pazaru u ovom predmetu usvojio njegov predlog za izvršenje i odredio da se izvršenje sprovede prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Ističe da je izvršni sud nakon toga doneo osporeno rešenje o obustavljanju izvršnog postupka sa obrazloženjem da podnosilac ustavne žalbe nije postupio po zaključku kojim je sud od njega tražio da dostavi nalaz veštaka o proceni vrednosti nepokretnosti na kojoj je predloženo sprovođenje izvršenja, a da Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine ne poznaje taj razlog za obustavljanje postupka. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ovu žalbu, poništi osporeno drugostepeno rešenje i naknadi podnosiocu troškove za sastavljanje ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta u kome je doneto osporeno drugostepeno rešenje, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac d.o.o. „B.“ iz Sjenice je, 6. aprila 2012. godine, podneo Osnovnom sudu u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika S. F, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Sjenici P. 286/01 od 6. Novembra 2001. godine, a kojom je dužnik obavezan da na ime duga isplati poveriocu iznos od 226.593,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja, kao i da isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 28.170,00 dinara. Izvršni poverilac je predložio da se izvršenje sprovede prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika koje su upisane u Listu nepokretnosti broj 251, KO Naboje, dostavljajući dokaz o vlasništvu izvršnog dužnika na parcelama.

Prvostepeni sud je 24. aprila 2012. godine doneo rešenje I. 896/12, kojim je usvojio navedeni predlog izvršnog poverioca i odredio prinudno izvršenje.

Osnovni sud u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu je zaključkom od 22. oktobra 2012. godine naložio punomoćniku izvršnog poverioca da u roku od 30 dana od dana prijema zaključka dostavi sudu procenu tržišne vrednosti nepokretnosti koje su predmet izvršenja i da će u suprotnom obustaviti izvršni postupak.

Izvršni poverilac je podneskom od 14. januara 2016. godine tražio od izvršnog suda da nastavi s postupanjem u ovoj pravnoj stvari, ističući da je 16. novembra 2012. godine dostavio sudu nalaz i mišljenje veštaka poljoprivredne struke o vrednosti nepokretnosti na kojima se sprovodi izvršenje.

Prvostepeni sud je 18. januara 2016. godine doneo rešenje I. 896/12, kojim je obustavio izvršni postupak i ukinuo sprovedene izvršne radnje, nalazeći da izvršni poverilac nije postupio po nalogu suda da dostavi procenu tržišne vrednosti nepokretnosti.

Izvršni poverilac je 27. januara 2016. godine podneo prigovor protiv prvostepenog rešenja, insistirajući na tome da je dostavio traženu procenu vrednosti nepokretnosti i izražavajući sumnju da je neko uklonio iz spisa predmeta nalaz i mišljenje veštaka F. K .

Odlučujući o prigovoru izvršnog poverioca, veće Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu je osporenim rešenjem Ipv I. 19/16 od 2. februara 2016. godine odbilo kao neosnovan prigovor i potvrdilo prvostepeno rešenje, prihvatajući u celini pravno stanovište koje je izrazio izvršni sudija.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11), koji se primenjivao na predmetni izvršni postupak, bilo je propisano: da sud obustavlja izvršenje ako je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, usled smrti stranke koja nema naslednika, usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika, ako je potraživanje prestalo, usled propasti predmeta izvršenja, ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja i iz drugih razloga predviđenih zakonom (član 76. stav 1. tač. 1), 2), 3), 4), 5), 6) i 7)); da će, a ko na prvom nadmetanju nije došlo do prodaje, sud, odnosno izvršitelj, konstatovati da prva prodaja nije uspela i na licu mesta zakazati novu prodaju koja se mora održati u roku od najmanje 15 dana, a najviše 30 dana, te da će, ako na ponovljenom nadmetanju nije došlo do prodaje, sud, odnosno izvršitelj konstatovati da prodaja nije uspela i pozvati poverioca da se odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem stvari u skladu sa članom 102. ovog zakona, kao i da se postupak obustavlja u slučaju da izvršni poverilac ne postupi u roku iz stava 5. ovog člana (član 97. st. 2, 5. i 11.); da će sud ili izvršitelj, ako se stvar nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, dodeliti stvar izvršnom poveriocu na njegov predlog, pa da se u slučaju iz stava 1. ovog člana smatra da je izvršni poverilac namiren u visini koja odgovara iznosu od 30% od procenjene vrednosti stvari (član 102.); da sud pristupa utvrđivanju vrednosti nepokretnosti po donošenju rešenja o izvršenju i da se vrednost nepokretnosti utvrđuje u visini tržišne cene na dan procene (član 116. st. 1. i 3.); da se prodaja nepokretnosti vrši putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom (član 122. stav 1.); da se na prodajnu cenu i postupak prodaje nepokretnosti shodno primenjuju odredbe čl. 97. do 102. ovog zakona (član 123.).

5. Razmatrajući navode podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je zaključio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava zasniva na činjenici da je Osnovni sud u Novom Pazaru proizvoljno primenio procesno pravo na njegovu štetu, pogrešno nalazeći da podnosilac nije postupio po zaključku suda od 22. oktobra 2012. godine kojim mu je naloženo da dostavi procenu vrednosti nepokretnosti na kojima se sprovodi izvršenje. Podnosilac ustavne žalbe insistira na tome da je prvostepenom sudu 16. novembra 2012. godine dostavio traženi nalaz i mišljenje i da izvršni sud, bez obzira na tu činjenicu, nije mogao da obustavi izvršni postupak zbog eventualnog nepostupanja podnosioca po navedenom zaključku, zato što Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine nije poznavao takvu procesnu mogućnost.

Pre upuštanja u ocenu spornih ustavnopravnih pitanja, Ustavni sud je najpre konstatovao da je ovaj izvršni postupak pokrenut po predlogu za izvršenje koji je podneo podnosilac ustavne žalbe u svojstvu izvršnog poverioca, koji je tražio da se prinudno izvršenje sprovede prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, pri čemu je dostavio izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti kao dokaz o pravu vlasništva izvršnog dužnika. Postupajući po navedenom predlogu podnosioca ustavne žalbe, Osnovni sud u Novom Pazaru je doneo rešenje I. 896/12 od 24. aprila 2012. godine, kojim je odredio prinudno izvršenje protiv izvršnog dužnika. Ustavni sud je primetio da je osporeno rešenje doneto u fazi sprovođenja prinudnog namirenja potraživanja podnosioca ustavne žalbe i da je izvršni sud stavio na teret podnosiocu ustavne žalbe da nije dostavio procenu vrednosti nepokretnosti koje predstavljaju predmete izvršenja. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta utvrdio da u spise nije uložen nalaz i mišljenje veštaka poljoprivredne struke, na čijem postojanju insistira podnosilac ustavne žalbe.

Ispitujući da li je veće izvršnog suda proizvoljno primenilo procesno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da su u odredbama člana 76. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine taksativno bili navedeni razlozi za obustavljanje postupka, te da je u tački 7) tog stava, na kome je utemeljeno osporeno rešenje, bilo predviđeno da sud obustavlja izvršenje i iz drugih razloga predviđenih zakonom. U tom kontekstu, Ustavni sud napominje da su razlozi za obustavljanje izvršnog postupka našli svoje mesto u posebnom delu tog procesnog zakona kojim je regulisano pitanje sprovođenja izvršenja na određenim predmetima izvršenja. S obzirom na to da je u predmetnom izvršnom postupku određeno prinudno izvršenje prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, treba istaći da su se na postupak prodaje ovog predmeta izvršenja shodno primenjivale odredbe kojima je bilo uređeno pitanje postupka prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika. Tako je izvršni sud na osnovu odredaba člana 97. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine imao procesno ovlašćenje da obustavi izvršni postupak samo u jednom slučaju. Sud je mogao da posegne za pomenutom procesnom merom samo ukoliko je ponovljeno nadmetanje za prodaju nepokretnosti prošlo bezuspešno i kada izvršni poverilac u ostavljenom roku od pet radnih dana nije predložio da se izvršenje sprovede na jed an od dva preostala načina propisana zakonom za realizaciju potraživanja na nepokretnosti izvršnog dužnika – neposrednom pogodbom ili namirenjem poverioca dosuđenjem stvari. U takvoj procesnoj situaciji je rešenje o obustavljanju postupka bilo rezultat navedenog pasivnog držanja izvršnog poverioca. Međutim, Ustavni sud je zaključio da Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine nije poznavao kao razlog za obustavljanje izvršnog postupka eventualno nepostupanje izvršnog poverioca po nalogu suda da dostavi podatak o proceni vrednosti nepokretnosti izvršnog dužnika.

Uzimajući u obzir navedeno, Ustavni sud smatra da je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, te je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je našao da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru – Sudska jedinica u Tutinu Ipv I. 19/16 od 2. februara 2016. godine i određivanjem da navedeni sud u ponovnom postupku donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja istog a suda I. 896/12 od 18. januara 2016. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu navode podnosioca ustavne žalbe kojima ukazuje na prekomerno dugo trajanje ovog prinudnog izvršenja, ali ih nije posebno cenio, budući da zahtevom ustavne žalbe nije izričito osporena dužina trajanja izvršnog postupka.

U vezi zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka po ovoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud ističe da je odredbom člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove i da je licima koja žele da izjave ustavnu žalbu pružena svojevrsna pravna pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano Uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe (koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu), te smatra da nema uslova za određivanje naknade troškova postupka pred Sudom.

6. Saglasno svemu izloženom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti