Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku, obuhvatajući i parnični i izvršni postupak kao jedinstvenu celinu. Postupak pokrenut 1999. nije okončan ni 2011. zbog neefikasnog izvršenja. Sud je naložio hitno okončanje izvršnog postupka i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2007/2009
02.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Velibora Mitrovića iz Vranjske Banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Velibora Mitrovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kraljevu u predmetu broj P. 1598/04 i izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kraljevu u predmetu broj I. 1856/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu I. 2131/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kraljevu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Velibor Mitrović iz Vranjske Banje je 29. oktobra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kraljevu u predmetu broj P. 1598/04, a potom i dopunu ustavne žalbe od 2. decembra 2009. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kraljevu u predmetu broj I. 1856/08.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor Osnovnog suda u Kraljevu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Opštinskog suda u Kraljevu P. 1598/04 od 9. marta 2007. godine obavezan je tuženi M.P. iz Kraljeva da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, isplati iznos bliže naveden u izreci ove presude (stav 1.), odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da mu isplati veći iznos od dosuđenog (stav 2.) i obavezan je tuženi da plati tužiocu troškove parničnog postupka (stav 3.). Prvostepena presuda je preinačena presudom Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1337/07 od 12. decembra 2007. godine, u delu koji se odnosi na troškove predmetnog parničnog postupka, dok je u preostalom delu potvrđena. Ovim je pravnosnažno okončan parnični postupak koji je zbog sticanja bez osnova 16. avgusta 1999. godine pokrenuo podnosilac ustavne žalbe.

Podnosilac ustavne žalbe je u svojstvu izvršnog poverioca 19. septembra 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Kraljevu predlog da se izvršenje radi naplate pravnosnažno dosuđenih novčanih potraživanja sprovede popisom, procenom, plenidbom i prodajom pokretnih i nepokretnih stvari izvršnog dužnika, koji je sud usvojio rešenjem o izvršenju I. 1856/08 od 22. septembra 2008. godine. Kako uz predlog nije dostavljen dokaz o svojini izvršnog dužnika na nepokretnostima, sud je sredstvo izvršenja u predlogu za izvršenje tretirao kao popis, procenu, plenidbu i prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika. Sud nije preduzimao radnje u pravcu sprovođenja donetog rešenja.

Izvršni poverilac je 22. januara 2009. godine dostavio Opštinskom sudu u Kraljevu podnesak uz koji je dostavio prepis posedovnog lista broj 5297 - katastarska opština Kraljevo, kopiju plana za navedeni posedovni list, prepis lista nepokretnosti broj 40 - katastarska opština Leševo i prepis lista nepokretnosti broj 211 - katastarska opština Čukojevac, kojima se potvrđuje da su nepokretnosti na koje se odnose dostavljene isprave u svojini izvršnog dužnika, predloživši da se izvršenje sprovede na nepokretnoj imovini izvršnog dužnika. Dopisom od 16. marta 2009. godine sud je naložio izvršnom poveriocu da se tačno izjasni o tome prodaju koje nepokretnosti traži, da označi površinu i broj objekata po listu nepokretnosti ili posedovnom listu, s obzirom na to da je u podnesku od 22. januara 2009. godine označeno više nepokretnosti. Podneskom od 1. aprila 2009. godine izvršni poverilac je označio nepokretnosti na kojima predlaže da se sprovede izvršenje.

Rešenjem Opštinskog suda u Kraljevu I. 1856/08 od 8. aprila 2009. godine određeno je da će se izvršenje rešenja I. 1856/08 od 22. septembra 2008. godine sprovesti zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđivanjem vrednosti i prodajom katastarske parcele broj 4704/2, a po prepisu posedovnog lista broj 5297 - katastarska opština Kraljevo i isplatom tako dobijenog iznosa poveriocu.

Postupajući po nalogu Ustavnog suda od 21. decembra 2010. godine, Osnovni sud u Kraljevu je obavestio Sud da je na predlog izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, sud u daljem toku postupka, 8. avgusta 2010. godine doneo rešenje I. 2131/10 o zabrani otuđenja pokretnih stvari, i to putničkih vozila i teretnog vozila izvršnog dužnika, bliže opisanih u samom rešenju, a da je podneskom od 21. oktobra 2010. godine izvršni poverilac promenio sredstvo izvršenja u kome je predložio da se izvršenje sprovede prodajom nepokretnosti koje su vlasništvo izvršnog dužnika. Nakon toga je sud doneo rešenje I. 2131/10 od 24. novembra 2010. godine kojim je ovaj predlog usvojen, ali je izvršni dužnik 13. decembra 2010. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

4. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da se u ovom konkretnom slučaju kao jedinstvena celina mora uzeti i parnični postupak koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kraljevu, kao i izvršni postupak koji je nakon pravnosnažnog okončanja parničnog postupka vođen pred tim sudom, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kraljevu. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu Hornsby protiv Grčke, broj aplikacije 18357/91, stav 40.).

Ustavni sud najpre konstatuje da se izvršenje presude smatra sastavnim delom „suđenja“ u smislu člana 32. stav 1. Ustava i ukazuje da u konkretnom slučaju izvršni postupak još uvek nije okončan, jer izvršenje nije sprovedeno.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 16. avgusta 1999. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Kraljevu, da je pravnosnažno okončan 12. decembra 2007. godine, a da izvršni postupak, koji je usledio nakon parničnog, još uvek nije okončan, jer izvršenje nije sprovedeno.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Ustavni sud je utvrdio da je posle osmoipogodišnjeg trajanja parničnog postupka, izvršni postupak radi prinudne naplate novčanog potraživanja koje je pravnosnažno dosuđeno podnosiocu ustavne žalbe otpočeo 19. septembra 2008. godine i da je još uvek u toku. Iz navedenog sledi da do odlučivanja o podnetoj ustavnoj žalbi izvršni postupak traje preko dve i po godine.

Navedeno trajanje parničnog i izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, Ustavni sud je imao u vidu da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ne zavisi samo od vremena njegovog trajanja, već i od niza drugih činilaca koji u konkretnom slučaju utiču na dužinu postupka, a to su, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja u toku postupka treba raspraviti, značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku i postupanje nadležnih sudova koji vode postupak.

Ispitujući da li su i koliki uticaj navedeni činioci imali na osporeni postupak, Ustavni sud je iz prethodno utvrđenih činjenica zaključio da u parničnom predmetu koji je trajao osam godina i četiri meseca nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala naročito obiman i dugotrajan dokazni postupak. Takođe, Sud nije došao do zaključka da i u izvršnom postupku ima složenih pitanja koja bi mogla značajnije uticati na njegovu dužinu. Sa druge strane, po oceni Ustavnog suda, naplata dosuđenog novčanog potraživanja za podnosioca ustavne žalbe ima veliki značaj i to ne samo zbog iznosa potraživanja, već i zbog činjenice da je pravnosnažnom presudom donetom u parničnom postupku posle više od osam godina utvrđeno da tuženi, sada izvršni dužnik, podnosiocu ustavne žalbe, nakon raskida ugovora do koga je došlo zato što mu je prodao neispravan kamion i prikolicu, nije vratio pravnosnažno dosuđeni iznos koji je primio na ime dela kupoprodajne cene, iako je njemu podnosilac ustavne žalbe vratio i kamion i prikolicu, što znači da je podnosilac ustavne žalbe ostao uskraćen i za vozilo koje je kupio radi obavljanja delatnosti i sticanja prihoda i za značajan iznos novčanih sredstava koja je u tu kupovinu uložio, a koja sada ni u postupku prinudnog izvršenja ne uspeva da povrati. Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo trajanju izvršnog postupka, iako je u više navrata tražio promenu sredstva izvršenja, imajući u vidu da je ovakvo ponašanje podnosioca ustavne žalbe u dobroj meri posledica nesprovođenja izvršenja na prethodno određenim sredstvima. Naime, Ustavni sud je utvrdio da je prvo rešenje o izvršenju doneto 22. septembra 2008. godine, da je sud naveo da ga smatra izvršenim na pokretnim stvarima dužnika i da do kraja januara 2009. godine nije preduzeta ni jedna radnja u cilju njegovog sprovođenja. Takođe, nakon što je 8. aprila 2009. godine sud doneo rešenje da će se izvršenje sprovesti utvrđivanjem vrednosti i prodajom određene nepokretnosti izvršnog dužnika, do avgusta 2010. godine ponovo nije preduzeta ni jedna radnja da se to rešenje i sprovede, a što se nastavlja i posle naredne promene sredstva izvršenja. Na osnovu iznetog, Ustavni sud ocenjuje da su nadležni sudovi ažurno postupali po predlozima podnosioca ustavne žalbe u smislu blagovremenog donošenja odgovarajućeg rešenja, ali da, nasuprot tome, nisu činili ništa da doneta rešenja sprovedu, što ima za posledicu da se i posle dve i po godine ovaj izvršni postupak zapravo nalazi na samom početku. Stoga je, po oceni Ustavnog suda, dosadašnje trajanje sudskog postupka nerazumno dugo, i odgovornost za to pre svega snose nadležni sudovi pred kojima se postupak vodio, odnosno pred kojima se vodi.

Saglasno izloženom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kraljevu u predmetu broj P. 1598/04 i izvršnom postupku koji se vodi u predmetu Osnovnog suda u Kraljevu pod brojem I. 2131/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Kraljevu pod brojem I. 1856/08). Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio.

5. Imajući u vidu činjenicu da izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan i da je podnosilac ustavne žalbe postavio zahtev za naknadu nematerijalne štete i otklanjanje posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenih prava otklone utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete i nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tač. 2. i 3. izreke.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom i izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti