Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu. Neizvršenje pravnosnažne presude za naplatu zarade protiv preduzeća u restrukturiranju, koje traje godinama, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, iako su redovni sudovi pravilno primenili zakon.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2008/2009
02.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nejme Fortić iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. juna 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nejme Fortić izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 565/09 od 22. juna 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1253/09 od 25. septembra 2009. godine i utvrđuje da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nejma Fortić iz Novog Pazara je 29. oktobra 2009. godine, preko punomoćnika Nataše M. Mijaljević, advokata iz Novog Pazara, izjavila ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnositeljka ustavne žalbe u radnom odnosu kod ''Raška'' Holding kompanija AD iz Novog Pazara; da je Opštinski sud u Novom Pazaru doneo presudu P1. 774/08 od 29. aprila 2009. godine kojom je usvojio njen tužbeni zahtev za naknadu zarade u celini; da je Opštinski sud u Novom Pazaru rešenjem I. 565/09 od 22. juna 2009. godine odbio predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave (presude tog suda P1. 774/08 od 29. aprila 2009. godine) uz obrazloženje da se zbog restrukturiranja izvršnog dužnika ''Raška'' Holding kompanija AD iz Novog Pazara ne može odrediti izvršenje; da je prvostepeno rešenje potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Novom Pazaru Gž. 1253/09 od 25. septembra 2009. godine; da podnositeljka smatra da je optimalan rok za okončanje procesa restrukturiranja izvršnog dužnika dve godine, ali da postupak ni posle pet godina nije okončan, zbog čega su sudovi sprečeni da postupaju po zakonu; da su podnositeljki, zbog neizvršenja pravnosnažne presude, povređena prava na pravično suđenje i na imovinu zajemčena Ustavom. Predloženo je da Ustavni sud poništi osporena rešenja i izvrši pravnosnažnu presudu, kao i da podnositeljki ustavne žalbe naknadi nematerijalnu štetu u iznosu od 100.000 dinara.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava se jemči svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, u spis predmeta I. 565/09 Opštinskog suda u Novom Pazaru, kao i u podatke Agencije za privatizaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru (u daljem tekstu: Opštinski sud) P1. 774/08 od 29. aprila 2009. godine obavezan je tuženi ''Raška'' Holding kompanija AD iz Novog Pazara da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, isplati naknadu zarade u visini minimalne zarade, i to tačno određene iznose za svaki mesec posebno od decembra 2005. godine zaključno sa novembrom 2008. godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke navedene presude obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 20.000 dinara. Presuda je postala pravnosnažna 9. juna 2009. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 18. juna 2009. godine podnela Opštinskom sudu protiv izvršnog dužnika ''Raška'' Holding kompanija AD iz Novog Pazara predlog za izvršenje plenidbom novčanih sredstava sa računa dužnika, a na osnovu izvršne isprave - presude tog suda P1. 774/08 od 29. aprila 2009. godine.

Opštinski sud je osporenim rešenjem I. 565/09 od 22. juna 2009. godine odbio predlog za izvršenje, uz obrazloženje da je odlukom o restrukturiranju subjekta privatizacije - ''Raška'' Holding kompanija AD iz Novog Pazara broj R. 41/04 od 2. novembra 2004. godine i zaključkom broj R. 20/07 od 14. marta 2007. godine ''Raška'' Holding kompanija AD iz Novog Pazara u restrukturiranju, nastavljen postupak privatizacije, te da s obzirom na sadržinu odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07), nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje rešenja kojim bi se odredilo izvršenje.

Postupajući po žalbi izvršnog poverioca, Okružni sud u Novom Pazaru je osporenim rešenjem Gž. 1253/09 od 25. septembra 2009. godine odbio žalbu i potvrdio rešenje Opštinskog suda I. 565/09 od 22. juna 2009. godine. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbe člana 20ž Zakona o privatizaciji i izveo pravilan zaključak da nisu ispunjeni uslovi za sprovođenje izvršenja.

Izvršni dužnik ''Raška'' Holding kompanija AD se još uvek nalazi u postupku reorganizacije koji je pokrenut rešenjem Agencije za privatizaciju R-41/04-01 od 5. januara 2004. godine i nastavljen Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o restrukturiranju broj 10-1383/10-672/02 od 30. marta 2010. godine.

4. Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da u postupku privatizacije može se prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.).

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07) je, pored ostalog, dodat član 20ž kojim je propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija za privatizaciju, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija za privatizaciju obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

5. Analizirajući osporena rešenja sa stanovišta označenih Ustavom zajemčenih prava, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja redovnih sudova u Novom Pazaru, koji su svoje odluke o odbijanju predloga za izvršenje zasnovali na odredbi člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji, bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer je izvršni dužnik, na osnovu odluke Agencije za privatizaciju R. 41/04-01 od 5. januara 2004. godine, u postupku restrukturiranja.

Dakle, u takvoj situaciji potrebno je preispitati ne samo postupanje sudova pred kojima se vodio postupak po predlogu podnositeljke ustavne žalbe za dozvolu izvršenja, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa tim postupkom a koje su bile odlučujuće za konačan ishod izvršnog postupka (videti Odluku Ustavnog suda Už–315/2008 od 13. novembra 2008. godine). Imajući u vidu da je odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji propisano da se protiv izvršnog dužnika ne može vršiti prinudna naplata do okončanja postupka restrukturiranja, te činjenicu da Agencija za privatizaciju od 5. januara 2004. godine, kada je donela rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja izvršnog dužnika R-41/04-01, pa do danas, ni posle sedam godina nije okončala postupak restrukturiranja, Ustavni sud smatra da, iako se odugovlačenje u izvršenju presude ili pak njeno neizvršenje može opravdati u posebnim okolnostima, to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zajemčenih Ustavom. Takav stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava (videti presudu u predmetima Immobiliare Saffi protiv Italije, broj aplikacije 22774/93, stav 74, i Kačapor i drugi protiv Srbije, broj aplikacije 2269/06 od 15. januara 2008. godine, stav 107.). Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji propisan krajnji rok - 31. decembar 2008. godine do koga je morao biti objavljen javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, kao i pravne posledice ukoliko se javni poziv ne objavi u navedenom roku. Naime, u tom slučaju je Agencija bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije. Međutim, postupak restrukturiranja u postupku privatizacije izvršnog dužnika još uvek nije okončan niti je pokrenut postupak njegove likvidacije. Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude Pini i drugi protiv Rumunije, broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i Kačapor i drugi protiv Srbije, stav 108).

U vezi sa iznetim, Ustavni sud konstatuje da je neizvršavanjem pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda P1. 774/08 od 29. aprila 2009. godine, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Naime, svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca. Stoga nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava (videti Odluke Ustavnog suda: Už-1455/08 od 16. jula 2009. godine i Už-122/09 od 21. januara 2010. godine). Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je u svojoj praksi izrazio slično stanovište u predmetu Kačapor i drugi protiv Srbije, kao i u predmetu Burdov protiv Rusije, broj aplikacije 59498/00, presuda od 7. maja 2002. godine.

Polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu postupanje Agencije za privatizaciju, koje je za pravnu posledicu imalo donošenje osporenih rešenja Opštinskog suda i Okružnog suda u Novom Pazaru, Ustavni sud je zaključio da je, u ovom konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na mirno uživanje imovine zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredaba člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nije povređeno navedeno Ustavom zajemčeno pravo podnositeljke ustavne žalbe.

Naime, postupajući redovni sudovi su osporena rešenja doneli odlučujući u granicama svoje nadležnosti, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja u izvršnom postupku koji je sproveden u skladu sa zakonskim odredbama, primenjujući pri tome merodavno materijalno pravo. Ustavni sud konstatuje da redovni sudovi nisu mogli odrediti izvršenje na osnovu izvršne isprave upravo zbog sadržine navedene odredbe člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji. S obzirom na sadržinu važećeg zakona na kome su sudovi zasnovali osporena rešenja, Ustavni sud nalazi da konkretne okolnosti ovog slučaja nisu dovele do povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, već samo do povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Iz tih razloga Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je neosnovan postavljeni zahtev podnositeljke da se utvrdi da joj je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje, pa je odbio taj zahtev ustavne žalbe, odlučujući kao drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke, krećući se u granicama postavljenog zahteva, odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na imovinu ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona.

8. Ustavni sud je zaključio da ovu odluku, zbog njenog značaja za zaštitu ljudskih prava zajemčenih Ustavom, objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, saglasno odredbi člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

9. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti