Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje 11 godina. Sud nalaže okončanje postupka u najkraćem roku i dosuđuje podnosiocima naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1100 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vere Erić, Zorice Knežević, Milana Kostića, Milene Selaković i Nenada Markovića, svih iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vere Erić, Zorice Knežević, Milana Kostića, Milene Selaković i Nenada Markovića, i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Čačku vodio u predmetu P. 425/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P1.162/10 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u ostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vera Erić, Zorica Knežević, Milan Kostić, Milena Selaković i Nenad Marković, svi iz Čačka, su 2. novembra 2009. godine , preko punomoćnika Dragana Rankovića, advokata iz Čačka podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1.425/08.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli da su tužbu radi isplate zarade podneli Opštinskom sudu u Čačku 8. juna 2001. godine i detaljno navode tok postupka i utvrđeno činjenično stanje, ističući da je od podnošenja tužbe zakazano više od 50 ročišta i da je doneta jedna prvostepena presuda , koja je ukinuta rešenjem drugostepenog suda. Takođe, navode da im je u osporenom postupku povređeno i pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i naloži Opštinskom sudu u Čačku da donese prvostepenu presudu, a takođe traže i naknadu štete zbog utvrđene povrede prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Čačku P1. 425/08 (ranije P1.1433/01) utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 8. juna 2001. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Čačku protiv tuženog Trgovinskog preduzeća „Agrostor“ Čačak, radi isplate razlike zarade.

Prvo ročište za glavnu raspravu održano je 4. jula 2001. godine i dalje je održano još četiri ročišta na kojima su izvođeni dokazi uvidom u anekse Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog i u registar sindikalnih organizacija. Rešenjem Opštinskog suda u Čačku P1. 1433/01 od 5. decembra 2001. godine prekinut je postupak a tužioci su upućeni da pokrenu postupak protiv tuženog za utvrđivanje da aneks Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog nije donet u propisanoj formi i od ovlašćenih ugovarača. Rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 147/02 od 12. februara 2002. godine ukinuto je navedeno prvostepeno rešenje i predmet je vraćen na ponovni postupak sa nalogom prvostepenom sudu da sam reši pitanje da li su aneksi Pojedinačnog kolektivnog ugovora zaključeni u propisanoj formi i od ovlašćenih ugovarača.

Zatim je dalje održano ročište 3. septembra 2002. godine, na kome su saslušane stranke; 23. oktobra 2002. godine, održano ročište na kome je naloženo tuženoj strani da dostavi primerak svih pismena koja su prosleđena sudu na prethodnom ročištu; 18. marta 2003. godine održano ročište na kome je određeno veštačenje od strane veštaka ekonomske struke na okolnost visine razlike zarade; na ročištu održanom 27. maja 2003. godine određeno je da se veštak dopunski izjasni po primedbama obe strane u sporu; 16. septembra 2003. godine nije održano ročište, jer je punomoćnik tužilaca tražio odlaganje, obzirom da izjašnjenje veštaka nema u svojim spisima; ročište zakazano za 18. novembra 2003. godine nije održano na molbu punomoćnika tužilaca, da bi se izjasnio u vezi dopune nalaza veštaka; ročište zakazano za 20. januara 2004. godine nije održano, s obzirom na to da punomoćnik tužilaca nije dostavio sudu izjašnjenje u ostavljenom roku; ročište zakazano za 23. mart 2004. godine nije održano, jer podnesak punomoćnika tužilaca nije bio združen spisima predmeta; na ročištu održanom dana 9. novembra 2004. godine punomoćniku tužilaca je naloženo da se u roku od 15 dana izjasni koje koeficijente treba primeniti kod obračuna zarade tužilaca; podneskom punomoćnika tužilaca od 20. januara 2005. godine navedeno je da tužilaca insistiraju da se odredi drugi veštak ekonomske struke; ročište zakazano za 30. jun 2005. godine odloženo je na molbu punomoćnika tužilaca da bi se izjasnio na nalaz i mišljenje veštaka; na ročištu 1. septembra 2005. godine određeno je dopunsko veštačenje; na ročištu održanom 2. marta 2006. godine naloženo je dopunsko izjašnjenje veštaka po primedbama tuženog; na ročištu održanom dana 13. aprila 2006. godine punomoćnici stranaka su tražili rok za izjašnjenje na dopunski nalaz veštaka; na ročištu 15. juna 2006. godine, saslušan je veštak; 7. septembra 2006. godine održano je ročište na kojem je punomoćnik tužilaca predložio da punomoćnik tuženog dostavi izvornik odluke Upravnog odbora tuženog, kao i dokaz na okolnosti poremećaja u poslovanju; na ročištu održanom dana 2. novembra 2006. godine naloženo je punomoćniku tuženog da se izjasni da li predlaže veštačenje na okolnost poremećaja u poslovanju; 21. decembra 2006. godine održano je ročište na kome je određeno dopunsko izjašnjenje veštaka; ročište zakazano za 29. mart 2007. godine nije održano, obzirom da su se punomoćnici stranaka saglasili da se isto ne održi, da bi veštak dao dopunsko izjašnjenje; ročište zakazano za 11. jul 2007. godine nije održano, s obzirom na to da jedan od tužilaca nije bio uredno pozvan, a punomoćnik ostalih tužilaca nije imala punomoćje za istog; na ročištu održanom dana 13. septembra 2007. godine punomoćnik tužilaca je predložio novo veštačenje od strane drugog veštaka ekonomske struke; na ročištu održanom 25. oktobra 2007. godine saslušan je kao svedok direktor tuženog i ročište je odloženo zbog pokušaja mirnog rešavanja spora, zatim je sudu 4. decembra 2007. godine dostavljen podnesak punomoćnika tužilaca da nije postignut dogovor o mirnom rešavanju spora; 20. decembra 2007. godine održano je ročište na kome je naloženo tuženom da se izjasni na nalaz veštaka; na ročištu održanom 16. januara 2008. godine punomoćnik tuženog je istakao primedbe na nalaz veštaka, a veštak je pozvan da se izjasni na primedbe tužene strane; ročište zakazano za 14. februar 2008. godine nije održano na molbu punomoćnika tuženog; na ročištu održanom 6. marta 2008. godine punomoćnik tuženog je tražio rok da bi se upoznao sa izjašnjenjem veštaka; na ročištu održanom dana 27. marta 2008. godine dokazni postupak je završen, a na ročištu od 4 aprila 2008. godine glavna rasprava je zaključena.

Prvostepena presuda Opštinskog suda u Čačku P1.882/05 doneta je 4. aprila 2008. godine i ukinuta je od strane Okružnog suda u Čačku rešenjem Gž. 1116/08 od 4. septembra 2008. godine, sa nalogom da se u ponovnom postupku upotpuni dokazni postupak i veštačenjem utvrdi iznos manje isplaćene zarade tužiocima u spornom periodu. Zatim je dalje u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom održano ročište 6. novembra 2008. godine , na kome je određeno veštačenje; zbog sprečenosti postupajućeg sudije ročište zakazano za 25. decembar 2008. godine nije održano; ročište zakazano za 6. februar 2009. godine nije održano obzirom da tuženi nije uplatio naknadu za veštačenje; na ročištu održanom 26. marta 2009. godine određeno je da se veštak izjasni na primedbe iz podneska punomoćnika tužilaca; na ročištu održanom 23. aprila 2009. godine određeno je da se veštak izjasni po primedbama punomoćnika tužilaca; na ročištu održanom 25. juna 2009. godine naloženo je punomoćniku tuženog da dostavi potrebnu dokumentaciju za izjašnjenje veštaka; ročište zakazano za 16. jul 2009. godine nije održano iz procesnih razloga; ročište zakazano za 27. avgust 2009. godine nije održano na predlog tužene strane; na ročištu održanom dana 29. oktobra 2009. godine izvršen je uvid u izjašnjenje veštaka.

Nakon podnošenja ustavne žalbe utvrđeno je da su na ročištu 28. januara 2010. godine punomoćnici stranaka predložili da se na naredno ročište pozove veštak radi izjašnjenja na primedbe stranaka; ročište zakazano za 15. april 2010. godine je odloženo radi izjašnjenja veštaka ekonomske struke na primedbe punomoćnika tuženog; na ročištu održanom dana 19. maja 2010. godine veštak je dao svoju izjavu, pa je ročište odloženo radi dopune nalaza; ročište zakazano za 30. jun 2010. godine nije održano jer punomoćnik tuženog nije primio nalaz veštaka; ročište zakazano za 2. septembar 2010. godine je odloženo sa nalogom veštaku da se izjasni na primedbe punomoćnika tuženog; na ročištu održanom 25. novembra 2010. godine stranke su iznele primedbe na nalaz veštaka, pa je rasprava odložena radi izjašnjenja veštaka na primedbe; glavna rasprava je zaključena 6. januara 2011. godine, a rešenjem od 28. januara 2011. godine ista je otvorena radi dopune dokaznog postupka. Zbog nepostojanja procesnih uslova ročište zakazano za 3. mart 2011. godine nije održano.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari od značaja su sledeće odredbe Ustava i Zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Članom 58. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Takođe, i prema Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na ovaj parnični postupak u smislu člana 506. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/11) , stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, i sud je dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

Period ocene razumnosti dužine trajanja predmetnog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen pet godina, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe - 8. juna 2001. godine.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti - sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1.425/08.

Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje nadležnog suda.

Naime, od podnošenja tužbe 8. juna 2001. godine proteklo je 11 godina a postupak se i dalje vodi pred prvostepenim sudom.

Po oceni Ustavnog suda, iako se radilo o postupku određene složenosti koji je iziskivao izvođenje velikog broja dokaza u smislu veštačenja od strane veštaka ekonomske struke, to ne može biti opravdanje za trajanje parničnog postupka od 11 godina.

Takođe, predmet spora je bio značajan za podnosioce, imajući u vidu da se radilo o isplati za njih značajnog novčanog iznosa. Po oceni Suda , kao i po kriterijumima i praksi ovog suda i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, jedanaestogodišnje trajanje postupka pred prvostepenim sudom predstavlja nerazumno dug period, imajući u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava.

Dakle, polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i neefikasnim postupanjem Opštinskog suda u Čačku u predmetu P. 425/08 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je saglasno odredb ama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu , ustavnu žalbu usvojio, i kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve mere da bi se parnični postupak okončao u što kraćem roku odlučujući kao u tač. 1. i 2. izreke .

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 1100 evra, obračunatom po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju , posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Takođe, Ustavni sud je imao u vidu i doprinos podnosilaca ustavne žalbe dužini trajanja postupka koji se sastoji u tome što su četiri ročišta za glavnu raspravu odložena na zahtev punomoćnika podnosilaca ustavne žalbe, dva ročišta su odložena na saglasan predlog stranaka a jedno ročište je odloženo zbog pokušaja mirnog rešenja spora, što se ne može staviti na teret suda. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neefikasnog postupanja suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete , Ustavni sud je imao u vidu ekonomsko -finansijske prilike u Republici Srbiji, postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se može pružiti odgovarajuće zadovoljenje oštećenom, kao i doprinos podnosioca ustavne žalbe.

6. U pogledu navoda podnosilaca ustavne žalbe da su im u osporenom parničnom postupku povređena prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da ne postoje procesne pretpostavke za odlučivanje o povredi tih prava u postupku koji nije bio okončan, jer je u tom delu ustavna žalba preuranjena imajući u vidu da parnični postupak i dalje traje.

Stoga je u tom delu ustavna žalba odbačena, saglasno član u 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Na osnovu izloženog i člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je odlučio kao u izreci.



PREDSEDNIK VEĆA


dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu