Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu većeg broja policijskih službenika i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za isplatu dodataka na platu. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od po 600 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2009/2013
21.01.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. G, Z. V, V. G, B. M, V. G, M. I, B. M, O. P, B. M, D. T, M. N, I. K, R. Đ. i D. S, svih iz Loznice, Z. K, M. M, M. P, S. K, Z. S, Ž. J, R. S, M. N, M. M, S. M, M. Ć, Z. S, D. A, Z. S, P. A, D. P, M. J, M. T, S. P, S. P, M. R, V. G, Z. S, M. J, D. N, L. L, M. G, M. Č, M. J, B. J, M. G, G. S, B. R, M. T, M. S, D. M, M. Ž, S. P, S. Ć, D. S, Lj. S, Ž. B. i R. G, svih iz Malog Zvornika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. januara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. G, Z. V, V. G, B. M, V. G, M. I, B. M, O. P, B. M, D. T, M. N, I. K, R. Đ, D. S, Z. K, M. M, M. P, S. K, Z. S, Ž. J, R. S, M. N, M. M, S. M, M. Ć, Z. S, D. A, Z. S, P. A, D. P, M. J, M. T, S. P, S. P, M. R, V. G, Z. S, M. J, D. N, L. L, M. G, M. Č, M. J, B. J, M. G, G. S, B. R, M. T, M. S, D. M, M. Ž, S. P, S. Ć, D. S, Lj. S, Ž. B. i R. G. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-37/2012 (ranije broj 120-30/2008) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. G. iz Loznice i ostala lica navedena u uvodu i tački 1. izreke, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, podneli su Ustavnom sudu, 12. marta 2013. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodio pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Šapcu u predmetu broj 120-37/2012 (ranije broj 120-30/2008).

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok upravnog postupka u kome je odlučivano o zahtevu podnosilaca za isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika za poslednje tri godine od podnošenja zahteva. Podnosioci posebno ukazuju da je od podnošenja zahteva nadležnom upravnom organu do izjavljivanja ustavne žalbe, osporeni postupak trajao šest godina i pet meseci, zbog čega smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Podnosioci ustavne žalbe su istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava u Šapcu broj 120-37/2012 (ranije broj 120-30/2008), kao i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe su 3. oktobra 2006. godine podneli Ministarstvu unutrašnjih poslova – Policijska uprava Šabac zahtev za isplatu dodataka na platu, odnosno za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika, za poslednje tri godine.

Prvostepeni organ nije doneo rešenje po njihovom zahtevu, zbog čega su podnosioci izjavili žalbu drugostepenom organu uprave. Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 117-00-47/2006-01 od 1. decembra 2006. godine, kojim je žalba podnosilaca odbijena kao neosnovana. Protiv navedenog rešenja podnosioci su 8. decembra 2006. godine podneli tužbu, koja je uvažena presudom Vrhovnog suda Srbije U. 6844/06 od 5. septembra 2007. godine, a pobijano rešenje je poništeno.

Postupajući po presudi Vrhovnog suda Srbije, Žalbena komisija Vlade je donela rešenje broj 117-00-12/2008-01 od 24. aprila 2008. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca ustavne žalbe i naloženo prvostepenom organu da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana sprovede postupak i donese odgovarajuće rešenje o zahtevu podnosilaca.

U ponovnom postupku je Policijska uprava u Šapcu donela rešenje broj 120-30/08 od 9. maja 2008. godine, kojim je odbila zahtev podnosilaca za isplatu dodatka na platu. Protiv navedenog rešenja podnosioci ustavne žalbe su 22. maja 2008. godine izjavili žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Žalbene komisije Vlade od 12. juna 2008. godine. Protiv konačnog upravnog akta podnosioci su 25. juna 2008. godine podneli tužbu, koja je uvažena presudom Upravnog suda U. 4340/10 od 14. aprila 2011. godine.

Postupajući po presudi Upravnog suda, Žalbena komisija Vlade je donela rešenje 21. juna 2010. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

U daljem toku postupka prvostepeni organ je doneo pet rešenja kojima se zahtev podnosilaca odbija kao neosnovan (8. jula, 9. septembra i 28. oktobra 2011. godine i 20. januara i 19. marta 2012. godine), koja su poništena rešenjima Žalbene komisije Vlade od 18. avgusta, 17. oktobra i 21. decembra 2011. godine i 28. februara i 20. aprila 2012. godine, iz razloga što prvostepeni organ nije potpuno utvrdio činjenično stanje od značaja za donošenje odluke.

U ponovnom postupku, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 120-37/08 od 1. juna 2012. godine, kojim je ponovo odbio zahtev podnosilaca za isplatu dodatka na platu, a Žalbena komisija Vlade je rešenjem broj 120-01-614/2012-01 od 2. jula 2012. godine odbila žalbu podnosilaca kao neosnovanu. Podnosioci ustavne žalbe su 28. avgusta 2012. godine podneli tužbu protiv navedenog konačnog upravnog akta. Uvidom u spise predmeta ustavnosudskog postupka Už-1052/2015, pokrenutog po ustavnoj žalbi podnosioca N. G. iz Loznice, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Upravnog suda U. 11046/12 od 16. januara 201 5. godine odbijena tužba podnosilaca podneta protiv rešenja Žalbene komisije Vlade broj 120-01- 614/2012-01 od 2. jula 2012. godine, čime je osporeni upravni postupak pravnosnažno okončan.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuju podnosioci u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01), kojima je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.) ; da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (član 232. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak pokrenut 3. oktobra 2006. godine, podnošenjem zahteva prvostepenom organu uprave za isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika za poslednje tri godine od podnošenja zahteva, a da je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda U. 11046/12 od 16. januara 201 5. godine.

Ustavni sud konstatuje da je period u kome ovaj sud ima nadležnost da ocenjuje povredu navedenog ustavnog prava započeo 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, kojim je obezbeđena ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi. Međutim, polazeći od toga da upravni postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da se za utvrđivanje opravdanosti trajanja postupka u navedenom predmetu mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantno ukupno vreme trajanja predmetnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj postupak trajao osam godina i tri meseca, što može ukazivati na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj predmet bio činjenično kompleksan, imajući u vidu izuzetno veliki broj policijskih službenika koji su imali svojstvo stranke u postupku. Ustavni sud nalazi da pravna pitanja koja su se postavila u toku postupka nisu bila naročito složena.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da su podnosioci ustavne žalbe imali legitiman interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, naročito iz razloga što je reč o potraživanjima iz radnog odnosa.

Ocenjujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su podnosi oci u toku osporenog postupka koristili procesnopravno sredstvo protiv „ćutanja administracije“, predviđeno Zakon om o opštem upravnom postupku, iz čega se može zaključiti da su svojim ponašanjem nastojali da doprines u da period odluč ivanja o nj ihovim pravima bude što kraći .

Ispitujući postupanje upravnih organa i suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje odlučujuće uticalo na dugo trajanj e osporenog postupka, najpre stoga što je prvostepeni upravni organ o podnetom zahtevu prvi put odlučio godinu dana i sedam meseci nakon podnošenja zahteva. Ustavni sud nalazi da je drugostepeni organ doprineo trajanju osporenog postupka, propuštanjem da otkloni nedostatke postupka koji je vođen pred pr vostepenim organom i da sam reši predmetnu upravnu stvar , saglasno odredbama člana 231. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku. Ovaj sud konstatuje da je upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije okončan za deset meseci, a da je odlučivanje Upravnog suda u dva upravna spora trajalo ukupno četiri godine i sedam meseci.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocima ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu trajanje predmetnog postup aka, a uzeo je u obzir praksu ovog suda i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. S obzirom na to da je Zakonom o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15) propisan rok od četiri meseca za izvršenje odluke Ustavnog suda kojim je utvrđeno pravo na naknadu materijalne/nematerijalne štete, to je Sud u drugom delu tačke 2. izreke odredio da se dosuđena visina naknade nematerijalne štete podnosiocima ustavne žalbe isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti