Usvajanje ustavne žalbe G.S. zbog povrede prava na pravično suđenje u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu G.S. i poništio rešenja koja su odbila njegov prigovor za ubrzanje stečaja DP Progres Svrljig. Sud je utvrdio povrede prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu zbog trajanja postupka od 12 godina.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-201/2022
26.06.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. S. iz Bobovišta, kod Aleksinca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. juna 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. S. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 7095/21 od 23. novembra 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenje Privrednog suda u Nišu R4 St. 1764/21 od 29. septembra 2021. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 7095/21 od 23. novembra 2021. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba G. S. i utvrđuje da su u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 63/19 (raniji broj predmeta St. 45/10) povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo G. S. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 63/19 (raniji broj predmeta St. 45/10), umanjenog za iznose koji su mu po tom osnovu već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. S. iz Bobovišta, kod Aleksinca, podneo je 4. januara 2022. godine, preko punomoćnika V. I, advokata iz Aleksinca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St. 7095/21 od 23. novembra 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim drugostepenim rešenjem pravnosnažno odbijen kao neosnovan njegov prigovor radi ubrzavanja stečajnog postupka u kome je stupio na mesto stečajnog poverioca umesto pravnog prethodnika koji je prijavio potraživanje iz radnog odnosa, pa da predmetni stečajni postupak traje više od 11 godina i da podnosilac nije naplatio svoje potraživanje u celini. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno drugostepeno rešenje i utvrdi podnosiocu pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja koje je utvrđeno u stečajnom postupku.

Imajući u vidu navode ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da se podnosilac ustavne žalbe u suštini poziva i na povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 63/19 (raniji broj predmeta St. 45/10)

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Trgovinskog suda u Nišu St. 27/09 od 4. septembra 2009. godine je otvoren stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP „P.“ Svrljig, u kome je pravni prethodnik podnosioca ustavne žalbe, sada pok. D. S, prijavio potraživanje iz radnog odnosa, koje mu je i utvrđeno.

Privredni sud u Nišu je počev od 2010. godine, nakon formiranja nove mreže sudova, preuzeo prvostepenu nadležnost za postupanje u ovom predmetu koji je dobio broj St. 45/10.

Ustavni sud je utvrdio da je tokom 2019. godine obustavljen stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika i nastavljen prema stečajnoj masi pod brojem St. 63/19. Rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 63/19 od 12. juna 2020. godine je podnosiocu ustavne žalbe priznat status stečajnog poverioca.

Rešenjem Privrednog suda u Nišu R4 St. 1764/21 od 29. septembra 2021. godine je odbijen prigovor predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi ubrzavanja navedenog stečajnog postupka.

Odlučujući o žalbi predlagača, Privredni apelacioni sud je 23. novembra 2021. godine doneo osporeno rešenje Rž St. 7095/21, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno da jedanaestogodišnje trajanje stečajnog postupka nije posledica nedelotvornog postupanja suda ili stečajnog upravnika, jer se sa prodajom nepokretne imovine stečajnog dužnika zastalo do okončanja dva postupka pred Agencijom za restituciju.

Rešenjem Privrednog suda u Nišu St. 63/19 od 26. septembra 2022. godine je zaključen stečajni postupak nad stečajnom masom stečajnog dužnika.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

5. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome se pobija rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 7095/21 od 23. novembra 2021. godine, Ustavni sud je konstatovao da je tvrdnja podnosioca o povredi prava na pravično suđenje zasnovana na navodima da je njegov prigovor radi ubrzavanja postupka proizvoljno odbijen kao neosnovan.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosioca koji se odnose na drugostepeno rešenje doneto u postupku po prigovoru radi ubrzavanja stečajnog postupka, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine.

Polazeći od stavova i ocena koji su detaljno izloženi u ovoj ustavnosudskoj odluci, Ustavni sud ukazuje da Privredni apelacioni sud prilikom donošenja osporenog rešenja nije imao u vidu relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, već da je osporeno rešenje isključivo zasnovao na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i na oceni da se dosadašnje trajanje stečajnog postupka ne može smatrati nerazumno dugim, jer se vode upravni postupci pred Agencijom za restituciju koji imaju za predmet nepokretnosti koje se nalaze u državini stečajnog dužnika.

U tom smislu, Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao 12 godina, te da postupajući drugostepeni sud nije uzeo u obzir relevantnu praksu Evropskog suda, koju prihvata i ovaj sud, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem proizvoljno primenjeno merodavno pravo na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu i utvrdio da je osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St. 7095/21 od 23. novembra 2021. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, odlučujući kao u tački 1. izreke. Ustavni sud napominje da je sličan pravni stav izneo u Odluci Už- 5357/2022 od 7. marta 2024. godine.

6. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio rešenje Privrednog suda u Nišu R4 St. 1764/21 od 29. septembra 2021. godine i rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St. 7095/21 od 23. novembra 2021. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

Naime, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmet sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 63/19 (raniji broj predmeta St. 45/10), Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj Sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

S obzirom na navedeno, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak koji je vođen prema preduzeću sa društvenim kapitalom trajao 13 godina, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je u stečajnom postupku koji se vodio pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 63/19 (raniji broj predmeta St. 45/10) povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Razmatrajući tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da mu je u predmetnom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir da je prethodno utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Nišu da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca koja potiču iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku sa društvenim kapitalom istovremeno predstavlja i povredu prava podnosioca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnosiocu u konkretnom slučaju povređeno i pravo na imovinu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

9. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Nišu u predmetu St. 63/19 (raniji broj predmeta St. 45/10), umanjenog za iznose koji su mu po tom osnovu već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

S obzirom na to da je u ovoj ustavnopravnoj stvari utvrđena povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporene akte i radnje, te da je podnosiocu utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete, to Ustavni sud nije posebno cenio tvrdnje podnosioca da je osporenim drugostepenim rešenjem povređeno njegovo pravo na jednaku zaštitu prava i pravo na imovinu.

10. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe G.S. zbog povrede prava na pravično suđenje u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti