Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene i nedopuštene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Živorada Zdravkovića. Deo žalbe protiv sudskih rešenja o uknjižbi odbačen je kao neblagovremen, dok je deo protiv dopisa Vrhovnog suda Srbije odbačen jer dopis ne predstavlja pojedinačni akt o kome se može odlučivati.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živorada Zdravkovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Živorada Zdravkovića izjavljena protiv rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn. 10627/06 od 8. februara 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 4671/07 od 30. avgusta 2007. godine i dopisa Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije Su-NO. 102/08 od 7. septembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Živorad Zdravković iz Beograda je 2. novembra 2009. godine izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn. 10627/06 od 8. februara 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 4671/07 od 30. avgusta 2007. godine i dopisa Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije Su-NO. 102/08 od 7. septembra 2009. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 22, 36, 58, 97, 145. i 170. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe je istakao da je Drugi opštinski sud u Beogradu rešenjem Dn. 10627/06 od 8. februara 2007. godine odbio predlog Skupštine stambene zgrade, čiji je on predsednik, za uknjižbu zgrade koja se nalazi u Kraljevačkoj ulici broj 70-72 u Beogradu, kao i da je Okružni sud u Beogradu rešenjem Gž. 4671/07 od 30. avgusta 2007. godine, odbio kao neosnovanu žalbu Skupštine i potvrdio navedeno prvostepeno rešenje. Dalje je istakao da se obratio i Nadzornom odboru Vrhovnog suda Srbije, koji ga je obavestio dopisom Su-NO. 102/08 od 7. septembra 2009. godine, da nema ovlašćenja da ispituje pravilnost sudskih odluka. Predložio je da Ustavni sud „naloži uknjiženje pomenute zgrade".
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Članom 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Prema članu 84. stav 1. Zakona, ustavna žalba može se izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Odredbama člana 113. Zakona, propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).
3. Uvidom u dostavljeni primerak pritužbe podnosioca ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 4671/07 od 30. avgusta 2007. godine, Ustavni sud je iz otiska prijemnog pečata utvrdio da je ista primljena u Vrhovnom sudu Srbije 25. januara 2008. godine.
Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 2. novembra 2009. godine protiv rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu Dn. 10627/06 od 8. februara 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 4671/07 od 30. avgusta 2007. godine, a koje je podnosilac ustavne žalbe najkasnije primio 25. januara 2008. godine kada je podneo pritužbu Vrhovnom sudu Srbije, to je Ustavni sud utvrdio da ustavna žalba u tom delu nije blagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 113. stav 3. Zakona. Stoga je, Ustavni sud u tom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.
U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se osporava dopis Nadzornog odbora Vrhovnog suda Srbije Su-NO. 102/08 od 7. septembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da osporeni akt nema karakter pojedinačnog akta kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već je njime podnosilac ustavne žalbe samo obavešten da je postupak u predmetu Dn. 10627/06 Drugog opštinskog suda u Beogradu pravnosnažno okončan i da Nadzorni odbor nije ovlašćen da ispituje pravilnost i zakonitost pravnosnažnih sudskih odluka. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, pa je ustavnu žalbu i u tom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić