Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku nije adekvatan, te se podnosiocu utvrđuje pravo na viši iznos.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2015/2010
31.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik suda dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrć, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milovana Plavšića iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 31. marta 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milovana Plavšića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Valjevu K. 64/08 od 12. januara 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž. 2. 591/10 od 2. marta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milovan Plavšić iz Valjeva je 19. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Mladena M. Nikića, advokata iz Valjeva, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Valjevu K. 64/08 od 12. januara 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž. 2. 591/10 od 2. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravno sredstvo zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe, pored ostalog, navodi da smatra da je imao pravo da podnese zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, jer je u trenutku kada je krivični postupak protiv njega pokrenut, ovo vanredno pravno sredstvo bilo predviđeno.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu navedenog Ustavom zajemčenog prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku izvršio uvid u osporene akte i dokumente priložene uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak koji je pravnosnažno okončan.

Presudom Okružnog suda u Valjevu K. 64/08 od 30. oktobra 2008. godine podnosilac ustavne žalbe je zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 3. u vezi sa stavom 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika i krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga u produženom trajanju iz člana 246. stav 3. u vezi sa članom 61. Krivičnog zakonika oglašen krivim i izrečena mu je jedinstvena kazna zatvora u trajanju od tri godine i deset meseci.

Presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. 1. 5/09 od 25. novembra 2009. godine preinačena je prvostepena presuda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Valjevu K. 64/08 od 12. januara 2010. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda Okružnog suda u Valjevu K. 64/08 od 30. oktobra 2008. godine i Vrhovnog suda Srbije Kž. 1. 5/09 od 25. novembra 2009. godine. U obrazloženju osporenog rešenja se navodi da je drugostepena presuda Vrhovnog suda Srbije Kž. 1. 5/09 doneta 25. novembra 2009. godine i da je podnosilac ustavne žalbe drugostepenu presudu primio 31. decembra 2009. godine, dakle nakon stupanja na snagu odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku kojima je prestala mogućnost podnošenja navedenog vanrednog pravnog leka, te da je iz tih razloga sud zahtev osuđenog za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda odbacio kao nedozvoljen.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž. 2. 591/10 od 2. marta 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Valjevu K. 64/08 od 12. januara 2010. godine.

4. Odredbama Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09), koje su bile na snazi do 10. septembra 2009. godine, bilo je propisano: da okrivljeni koji je pravnosnažno osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora može podneti zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude zbog povrede zakona u slučaju predviđenim ovim zakonikom, kao i da se navedeni zahtev podnosi u roku od mesec dana od dana kada je okrivljeni primio pravnosnažnu sudsku presudu (član 428. st. 1. i 2.); da zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude mogu podneti osuđeni i branilac (član 431. stav 1.).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, propisano je: da se naslov iznad člana 428, kao i tekst čl. 428. do 432. brišu (član 112.); da se na lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona podnela zahtev za vanredno ublažavanje kazne i zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS”, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 20/09 - dr. zakon) i da ako do dana stupanja na snagu ovog zakona još nije protekao rok za podnošenje zahteva za ispitivanje pravnosnažne presude, a do isteka propisanog roka taj zahtev bude podnet, postupak po tom zahtevu sprovešće se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ”, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS”, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07 i 20/09 - dr. zakon) (član 146. st. 1. i 2.).

5. Odredbe Zakonika koje uređuju pravo osuđenog i njegovog branioca da podnesu zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude prestale su da važe 11. septembra 2009. godine, tj danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Na drugoj strani, drugostepena presuda je doneta 25. novembra 2009. godine i podnosiocu ustavne žalbe dostavljena 31. decembra 2009. godine, dakle nakon stupanja na snagu navedenog Zakona. Kako su pomenutim zakonom odredbe koje su se odnosile na zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude kao vanrednog pravnog sredstva prestale da važe, to branilac podnosioca ustavne žalbe kao ni sam podnosilac nisu imali pravo na podnošenje navedenog pravnog leka. Stoga, osporenim rešenjima Višeg suda u Valjevu K. 64/08 od 12. januara 2010. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž. 2. 591/10 od 2. marta 2010. godine nije moglo biti povređeno pravo podnosioca na žalbu ili drugo pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba nedopuštena, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti