Odbijena ustavna žalba u izvršnom postupku radi objavljivanja presude

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Privrednog suda o obustavi izvršenja. Iako je sud postupao po nedozvoljenom pravnom sredstvu, konačna odluka o obustavi je ispravna jer je izvršenje prvobitno određeno na osnovu ne-izvršne isprave.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ranka Dinića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8.decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ranka Dinića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 153/09 od 9. jula 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Zaječaru Kž. 602/09 od 24. avgusta 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ranko Dinić iz Zaječara je 3. novembra 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 153/09 od 9. jula 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Zaječaru Kž. 602/09 od 24. avgusta 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
U ustavnoj žalbi se navodi da osporeno prvostepeno rešenje Opštinskog suda u Zaječaru ne sadrži ''analizu dokaza i činjenica koje je u optužnici predložio ovde žalilac'', te da je sud svoju odluku zasnovao isključivo na odbrani okrivljenog i na taj način bitno povredio odredbe krivičnog postupka, da je pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje i pogrešno primenio materijalno pravo. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je okrivljeni u predmetnom krivičnom postupku bio gradonačelnik grada Zaječara, pa je krivično veće Opštinskog suda u Zaječaru podnosioca ustavne žalbe ''diskriminisalo, jer ga je pobijanim rešenjem (po ko zna koji put) stavilo u neravnopravni odnos prema okrivljenom''.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je pred Opštinskim sudom u Zaječaru vođen krivični postupak protiv okrivljenog B.N. zbog krivičnog dela rasna i druga diskriminacija iz člana 387. stav 1. i zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, po optužnici oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe. Prvostepeni sud je, odlučujući o prigovoru protiv optužnice okrivljenog B.N. doneo osporeno rešenje Kv. 153/09 od 9. jula 2009. godine, kojim je utvrdio da nema mesta optužbi protiv okrivljenog, te da se krivični postupak obustavlja.
Osporenim rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Kž. 602/09 od 24. avgusta 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.
4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povreda odredaba Ustava koje su u žalbi označene. Naime, podnosilac navodi da je u krivičnom postupku sud ''prihvatio sve navode iz prigovora okrivljenog kao relevantne'', te da nije izvršio analizu dokaza i činjenica navedenih u optužnici.
Ustavni sud konstatuje da nije nadležan da preispituje zaključke redovnih sudova o osnovanosti optužbe protiv okrivljenog. Ustavni sud, takođe, nije nadležan da supstituiše redovne sudove u oceni činjenica i dokaza koje su izveli. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li su osporenim odlukama redovnih sudova podnosiocu ustavne žalbe uskraćena druga ustavna prava - u konkretnom slučaju pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
U vezi sa tim, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe osporava navedena rešenja isključivo zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, odnosno od Ustavnog suda u suštini zahteva da ovaj Sud postupa kao instancioni sud i ispita zakonitost osporenih odluka redovnih sudova.
Ustavni sud je takođe konstatovao da ustavna žalba ne sadrži nijedan ustavnopravno prihvatljiv razlog koji bi se mogao dovesti u vezu sa povredom načela zabrane diskriminacije utvrđenog članom 21. stav 1. Ustava, kao i povredom prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčenih članom 36. Ustava.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić