Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja potraživanja u stečaju nad društvenim preduzećem

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu. Nemogućnost naplate pravnosnažno utvrđenih potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku nad društvenim preduzećem predstavlja povredu ustavnih garancija. Podnositeljkama je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2016/2017
25.01.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Babić, Sabahudin Tahirović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavn im žalbama Zorice Zdravković iz sela Donja Bunuša, opština Leskovac, Slavice Živković iz sela Gorine, opština Leskovac i Snežane Milenković iz sela Žabljana, opština Leskovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. januara 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalbe Zorice Zdravković, Slavice Živković i Snežane Milenković i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 (prvobitno St. 7/09) povređeno pravo podnositeljki ustavn ih žalbi na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavnih žalb i na naknadu materijalne štete, svakoj u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžeta Republike Srbije – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja odluke tom ministarstvu .

3. Odbacuju se ustavne žalbe Zorice Zdravković, Slavice Živković i Snežane Milenković izjavljene protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1183/16 od 15. decembra 2016. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 118/15 od 2. juna 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zorica Zdravković iz sela Donja Bunuša, opština Leskovac, Slavica Živković iz sela Gorine, opština Leskovac i Snežana Milenković iz sela Žabljana, opština Leskovac, preko punomoćnika Tamare Stojiljković, advokata iz Leskovca, podnele su Ustavnom sudu, 15. i 12. maja i 22. aprila 2014. godine , odvojene ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u više izvršnih postupaka koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Leskovcu po predlozima podnositeljki radi naplate potraživanja po osnovu neisplaćenih zarada utvrđenih pravnosnažnim i izvršnim sudskim presudama i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 7/09. Podnositeljke su istakle zahtev za naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju, kao i za naknadu troškova sastava ustavnih žalb i. Saglasno članu 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe su bile spojene radi zajedničkog rešavanja i zavedene u Ustavnom sudu pod brojem Už-2506/2014.

2. Ustavni sud je, saglasno članu 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS, broj 101/13), 1. avgusta 2014. godine, ustupio ustavne žalbe redovnom sudu na dalju nadležnost, radi rešavanja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, i o tome obavestio podnositeljke ustavnih žalb i.

Privredni apelacioni sud je, pravnosnažnim rešenjem R4 St. 118/15 od 2. juna 2016. godine, usvojio zahtev predlagača i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak u predmetu St. 11/10 (prvobitno St. 7/09) okončao u najkraćem roku, delimično usvojio zahtev predlagača za primerenu naknadu zbog povrede prava i za naknadu troškova postupka i odlučio da, po pravnosnažnosti rešenja, spise dostavi Ustavnom sudu na dalji postupak radi rešavanja o preostalim zahtevima ustavn ih žalb i, te je 14. marta 2017. godine dostavio spise Ustavnom sudu na dalji postupak.

Kako su podnositeljke ustavnih žalb i, 9. marta 2017. godine, preko punomoćnika Tamare Stojiljković, advokata iz Leskovca, izjavile ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1183/16 od 15. decembra 2016. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4 St. 118/15 od 2. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava, koja je zavedena pod brojem Už-2016/2017, to su i ustavn e žalb e vraćene Ustavnom sudu 14. marta 2017. godine na dalji postupak , zavedene u upisniku pod istim brojem radi zajedničnog rešavanja. Ustavnom žalbom od 9. marta 2017. godine podnositeljke predlažu da Ustavni sud ukine osporena rešenja, usvoji u celosti predloge podnositeljki za naknadu materijalne i nematerijalne štete, dosudi im tražene iznose troškova postupka po predlogu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i troškove sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavne žalb e, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnositeljke ustavnih žalb i su pred Opštinskim sudom u Leskovcu pokrenule više izvršnih postupaka protiv izvršnog dužnika DP „Vučje“ iz Leskovca, radi naplate potraživanja po osnovu neisplaćenih zarada utvrđenih pravnosnažnim i izvršnim presudama. Ovi postupci su prekinuti zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 7/09.

Podnositeljke ustavnih žalbi su podnele prijavu potraživanja u stečajnom postupku, koja su delimično priznata i svrstana u drugi, odnosno četvrti isplati red, a delimično osporena.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 118/15 od 2. juna 2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev predlagača – ovde podnositeljki ustavnih žalbi i utvrđeno da je u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmet St. 11/10 (prethodno St. 7/09) povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, stavom drugim izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak okončao u najkraćem roku, stavom trećim izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosima od po 10.000 dinara i troškovi postupka u ukupnom iznosu od 8.340 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova , u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, stavom četvrtim izreke delimično su odbijeni, kao neosnovani, zahtevi predlagača za isplatu primerene naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku preko dosuđenog iznosa iz stava trećeg izreke, a do iznosa od po 3.000 evra i stavom petim odlučeno je o dostavljanju spisa Ustavnom sudu na dalji postupak radi odlučivanja o povredi prava na imovinu iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž gp. 1183/16 od 15. decembra 2016. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 118/15 od 2. juna 2016. godine i odlučio da predlagačima ne dosudi troškove drugostepenog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnim žalb ama, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust postupajućeg suda da namiri potraživanja podnositeljki ustavn ih žalb i, koja su utvrđena u stečajnom postupku, a protiv dužnika DP TI „Vučje“ sa p.o , Vučje, u stečaju, koji je društveno preduzeće, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljki na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskim odlukama (sličan stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud ustavne žalbe u t im del ovima usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasni k RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), kao u tački 1. izreke.

6. Uzimajući u obzir praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnositeljke ustavnih žalb i imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa priznatih u stečajnom postupku, koji im nisu isplaćeni (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljki ustavn ih žalbi na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja priznatih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžeta Republike Srbije – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. Ocenjujući istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnositeljke svojim navodima izražavaju nezadovoljstvo iznosima koji su im osporenim rešenjima dosuđeni na ime naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ustanovljen kao pravno sredstvo Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate primerene naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca kao stranke i postupanja suda u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja predmeta spora za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi u ovom slučaju usvojili zahteve podnositeljki za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naložili da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i dosudili im naknadu, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Takođe, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 10.000 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnim žalb ama ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavn e žalb e u tom delu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva podnositeljki ustavnih žalbi za naknadu troškova sastava ustavn ih žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

9. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja potraživanja u stečaju nad društvenim preduzećem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti