Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu privatnog tužioca izjavljenu protiv oslobađajućih presuda. Sud naglašava da nije nadležan da preispituje činjenično stanje i ocenu dokaza redovnih sudova, već samo pravičnost postupka, a navodi o pristrasnosti nisu dokazani.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ranka Dinića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. decembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Ranka Dinića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru K. 75/09 od 19. maja 2009. godine i presude Okružnog suda u Zaječaru Kž. 644/09 od 14. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ranko Dinić iz Zaječara je 3. novembra 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru K. 75/09 od 19. maja 2009. godine i presude Okružnog suda u Zaječaru Kž. 644/09 od 14. septembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
U ustavnoj žalbi se navodi da Opštinski sud u Zaječaru nije na pouzdan i nesumnjiv način utvrdio činjenice koje ukazuju da je okrivljeni učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret, pa je na osnovu pogrešno izvedenog zaključka da okrivljeni nije učinio krivično delo, oslobodio okrivljenog od optužbe. Navodi da je sud osporenu prvostepenu presudu doneo pristrasno, u korist okrivljenog, inače gradonačelnika grada Zaječara.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je pred Opštinskim sudom u Zaječaru vođen krivični postupak protiv okrivljenog B.N. zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, po privatnoj krivičnoj tužbi privatnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe. Osporenom presudom tog suda K. 75/09 od 19. maja 2009. godine okrivljeni je oslobođen od optužbe.
Osporenim rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Kž. 644/09 od 14. septembra 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba privatnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv navedene prvostepene presude.
4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povreda odredaba Ustava koje su u žalbi označene. Naime, podnosilac ustavne žalbe navodi da ''sud nije pravilno utvrdio činjenično stanje, te da iskaz svedoka od strane prvostepenog suda nije mogao biti prihvaćen kao validan''.
Ustavni sud konstatuje da nije nadležan da preispituje zaključke redovnih sudova o osnovanosti optužbe protiv okrivljenog. Ustavni sud, takođe, nije nadležan da supstituiše redovne sudove u oceni činjenica i dokaza koje su izveli. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li su osporenim odlukama redovnih sudova podnosiocu ustavne žalbe uskraćena druga ustavna prava - u konkretnom slučaju pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
U vezi sa tim, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe osporava navedena rešenja isključivo zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, odnosno od Ustavnog suda u suštini zahteva da ovaj Sud postupa kao instancioni sud i ispita zakonitost osporenih odluka redovnih sudova.
Podnosilac ustavne žalbe takođe nije pružio dokaz o pristrasnosti sudija koji su doneli osporene presude, a iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnosilac nije podneo zahtev za izuzeće postupajućih sudija. Ustavni sud naglašava da se lična nepristrasnost sudije pretpostavlja sve dok ne postoji dokaz o suprotnom, pa sama činjenica da je osporenim presudama odlučivano o privatnoj krivičnoj tužbi protiv gradonačelnika nije dovoljna da ukaže na pristrasnost postupajućih sudija.
Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić