Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv zaključka o iseljenju

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv zaključka suda o određivanju datuma iseljenja. Zaključeno je da osporeni akt nema karakter pojedinačnog akta kojim se odlučuje o pravima ili obavezama, već predstavlja obaveštenje o sprovođenju izvršenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2020/2009
08.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radmile Radoš iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Radmile Radoš izjavljena protiv zaključka Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 13242/06 od 27. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radmila Radoš iz Beograda je, preko punomoćnika Olge Vasilijević, advokata iz Beograda, 3. novembra 2009. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv zaključka Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 13242/06 od 27. oktobra 2009. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta kojim je odlučivano o pravima ili obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer samo takvim aktom mogu biti povređena ili uskraćena Ustavom zajemčena prava, odnosno slobode podnosioca.
3. Iz navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio da se osporenim zaključkom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 13242/06 od 27. oktobra 2009. godine podnosilac ustavne žalbe obaveštava da je iseljenje iz stana po osnovu rešenja o dozvoli izvršenja I. 13242/06 od 9. oktobra 2006. godine, određeno za 26. novembar 2009. godine. Imajući u vidu da osporeni akt nema karakter pojedinačnog akta kojim se neposredno odlučuje o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, te da stoga ne predstavlja akt podoban da povredi neko od Ustavom zajemčenih ljudskih prava i sloboda protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. Saglasno navedenom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv zaključka o iseljenju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti