Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u složenom krivičnom postupku. Iako je postupak trajao preko osam godina, Sud je ocenio da dužina trajanja nije nerazumna s obzirom na izuzetnu složenost predmeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milisava Filipovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. jula 2017. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milisava Filipovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje u predmetu K.Po1. 63/10, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milisav Filipović iz Beograda je, 20. marta 201 5. godine, preko punomoćnika Dejana Nedića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na rehabilitiaciju i naknadu štete, iz člana 32. stav 1. i člana 35. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje u predmetu K.Po1. 63/10.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je neosnovano i nezakonito lišen slobode i bio u pritvoru, kao i da je krivični postupak trajao više od sedam godina, što je sve zajedno prouzrokovalo nemerljivu štetu za njega, koja se ogleda u narušenom psihičkom i fizičkom zdravlju, gubitku posla, razvodu od supruge i drastičnoj promeni života u negativnom smislu, bez mogućnosti ispravljanja nanete nepravde.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava i utvrdi pravo podnosiocu na naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog lišavanja slobode i pritvaranja .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata i radnji državnih organa ili organizacija kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i odgovora Višeg suda u Beogradu Su VIII 43 broj 44/2017 od 31. maja 2017. godine utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje , koji je pravnosnažno okončan.

Prema podnosiocu ustavne žalbe je određen pritvor rešenjem istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Ki.P. 31/06 od 22. juna 2006. godine, a koji mu se računa od 20. juna 2006. godine kada je lišen slobode. Pritvor je prema podnosiocu ukinut rešenjem Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu K.P. 11/06 od 1. juna 2007. godine.

Nakon sprovedene istrage Okružno javno tužilaštvo u Beogradu, Specijalno tužilaštvo je podiglo optužnicu KT.S. 6/06 od 11. oktobra 2006. godine protiv više od 30 lica , za više od 50 krivičnih dela, i to protiv podnosioca ustavne žalbe zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu.

Glavni pretres je započeo 22. januara 2007. godine, na kojem je podnosilac ustavne žalbe prisustvovao i uredno se odazivao svakom pozivu suda.

Presudom Višeg suda u Beogradu – Posebno odeljenje K.Po1. 63/10 od 15. maja 2013. godine 16 optuženih lica je oglašeno krivima za izvršenje više od 20 krivičnih dela , te je za neka dela označenih 16 optuženih, kao i još oko 18 optuženih oslobođeno od optužbe za više od 30 krivičnih dela , dok je optužba odbijena prema 11 optuženih lica za deset krivičnih dela.

U periodu od podnošenja optužnice do donošenja prvostepene presude sud je 351 puta zakaziv ao, a 321puta održao glavni pretres.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1. Po1. 7/14 od 13. novembra 2014. godine p odnosilac ustavne žalbe je pravnosnažno oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega ( član 32. stav 1.); da ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom (član 35. stav 1 .); da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.); da z akon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo (član 35. stav 3.) .

Odredbama člana 359. Krivičnog zakona („ Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/25, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14) propisano je krivično delo zloupotreba službenog položaja, i to: da će se, službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina ( stav 1.); da će se, ako je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko četiristopedeset hiljada dinara, učinilac kazniti zatvorom od jedne do osam godina ( stav 2.); da će se, ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, učinilac kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina ( stav 3.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak u odnosu na podnosioca trajao duže od osam godina. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen u istrazi rešenjem istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Ki.P. 31/06 od 22. juna 2006. godine, a oslobađajuća presuda prema podnosiocu je postala pravnosnažna presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1.Po1. 7/14 od 13. novembra 2014. godine. Navedeno, samo po sebi, može ukazati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe kao okrivljenom bilo u interesu da se postupak što pre okonča, kao i da on ni na koji način nije doprineo dužini trajanja predmetnog krivičnog postupka, jer se nakon ukidanja pritvora uredno odazivao svakom pozivu suda.

Ispitujući složenost osporenog sudskog postupka Ustavni sud ukazuje da se postupak koji se vodi radi utvrđivanja postojanja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, u načelu, može smatrati složenim. Pri tome polazeći od toga da je predmetni postupak vođen protiv više od 30 optuženih lica, zbog više od 50 krivičnih dela , od kojih su mnoga u saizvršilatvu ili u produženom trajanju, što je nesumnjivo podrazumevalo veoma obiman dokazni postupak, Ustavni sud konstatuje da navedeno ukazuje na izuzetnu složenost činjeničnih pitanja koja su postavljena pred sud pokretanjem postupka i koja je trebalo razjasniti, a imajući u vidu da je veliki broj optuženih oslobođen od optužbi za više od 30 krivičnih dela, Ustavni sud smatra da složenost predmetnog krivičnog postupka može da opravda njegovo višegodišnje trajanje.

Takođe, Ustavni sud ukazuje i na to da je od otvaranja glavnog pretresa 22. januara 2007. godine do donošenja prvostepene presude 15. maja 2013. godine održano 321 ročište, što ukazuje na to da je Viši sud u Beogradu postupao ažurno u sprovođenju dokaznog postupka, redovno zakazujući glavni pretres, i obezbeđujući procesne pretpostavke za njegovo održavanje.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da se krivični postupak protiv podnosioca vodio zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu, da je pored podnosioca ustavne žalbe bilo optuženo više od 30 lica, te da je nadležni prvostepeni sud glavni pretres redovno i ažurno zakazivao, kao i da je žalbeni postupak trajao godinu i po dana Ustavni sud je ocenio da u okolnostima konkretnog slučaja, trajanje postupka, kao jedinstvene celine, ne izlazi iz okvira razumnog roka.

S obzirom na izloženo, a imajući u vidu da u ustavnoj žalbi nije naveden nijedan konkretan razlog kojim bi se argumentovano ukazalo da su očigledni propusti nadležnih državnih organa doveli do trajanja postupka koje prevazilazi standarde razumnog trajanja Ustavni sud je oceni da nisu osnovane tvrdnje podnosioca da mu je u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje u predmetu K. Po1. 63/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, zbog čega je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za vođenje postupka po podnetoj ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na rehabilitaciju i nakanadu štete iz člana 35. Ustava , koju podnosilac obrazlaže tvrdnjom da je bio neosnovano lišen slobode od 20. juna 2006. godine do 1. juna 2007. godine, Ustavni sud je utvrdio da predmet ustavne žalbe nisu sudske odluke kojima je odlučivano o pritvoru protiv podnosioca, odnosno sudske odluke kojima je odlučivano o osnovanosti njegovog zahteva za nakanadu štete zbog neosnovanog i nezakonitog lišenja slobode, kao i da podnosilac nije naveo razloge, niti pružio dokaze koji bi osnovano i prima facie ukazivali na to da su mu u postupku koji je vođen protiv njega povređena označena ustavna prava. Stoga je, Ustavni sud, u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 35. Ustava, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Uzimajući u obzir sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić