Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog izgubljenog sudskog predmeta

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje od 2002. godine. Utvrđeno je da je višegodišnji zastoj, izazvan gubitkom spisa predmeta, dovoljan za konstataciju povrede i dosuđena je naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2022/2010
26.09.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Sveta Božovića iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. septembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Sveta Božovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P. 798/12 (ranije predmet Opštinskog sud a u Užicu P. 1168/03 ) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Užicu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sveto Božović iz Užica izjavi o je Ustavnom sudu 19. aprila 2010. godine , preko punomoćnika Miroslava Tešića, advokata iz Užica, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1 . Ustava Republike Srbije , odnosno člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u parničnom postupku koji se ranije vodio pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu P. 1168/03.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe 28. novembra 2002. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Užicu zbog smetanja poseda, ali da nakon ročišta održanog 24. novembra 2003. godine nikakve radnje u postupku nisu sprovođene; da podnosilac nije podnosio urgencije za ubrzanje postupka, jer se ta pravna sredstva, po njegovom mišljenju, ne mogu smatrati delotvornim u smislu člana 35. stav 1. Evropske konvencije. Podnosilac je u dopuni ustavne žalbe od 4. novembra 2011. godine istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Osnovnog suda u Užicu P. 798/12 (ranije predmet Opštinskog suda u Užicu P. 1168/03), te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Iz službene beleške sačinjene od strane sekretara Osnovnog suda u Užicu (u daljem tekstu: Osnovni sud) Su. I-1-58/2012 od 22. maja 2012. godine proizilazi: da se ovde podnosilac ustavne žalbe obratio Osnovnom sudu urgirajući da se nastavi postupanje u predmetu Opštinskog suda u Užicu (u daljem tekstu: Opštinski sud) u predmetu P. 1186/03; da je iz parničnog upisnika Opštinskog suda za 2003. godinu utvrđeno da su navedeni spisi predmeta „razvedeni“ i rešeni 21. novembra 2004. godine prekidom postupka, a da je 29. decembra 2004. godine odlukom postupajućeg sudije „oglašena pravnosnažnost tog predmeta“; da je 24. decembra 2002. godine doneto rešenje zbog izostanka, a da je 24. januara 2003. godine rešenjem usvojen predlog tuženog za vraćanje u pređašnje stanje, kada su spisi predmeta dobili novi broj P. 1186/03; da navedeni spis predmeta nije pronađen u arhivi suda.

Naredbom vršioca f unkcije predsednika Osnovnog suda Su. I-1-58/2012 od 31. maja 2012. godine, u tački 1. je naložen o da se izvrši obnova spisa predmeta Opštinskog suda P. 1186/03, saglasno članu 133. Sudskog poslovnika, dok je u tački 2. naloženo da se po obnovi spisa predmet iznese postupajućem sudiji u rad.

Rešenjem vršioca f unkcije predsednika Osnovnog suda Su. I-1-58/2012 od 1. juna 2012. godine je konstatovano da se pristupa obnavljanju spisa predmeta Opštinskog suda P. 1168/03, pa su pozvani tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe i tuženi D. M. iz Užica da dostave sudu sve prepise podnesaka, zapisnika, odluka i drugih pismena kojima raspolažu.

Postupajući po nalogu suda, tužilac je 5. jula 2012. godine dostavio Osnovnom sudu dokumentaciju - pismena koja je posedovao, a bitna su za obnovu spisa predmeta. Iz dostavljene tužiočeve dokumentacije proizilazi:

- da je tužilac 28. novembra 2002. godine podneo tužbu Opštinskom sudu protiv tuženog, zbog smetanja poseda;

- da je prvo ročište za glavnu raspravu održano 24. decembra 2002. godine, te kako tuženi nije došao na ročište, a bio je uredno pozvan, Opštinski sud je na predlog tužioca istoga dana doneo rešenje zbog izostanka P. 1372/02, kojim je usvojio u celini tužbeni zahtev tužioca ;

- da je postupajući po predlogu tuženog za povraćaj u pređašnje stanje, Opštinski sud na ročištu održanom 5. novembra 2003. godine dozvolio povraćaj u pređašnje stanje i ukinuo rešenje zbog izostanka P. 1372/02 od 24. decembra 2002. godine;

- da je tužilac, nezadovoljan činjenicom što je Opštinski sud rešenjem od 5. novembra 2003. godine dozvolio tuženom povraćaj u pređašnje stanje, izjavio 7. novembra 2003. godine žalbu protiv tog rešenja;

- da je postupajući po žalbi tužioca, Okružni sud u Užicu 12. januara 2005. godine doneo rešenje Gž. 36/05 kojim je spise predmeta vratio Opštinskom sudu radi izrade pismenog otpravka rešenja kojim je usvojen predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ukinuto rešenje zbog izostanka.

Nalogom vršioca f unkcije predsednika Osnovnog suda Su. I-1-72/2012 od 11. jula 2012. godine naloženo je postupajućem sudiji Z.M. da bez odlaganja uzme u rad predmet P. 798/12 , jer se radi o predmetu hitne prirode, uz obavezu da postupajući sudija preduzme sve pravne radnje, kako bi se glavna rasprava zakazala u najkraćem roku o čemu će na svakih 15 dana dostavljati pismeno izjašnjenje vršiocu f unkcije predsednika suda.

4. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odnosno člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda . S obzirom na to da se odredba člana 32. stav 1. Ustava sadržinski ne razlikuje od navedene odredbe Evropske konvencije, Ustavni sud je postojanje povrede prava iz ustavne žalbe cenio u odnosu na navedenu odredbu Ustava kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 440. Zakona o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98 i 3/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da će sud pri određivanju rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja poseda uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja.

Odredbom člana 447. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje u konkretnom slučaju, bilo je propisano da će sud prilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja, dok je odredbom člana 448. stav 2. bilo propisano da će sud odluku o zahtevu doneti u roku do 90 dana.

Sudskim poslovnikom („Službeni glasnik RS“, br. 110/09, 70/11 i 19/12) je propisano: da ako se pojedini upisnici, predmeti ili delovi spisa izgube, a ni posle svestranog traženja ne mogu se pronaći, ili se unište ili tako oštete da su neupotrebljivi, pokrenuće se postupak za njihovo obnavljanje, da se obnavljanje spisa sprovodi po pravilima vanparničnog postupka, shodnom primenom odredaba koje uređuju poništaj isprava, da kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokreće sud rešenjem po službenoj dužnosti, da kada su u pitanju predmeti po kojima je postupak pravnosnažno okončan, postupak za obnavljanje pokreće se samo ako postoji opravdan javni ili pravni interes , kao i da rešenje o tome donosi sud po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke (član 131. st. 1 . do 4.).

Odredbom člana 117. stav 3. ranijeg Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 65/03, 115/05, 4/06 i 50/06), takođe je bilo propisano da kada su u pitanju uništeni predmeti po kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje pokreće sud rešenjem po službenoj dužnosti.

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo protekli period - od 28. novembra 2002. godine, kada je tužba podneta Opštinskom sudu, pa do danas.

Ustavni sud ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja tokom postupka treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke tokom trajanja postupka, postupanje sudova koji vode postupak i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe. Ocena uticaja svakog od ovih činilaca na vremensko trajanje konkretnog parničnog postupka određuje da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Međutim, kako u konkretnom slučaju sudovi više od sedam godina nisu preduzeli nijednu procesnu radnju u predmetnom parničnom postupku, zbog toga što su spisi predmeta bili izgubljeni, Ustavni sud smatra da je sama ta okolnost dovoljna da se utvrdi postojanje povrede prav a na suđenje u razumnom roku , bez ispitivanja preostalih kriterijuma koji se cene prilikom razmatranja da li je došlo do povrede navedenog Ustavom zajemčenog prava.

Pored toga, Ustavni sud naglašava da činjenica što su spisi parničnog predmeta bili izgubljeni ne može biti opravdani razlog za nepostupanje nadležnih sudova. Ovo stoga što je navedenim odredbama kako ranije važećeg, tako i sada važećeg Sudska poslovnika, koji su se primenjivali od 2003. godine pa do danas, bila propisana obaveza suda da, u predmetima u kojima je postupak u toku, postupak za obnavljanje spisa pokrene rešenjem po službenoj dužnosti.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Užicu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 798/12, okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nepostupanja sudova povodom obaveze da se izvrši obnavljanje nestalog spisa predmeta . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku zbog izgubljenog sudskog predmeta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti