Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Momira Trklje, jer podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za povredu prava, već je tražio preispitivanje zakonitosti presude Vrhovnog suda Srbije. Sud nije nadležan da postupa kao instancioni sud i ocenjuje primenu materijalnog prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2025/2010
07.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Momira Trklje iz Kule, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Momira Trklje izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 480/09 od 11. novembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Momir Trklja iz Kule je 20. aprila 2010. godine izjavio ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Prev. 480/09 od 11. novembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je u ustavnoj žalbi naveo da su nižestepeni sudovi, na sporno trgovanje hartijama od vrednosti koje je izvršeno 24. aprila 2003. godine, primenili Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Službeni list SRJ", broj 65/02) koji nije bio na snazi, umesto da primene tada važeći Zakon o hartijama od vrednosti ("Službeni list SRJ", br. 26/95 i 59/98), čime su povredili njegovo pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu. Naveo je da je Zakon o hartijama od vrednosti koji je u vreme trgovine akcijama bio na snazi propisivao drugačiji postupak trgovine hartijama od vrednosti od onog koji je sproveden prilikom prodaje, pa samim tim njegove akcije nisu mogle biti prodate na način na koji je to učinjeno. Dalje je istakao da je Vrhovni sud Srbije u osporenoj presudi prenebregao činjenicu da se prodaja akcija uopšte nije mogla izvršiti, jer se pravo svojine na akcijama prenosi indosamentom, što broker nije učinio, niti je mogao učiniti, pošto nije posedovao potvrdu o vlasništvu nad akcijama. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava na koja se žalbom poziva.

Prvostepenom presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 6795/07 od 2. juna 2008. godine, u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se utvrdi da je ništav ugovor od 17. januara 2003. godine zaključen između prvotuženog "KBK Broker" a.d. iz Beograda, kao nalogoprimca, i tužioca kao nalogodavca, o prodaji 79 akcija serija Prva A emitenta Fabrike biskvita "Jaffa" a.d. Crvenka. Stavom drugim izreke presude odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud poništi prodaju 79 akcija serija Prva A emitenta Fabrike biskvita "Jaffa" a.d. Crvenka koja je održana 24. aprila 2003. godine na "Beogradskoj berzi" a.d. Beograd, a koje je "KBK Broker" a.d. iz Beograda, posredstvom drugog berzanskog posrednika "Intercity broker" a.d. Beograd na koga je preneo ovlašćenja iz ugovora od 17. januara 2003. godine, u ime i za račun tužioca prodao trećetuženom "Kappa Group-Kappa Star Limited" iz Beograda. Stavom trećim izreke presude odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tužene da mu vrate 79 akcija serija Prva A emitenta Fabrike biskvita "Jaffa" a.d. Crvenka, a stavom četvrtim izreke je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je predložio da sud naloži Centralnom registru depo i kliring hartija od vrednosti a.d. Beograd da izvrši uspostavu pređašnjeg stanja koje je postojalo pre prodaje akcija i da izvrši prenos prava vlasništva i knjiženje 79 akcija serije Prva A emitenta Fabrike biskvita "Jaffa" a.d. Crvenka na ime i u korist tužioca, što su tuženi dužni trpeti i priznati. Stavom petim izreke presude odbačen je eventualni tužbeni zahtev tužioca u delu u kome tužbeni zahtev glasi isto kao i glavni tužbeni zahtev iz stava prvog izreke presude, a stavom šestim izreke odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete od "KBK Broker" a.d. iz Beograda proistekle iz ništavosti pravnog posla u iznosu od 2.786.269,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom sedmim izreke presude odbijen je zahtev tužioca za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi, a stavom osmim izreke obavezan je tužilac da prtovuženom i trećetuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Drugostepenom presudom Višeg trgovinskog sud Pž. 6038/08 od 11. maja 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena ožalbena presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 6795/07 od 2. juna 2008. godine.

Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Prev. 480/09 11. novembra 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg trgovinskog sud Pž. 6038/08 od 11. maja 2009. godine.

U sprovedenom parničnom postupku sudovi su utvrdili da tužilac - ovde podnosilac ustavne žalbe nije dokazao činjenicu da je prvotuženom otkazao ugovor o prodaji 79 akcija od 17. januara 2003. godine, te da je sporni ugovor bio pravno valjan u momentu prodaje akcija koja je obavljena na "Beogradskoj berzi" 24. aprila 2003. godine. Osim toga, sudovi su utvrdili da prvotuženi nije povredio zabranu trgovanja na berzi, jer je prenos ovlašćenja za izvršavanje naloga tužioca sa prvotuženog preneo na drugog ovlašćenog brokera u skladu sa ugovorom od 17. januara 2003. godine.

4. Nezadovoljan ishodnom parničnog postupka i osporavajući pravilnost primenjenog materijalnog prava, podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da ispita zakonitost odluka redovnih sudova.

Naime, povredu prava na pravično suđenje i prava na imovinu, podnosilac ustavne žalbe, pre svega, nalazi u činjenici da su nižestepeni sudovi primenili Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Službeni list SRJ" broj 65/02), umesto da primene tada važeći Zakon o hartijama od vrednosti ("Službeni list SRJ", br. 26/95 i 59/98). Međutim, iz osporene presude proizlazi da su i u postupku po reviziji isticani ovi navodi podnosioca, ali da je Vrhovni sud Srbije utvrdio da oni nisu od uticaja na pravilnost odluka nižestepenih sudova, s obzirom na to da je i odredbama člana 13. tada važećeg Zakona o hartijama od vrednosti bilo propisano da kupac stiče pravo svojine nad akcijom ispunjenjem obaveze u novcu ili u stvarima i pravima izraženim u novcu, u skladu sa saveznim zakonom i Odlukom o emisiji akcija, pa je uplatom kupoprodajne cene na depo računa tužioca od 6. maja 2003. godine kupac 79 akcija serije Prva A stekao pravo svojine nad njima, što znači da je merodavan momenat uplate za prenos prava svojine nad akcijama.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda zajemčenih Ustavom. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da ocenjujući zakonitost osporene parnične presude postupa kao instancioni sud u odnosu na Vrhovni sud Srbije, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• Už 4832/2017: Usvajanje ustavne žalbe privrednog društva zbog prekomerne dužine parničnog postupka
• Už 9863/2016: Usvajanje ustavne žalbe zbog neujednačene sudske prakse o ništavosti ugovora
• Už 2809/2009: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv revizijske presude Vrhovnog suda
• Už 8751/2012: Povreda prava na pravično suđenje zbog retroaktivne primene zakona o privatizaciji
• Už 1460/2010: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u sporu o utvrđivanju tržišne vrednosti akcija
• Už 3174/2014: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neujednačene prakse
• Už 3659/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neujednačene sudske prakse