Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku za naknadu štete koji je trajao 14 i po godina. Iako je postupak bio u prekidu, pretežna odgovornost za dužinu trajanja leži na prvostepenom sudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. S. i Z. S, oboje iz Nove Pazove i D. S. iz Inđije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. septembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S, Z. S. i D. S. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi u predmetu P. 519/11 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 517/98) povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S. i Z. S, oboje iz Nove Pazove i D. S. iz Inđije su, 13. marta 2013. godine, preko punomoćnika N. S, advokata iz Inđije, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi u predmetu P. 519/11.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli: da su još 25. avgusta 1998. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Staroj Pazovi protiv tuženog M. G, radi naknade nematerijalne štete i da je postupak pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4268/12 od 29. januara 2013. godine; da im je zbog dužine trajanja predmetnog postupka od 14 i po godina povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevali su naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi P. 519/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su, 27. avgusta 1998. godine, podneli tužbu Opštinskom sudu u Staroj Pazovi protiv tuženog M. G, radi naknade štete, sa predlogom za izdavanje privremene mere. U tužbi je, pored ostalog, navedeno da je tuženi 5. maja 1998. godine ubio supruga i oca tužilaca, da se protiv njega vodi istraga i nalazi se u istražnom zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Predmet je dobio broj P. 517/98.

Rešenjem Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 517/98 od 27. avgusta 1998. godine određena je privremena mera pa je zabranjeno tuženom svako otuđenje i opterećenje konkretne nepokretnosti – kuće koja se nalazi katastarskoj opštini Nova Pazova, naloženo je zemljišno-knjižnom odeljenju Opštinskog suda u Staroj Pazovi da u zemljišnim knjigama izvrši zabeležbu ove privremene mere i određeno je da će privremena mera trajati do pravnosnažnog okonačanja parnice u predmetu P. 517/98.

Tužioci su podneskom od 3. novembra 1998. godine predložili da sud odredi prekid parničnog postupka do okončanja krivičnog postupka koji se vodi protiv tuženog i rešenjem Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 517/98 od 3. novembra 1998. godine određen je prekid postupka koji će se nastaviti po okončanju krivičnog postupka protiv tuženog u predmetu K. 54/98.

Tužioci su podneskom od 23. januara 2003. godine tražili nastavak prekinutog postupka iz razloga što je krivični postupak protiv tuženog pravnosnažno okončan. Zatim je postupak nastavljen i predmet je dobio broj P. 76/03.

Pred Opštinskim sudom u Staroj Pazovi bila su održana tri ročišta, dok dva ročišta nisu bila održana, bez navođenja razloga. Na održanim ročištima je izvršen uvid u spise krivičnog predmeta, izvršeno je veštačenje od strane veštaka medicinske struke, saslušane su parnične stranke, a tuženi je saslušan u KPZ u Sremskoj Mitrovici.

Tužbeni zahtev je preciziran 19. januara 2004. godine.

Međupresudom Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 76/03 od 23. novembra 2004. godine odlučeno je o osnovanosti osnova potraživanja tužilaca za naknadu nematerijalne štete za duševni bol zbog smrti bliskog lica i tužioca Z. S. za naknadu nematerijalne štete povodom teških telesnih povreda koje mu je naneo tuženi i određeno je da će o visini tužbenog zahteva i o troškovima postupka sud odlučiti konačnom presudom.

Rešenjem Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 78/05 od 1. septembra 2005. godine žalba tuženog je uvažena i međupresuda Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 76/03 od 23. novembra 2004. godine je ukinuta i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 574/05 i održana su dva ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta i ponovo su traženi spisi krivičnog predmeta, dok jedno ročište nije bilo održano zbog nedobijanja traženih spisa.

Dopisom Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici od 7. avgusta 2006. godine Opštinski sud je obavešten da nisu u mogućnosti da dostave spis krivičnog predmeta jer se isti nalazi u Vrhovnom sudu Srbije radi odlučivanja o žalbi okrivljenog protiv rešenja kojim je odbijen njegov zahtev za ponavljanje krivičnog postupka.

Na ročištu od 21. septembra 2006. godine punomoćnik tužilaca je predložio, nakon uvida u navedeni dopis Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici, da sud odredi prekid postupka, a do prispeća spisa krivičnog predmeta od Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici, pa je rešenjem Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 574/03 od 21. septembra 2006. godine određen prekid postupka, koji će trajati do predloga tužilaca za njegov nastavak.

Tužioci su 26. septembra 2010. godine tražili nastavak prekinutog postupka, postupak je zatim nastavljen pred novoobrazovanim nadležnim Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi pod brojem P. 519/11 i pred tim sudom su održana dva ročišta na kojima su saslušani tužioci i izvršen je uvid u celokupne spise predmeta.

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi P. 519/11 od 11. jula 2012. godine je: u stavu prvom izreke obavezan tuženi da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica isplati svakome iznos od po 450.000,00 dinara, kao i da tužiocu Z. S. na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 270.000,00 dinara za pretrpljeni fizički bol, iznos od 270.000,00 dinara za pretrpljeni strah, iznos od 270.000,00 dinara za pretrpljeni duševni bol zbog naruženosti i iznos od 540.000,00 dinara za pretrpljeni duševni bol zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, sve za zakonskom zateznom kamatom; u stavu drugom izreke odbijen preostali tužbeni zahtev tužilaca za isplatu naknade nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica u iznosu od po 50.000,00 dinara za svakog tužioca, te odbijen preostali zahtev tužioca Z. S. za isplatu naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenog fizičkog bola u iznosu od 30.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha u iznosu od 30.000,000 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 30.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 60.000,00 dinara; u stavu trećem izreke obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 227.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 4268/12 od 29. januara 2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi P. 519/11 od 11. jula 2012. godine u pobijanom usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i o troškovima postupka (st. 1. i 3. njene izreke).

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju su se povredu podnosioci ustavne žalbe pozva li, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 43/82, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Period ocene razumne dužine trajanja predmetnog parničnog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen osam godina i tri meseca, tako je za ocenu eventualnog postojanja povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku u postupku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe – 27. avgusta 1998. godine, pa do okončanja postupka

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da nadležni sudovi u konkretnom parničnom postupku nisu delotvorno i efikasno postupali kako bi se parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi podnosilaca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Po oceni Ustavnog suda pretežnu odgovornost za prekomerno trajanje postupka od 14 godina i pet meseci snosi prvostepeni sud koji je međupresudu doneo nakon šest godina i tri meseca od podnete tužbe, a nakon ukidanja međupresude od strane drugostepenog suda, prvostepeni sud je o tužbenom zahtevu u celini odlučio nakon skoro sedam godina.

Ustavni sud nalazi da ukupno trajanje predmetnog postupka od skoro 14 i po godina, a koji nije bio posebno složen, u znatnoj meri prekoračuje standarde suđenja u razumnom roku i predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka kako po stavovima ovoga suda tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Dakle, po oceni Ustavnog suda, odgovornost za prekomerno trajanje postupka leži na parničnom sudu koji ima i zakonsku obavezu da preduzme sve one radnje koje imaju za cilj, da se postupak sprovede brzo i efikasno.

Ustavni sud i u ovom predmetu konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ustavni sud nalazi da se prekomerno trajanje parničnog postupka od skoro 14 i po godina ne može opravdati bilo kojim od činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na dužinu postupka. Zbog toga, navedeno trajanje postupka, po oceni Suda, prekoračuje uspostavljene standarde suđenja u razumnom roku, i nužno dovodi do zaključka da je ova parnica trajala nerazumno dugo, za šta odgovornost primarno leži na prvostepenom sudu koji nije blagovremeno i ažurno preduzimao sve one procesne radnje koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno.

Ustavni sud nalazi da je predmet spora za podnosioce bio od većeg materijalnog značaja. Po oceni Suda, podnosioci nisu doprineli dužini trajanja parničnog postupka iako je na njihov zahtev postupak dva puta bio prekinut zbog rešavanja prethodnog pitanja. Međutim, i pored dva navedena prekida postupka, koji su ukupno trajali osam godina, dužina trajanja predmetnog parničnog postupka po oceni ovoga suda predstavlja njegovo nerazumno dugo trajanje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Staroj Pazovi u predmetu P. 519/11 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Staroj Pazovi P. 517/98), te je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

U vezi navoda podnosilaca da im je u predmetnom postupku povređeno i pravo iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Ustavni sud ukazuje da se navedeno pravo sadržinski ne razlikuje od prava iz člana 32. stav 1. Ustava, te je povredu tog prava cenio u odnosu na ustavne odredbe.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, u koju se ne računa period kada je postupak bio u prekidu. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenim licima treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnosilaca za određivanje naknade troškova za rad advokata za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova imajući u vidu da je članom 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu određeno da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. Takođe, odredbom člana 83. stav 1. Zakona utvrđeno je da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13) predviđeno je da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, licima koja žele da izjave ustavnu žalbu Sud pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti