Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na jednaku zaštitu prava zbog neujednačene sudske prakse. Apelacioni sud je u identičnim činjeničnim i pravnim situacijama donosio različite odluke o pitanju smenskog rada, stvarajući pravnu nesigurnost.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-2028/2015
11.05.2017.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „K.“ d.o.o, Subotica , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. maja 201 7. godine, doneo je
O D L U K U
Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „K.“ d.o.o. izjavljena protiv presude Apelacionog suda u N ovom Sadu Gž1. 2 790/14 od 18. februara 201 5. godine i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava, zajemčeno odredbom člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.
O b r a z l o ž e nj e
1. Privredno društvo „K .“ d.o.o, Subotica , je 19. marta 2015. godine, preko punomoćnika Z . M, advokata iz Apatina, Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2790/14 od 18. februara 2015. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.
U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi da je Apelacioni sud u Novom Sadu, u identičnim činjeničnim i pravnim situacijama, u kojima je podnosilac ustavne žalbe takođe imao procesno svojstvo tuženog, pravnosnažno odbijao tužbene zahteve drugih tužilaca za isplatu uvećane zarade po osnovu smen skog rada, nalazeći da se o smenskom radu ne može govoriti u situaciji u kojoj izmena smena ne podrazumeva i rad noću, dok se u osporenoj drugostepenoj presudi zauzima suprotan stav , odnosno da i rad u dve smene, koji ne obuhvata rad no ću, ima karakter smenskog rada.
Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporenu drugostepenu presudu i naloži Apelacionom sudu u N ovom Sadu da ponovo odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Somboru P1. 1220/12 od 16. jula 2014. godine, uz dosuđenje troškova za sastav ustavne žalbe.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporenu presudu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari:
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1. 1220/12 od 16. jula 2014. godine je, pored ostalog, obavezan tuženi „K .“ d.o.o, Subotica , ovde podnosilac ustavne žalbe, da tužilji M. G . iz Sombora, na ime uvećane zarade po osnovu smenskog rada za period od septembra 2009. do jula 2012. godine, isplati novčane iznose opredeljene u stavu prvom , tačka dva izreke, sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos, od dospeća do isplate.
Odlučujući o žalbi tuženog, Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo osporenu presudu Gž1. 2790/14 od 18. februara 2015. godine, kojom je, pored ostalog, žalbu odbio i ožalbenu presudu Osnovnog suda u Somboru potvrdio u navedenom usvajajućem delu . U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno: da je o dredbom člana 108. stav 2. Zakona o radu propisano da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad u smenama ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade; da tuženi nije dokazao da je kroz utvrđenu zaradu iz obračuna vrednovao i smenski rad; da je tužilja radila u smenama po osam, odnosno sedam sati naizmenično, pre i posle podne, po jednu radnu sedmicu; da je utoliko pravilna odluka prvostepenog suda kojom je tužilji d osuđena uvećana zarada po osnovu smenskog rada.
Ustavni sud je izvršio uvid u presude Apelacionog suda u N ovom Sadu Gž1. 432/14 od 11. septembra 20 14. godine i Gž1. 422/14 od 5. novembra 20 14. godine, kojima su presude O snovnog suda u Somboru P1. 493/12 od 9. jula 201 3. godine i P1. 490/12 od 13. juna 2013. godine potvrđene u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca S . P . iz Bačkog Monoštora i E . S . iz Sombora prema tuženom „K.“ d.o.o, Subotica , za isplat u uvećan e zaradu po osnovu smenskog rada za period od aprila 2009. do februara 2012. godine. Ustavni sud konstatuje da je Apelacioni sud u Novom Sadu, u obrazloženjima priloženih „uporednih“ presuda, prihvatio stav prvostepenog suda da rad u dve smene, naizmenično na nedelju dana (prva od osam, odnosno sedam sati prepodne u jednoj nedelji i druga od osam, odnosno sedam sati popodne u drugoj nedelj i), ne predstavlja smenski rad, u smislu člana 63. Zakona o radu, imajući u vidu da takva izmena smena ne podrazumeva i rad noću.
4. Odredbom člana 36. stav 1. Ustava , na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da se svakom jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe o različitom postupanju Apelacionog suda u N ovom Sadu, Ustavni sud je utvrdio da je taj sud, kao sud poslednje instance u postupcima , u pogledu iste činjenične situacije i povodom istog pravnog pitanja, doneo različite presude u odnosu na osporenu drugostepenu presudu. U priloženim „uporednim“ presudama je izražen stav da tamošnji tužioci, koji su takođe bili zaposleni kod podnosioca ustavne žalbe, nemaju pravo na uvećanu zaradu po osnovu smenskog rada jer ukoliko izmena smena ne podrazumeva i rad noću, u takvoj situaciji se ne može govoriti o smenskom radu. U osporenoj drugostepenoj presudi je Apelacioni sud u Novom Sadu izrazio suprotno stanovište – da izmena dve (dnevne) smene takođe ima karakter smenskog rada, zbog čega tužilja osnovano potražuje isplatu uvećane zarade.
Ustavni sud je stanovišta da je takva praksa sudova poslednje instance, a posebno u situaciji kada je reč o istom ( drugostepenom) sudu, suprotna principu pravne sigurnosti (o povredi prava na pravnu sigurnost videti presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima: Santos Pinto protiv Portugalije, od 20. maja 2008. godine i Beian protiv Rumunije , od 6. decembra 2007. godine) , te da je sama činjenica da je Apelacioni sud u N ovom Sadu, povodom iste činjenične situacije, istog pravnog pitanja i u odnosu na istog tuženog , don osio različite odluke, stvorila pravnu nesigurnost kod podnosi oca ustavne žalbe. Ustavni sud je ocenio da ova okolnost , sama po sebi , predstavlja dovoljan razlog da se utvrdi postojanje povrede prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog odredbom člana 3 6. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud delimično usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr.zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.
6. Kako se, po nalaženju Ustavnog suda, osporena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu suda Gž1. 2790/14 od 18. februara 2015. godine zasniva na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog prava, pri čemu podnosilac ustavne žalbe ni ne ističe povredu prava na pravično suđenje, Ustavni s ud je, u smislu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, našao da donošenje odluke kojom je utvrđena povreda ustavnog prava dovoljno da se postigne pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede.
U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom ( videti, pored mnogih drugih, Odluku Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine).
7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.