Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja Vrhovnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv dva rešenja Vrhovnog suda Srbije. Deo žalbe koji se odnosi na odbacivanje revizije odbačen je kao neblagovremen, a deo protiv odbijanja predloga za ponavljanje postupka kao neosnovan, jer ta odluka ne odlučuje o pravima i obavezama.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-203/2009
07.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vladete Radojevića iz Rudnika, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vladete Radojevića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 798/07 od 4. aprila 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 656/08 od 30. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vladeta Radojević iz Rudnika je, preko punomoćnika Slavice Vasilijević, advokata iz Gornjeg Milanovca, 11. februara 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 798/07 od 4. aprila 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 656/08 od 30. oktobra 2008. godine, zbog povrede "ustavnog prava za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. Ustava Republike Srbije".

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 798/07 od 4. aprila 2007. godine odbačena kao nedozvoljena revizija koju je izjavio protiv presude Okružnog suda u Čačku Gž.674/06 od 31. maja 2006. godine, uz obrazloženje da reviziju nije sačinio advokat, a da je Vrhovni sud Srbije osporenim rešenjem Rev. 656/08 od 30. oktobra 2008. godine odbio predlog za ponavljanje postupka okončanog rešenjem Rev. 798/07 od 4. aprila 2007. godine. Iznoseći svoj stav o tome od kakvog je značaja za ocenu dozvoljenosti revizije potpis stranke na reviziji na kojoj se nalazi pečat advokata (bez potpisa advokata), podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim aktima povređeno pravo da raspravlja pred sudom, a time i pravo iz člana 22. Ustava.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu postupak po ustavnoj žalbi se u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 798/07 od 4. aprila 2007. godine odbačena kao nedozvoljena revizija tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Čačku Gž.674/06 od 31. maja 2006. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da na reviziji koju je tuženi lično potpisao postoji štambilj advokata ali bez njegovog potpisa, da sam pečat advokata bez potpisa nije dokaz da je reviziju izjavio advokat, pa je stoga podneta revizija nedozvoljena u smislu člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 656/08 od 30. oktobra 2008. godine odbijen je kao neosnovan predlog podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje revizijskog postupka okončanog rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 798/07 od 4. aprila 2007. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da revizija nije dozvoljena jer potpis stranke na reviziji potvrđuje da ju je stranka izjavila lično, a da se ne može smatrati da je reviziju izjavio advokat samo na osnovu činjenice da je na podnesku stavljen njegov pečat kada nedostaje potpis advokata kao punomoćnika stranke. Vrhovni sud je stoga ocenio da tuženi neosnovano predlaže ponavljanje revizijskog postupka iz razloga što mu nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom.

4. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 798/07 od 4. aprila 2007. godine, kojim je odbačena kao nedozvoljena revizija podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv presude Okružnog suda u Čačku Gž. 674/06 od 31. maja 2006. godine, okončan parnični postupak, dok osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 656/08 od 30. oktobra 2008. godine kojim je odbijen predlog za ponavljanje revizijskog postupka, nije sastavni deo pravnosnažno okončanog parničnog postupka, već posebnog postupka za ponavljanje revizijskog postupka. Dakle, navedena revizijska rešenja su doneta u različitim postupcima, pa ih je Ustavni sud odvojeno cenio.

5. Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 798/07 od 4. aprila 2007. godine neblagovremena, jer je navedeno revizijsko rešenje podnosilac ustavne žalbe primio pre 25. juna 2007. godine kada je podneo predlog za ponavljanje postupka po reviziji, a da je ustavnu žalbu izjavio 11. februara 2009. godine, što znači posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 798/07 od 4. aprila 2007. godine kao neblagovremena na osnovu člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

6. U pogledu osporavanja rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 656/08 od 30. oktobra 2008. godine, Ustavni sud najpre konstatuje da je odredbom člana 22. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. Dakle, navedenom odredbom Ustava jemči se pravo na sudsku zaštitu u slučaju povrede ili uskraćivanja ustavnih prava i sloboda.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je revizijskim rešenjem od 30. oktobra 2008. godine povređeno pravo da raspravlja pred sudom, te tako posredno ukazuje na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, koje svakome jemči pravo da sud javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama. Međutim, navedenim osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije odlučivano je samo o ispunjenosti procesnih uslova za ponavljanje postupka po reviziji, ali ne i o pravima i obavezama podnosioca o kojima je raspravljano i odlučivano u prethodno vođenom parničnom postupku koji je pravnosnažno okončan presudom Okružnog suda u Čačku Gž. 674/06 od 31. maja 2006. godine. Iz tog razloga podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem Rev. 656/08 od 30. oktobra 2008. godine nije moglo biti povređeno pravo na raspravljanje pred sudom, pa posledično ni pravo na sudsku zaštitu prava i sloboda iz člana 22. stav 1. Ustava. Na ovakav zaključak Ustavnog suda upućuje i sudska praksa Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava u Strazburu (Odluka: Ruden protiv Hrvatske).

Na osnovu navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno revizijsko rešenje, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja Vrhovnog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti