Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko 16 godina. Sud je utvrdio da je nedelotvorno postupanje nadležnog suda dovelo do nerazumno dugog trajanja i dosudio naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudina Tahirović, Bratislav Đokić i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . K . iz B . kod Sečnja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. K . i utvrđuje da je u izvršnom postuku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Aranđelovcu - Sudska jedinica u Topoli u predmetu I. 9344/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Topoli I. 109/97) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. K . iz B . kod Sečnja je, 5. marta 2014. godine, preko punomoćnika M . M, advokata iz Rume, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Aranđelovcu - Sudska jedinica u Topoli u predmetu I. 9344/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Topoli I. 109/97).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka još 1997. godine podnela Opštinskom sudu u Topoli predlog za izvršenje radi naplate dosuđenog potraživanja, ali da izvršenje nije sprovedeno ni nakon 18 godina, već je izvršni postupak obustavljen, zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom. Podnosi teljka je predl ožila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu , da utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, pravo na naknadu nematerijalne štete zbog dugog trajanja postupka i naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta sada Osnovnog suda u Aranđelovcu - Sudska jedinica u Topoli I. 9344/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Topol i I. 109/97 ) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 21. aprila 1997. godine podnela Opštinskom sudu u Topoli predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika - DD "O." iz Topole, na osnovu izvršne isprave – rešenja Opštinskog suda u Zrenjaninu - Odeljenje u Sečnju P. 75/96 od 20 marta 1997. godine, radi naplate troškova parničnog postupka u iznosu od 1.680,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18. novembra 1996. godine, i to putem plenidbe novčanih sredstava izvršnog dužnika preko NBS - Zavoda za obračun i plaćanje u Topoli, i prenosom sredstva na račun izvršnog poverioca.

Rešenjem Opštinskog suda u Topoli I. 109/97 od 5. maja 1997. godine određeno je predloženo izvršenje.

Izvršni poverilac je podneskom od 28. novembra 1998. godine tražio promenu sredstva izvršenja, budući da je račun izvršnog dužnika bio u blokadi, i predložio da se izvršenje sprovede popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Rešenjem Opštinskog suda u Topoli I. 109/97 od 30. oktobra 2003. godine obustavljen je izvršni postupak protiv izvršnog dužnika, sa obrazloženjem da je 26. novembra 2002. godine službeno lice suda izašlo na lice mesta, ali prilikom provođenja izvršenja kod dužnika nisu pronađene pokretne stvari čijom bi se prodajom namirila izvršna tražbina, pa poveriocu ostaje da, kad dužnik stekne neku pokretnu imovinu, traži nastavak postupka izvršenja.

Izvršni poverilac je izjavio prigovor protiv rešenja o obustavi postupka.

Rešenjem Opštinskog suda u Topoli Iv. 96/03 od 13. januara 2004. godine usvojen je prigovor poverioca, ukinuto rešenje tog suda I. 109/97 od 30. oktobra 2003. godine i predmet vraćen na ponovni postupak, sa obrazloženjem da je izvršni sudija bio dužan da o vremenu i mestu popisa obavesti poverioca, jer je to poverilac tražio u svom predlogu za izvršenje, kao i da je bio dužan da obavesti poverioca o neuspelom popisu stvari, pošto isti popisu nije prisustvovao.

U ponovnom postupku, sud je prvi popis pokretnih stvari izvršnog dužnika pokušao 7. jula 2004. godine, a zatim 15. maja 2009. godine, ali je konstatovano da dužnik nema pokretnih stvari čijom bi se prodajom namirila izvršna tražbina poverioca, pa je rešenjem Iv. 100/06 od 26. maja 2009. godine određeno da se zastaje sa postupkom u ovom predmetu za period od tri meseca, da će se postupak nastaviti na predlog stranaka, kao i da protiv rešenja nije dozvoljena žalba.

Izvršni poverilac je već 8. juna 2009. godine tražio nastavak postupka. Izvršni sud nije doneo rešenje o nastavku postupka, ali je faktički postupak nastavljen tako što je službeno lice suda još tri puta (6. oktobra, 6. novembra i 13. novembra 2009.) izlazilo na lice mesta kod izvršnog dužnika radi popisa pokretnih stvari koje bi mogle biti predmet izvršenja, ali je kapija izvršnog dužnika bila zaključana, u krug preduzeća nije moglo da se uđe, a u dvorištu nije bilo pokretnih stvari.

Iako je izvršni poverilac podneskom od 7. decembra 2010. godine tražio da sud sprovede izvršenje i okonča postupak, Osnovni sud u Aranđelovcu - Sudska jedinica u Topoli, na koji je nakon 1. januara 2010. godine i reforme u pravosuđu, prešla nadležnost za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, je nakon više od tri godine, rešenjem I. 9344/10 od 11. februara 2014. godine, obustavio postupak izvršenja određen rešenjem o izvršenju od 5. maja 1997. godine i ukinuo sve sprovedene radnje, jer je nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak.

Ustavni sud je uvidom u Portal sudova Srbije - Praćenje toka predmeta utvrdio da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 2581/10 od 6. decembra 2011. godine nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan, članom 75. da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem, a članom 76. stav 1. tačka 7) da sud obustavlja izvršenje i iz drugih razloga predviđenih zakonom.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak koji je i osporen ustavnom žalbom, započeo 21. aprila 1997. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Topoli, te da je okončan donošenjem rešenja o obustavljanju postupka Osnovnog suda u Aranđelovcu - Sudska jedinica u Topoli I. 9344/10 od 11. februara 2014. godine, zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, iz čega proizlazi da je izvršni postupak trajao više od 16 i po godina. Međutim, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 2581/10 od 6. decembra 2011. godine nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak, te da su se već tada stekli zakonski uslovi za obustavu izvršnog postupka, iako je izvršni postupak formalno obustavljen donošenjem navedenog rešenja I. 9344/10 od 11. februara 2014. godine.

Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije, i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir period trajanja postupka od podnošenja predloga za izvršenje - 21. aprila 1997. godine, pa do okončanja postupka.

Ustavni sud je i ovom prilikom pošao od toga da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ustavni sud je ocenio da u predmetnom izvršnom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namirio svoje potraživanje, odnosno kako bi izvršni postupak u što kraćem roku bio okončan u skladu sa zakonom.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, pa je sud dužan da hitno preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Naime, izvršni sud je tek posle četiri godine, nakon što je izvršni poverilac (podneskom od 28. decembra 1998.) tražio promenu sredstva izvršenja, jer je račun izvršnog dužnika bio u blokadi, izašao na lice mesta radi popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika, a zatim je nakon godinu dana obustavio izvršni postupak rešenjem I. 109/97 od 30. oktobra 2003. godine, koje je ukinuto po prigovoru zbog povrede pravila izvršnog postupka. Pošto je predmet vraćen na ponovni postupak, sud je prvu radnju preduzeo posle sedam meseci (7. jula 2004. godine) izlaskom na lice mesta kod izvršnog dužnika, radi popisa pokretnih stvari. Sud je potom zastao sa postupkom u trajanju od tri meseca i nakon što je izvršni poverilac tražio da se postupak nastavi (8. juna 2009. godine), sud je aktivno preduzimao radnje do kraja 2009. godine, ali od tada do donošenja rešenja o obustavljanju postupka I. 9344/10 od 11. februara 2014. godine, nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja ili okončanja izvršnog postupka. Dalje, Ustavni sud konstatuje da su se u konkretnom slučaju ispunili zakonski uslovi za obustavu osporenog izvršnog postupka, kada je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 2581/10 od 6. decembra 2011. godine otvoren stečajni postupak nad izvršnim dužnikom, u skladu sa odredbama člana 93. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 11/11 i 71/12-Odluka US).

Ustavni sud smatra da je podnositeljka ustavne žalbe imala legitiman interes da se izvršni postupak okonča u razumnom roku, kao i da svojim ponašanjem nije doprinela dužem trajanju postupka izvršenja.

Dakle, Ustavni sud je ocenio da Opštinski sud u Topoli, a zatim Osnovni sud u Aranđelovcu - Sudska jedinica u Topoli, u predmetnom izvršnom postupku nisu postupali u skladu sa načelom oficijelnosti i hitnosti, te da je nedelotvorno postupanje izvršnog suda presudno uticalo na nerazumno dugo trajanje izvršnog postupka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Aranđelovcu - Sudska jedinica u Topoli u predmetu I. 9344/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Topoli I. 109/97).

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno vrednost potraživanja, dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, postupanje nadležnih sudova, kao i da su krajem 2011. godine bili ispunjeni zakonski uslovi za obustavu izvršnog postupka zbog otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog Suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u, smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na: www.ustavni.sud.rs).

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti