Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom dvanaest godina
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak, koji je trajao preko 12 godina, prekoračio je razumne granice usled neefikasnog postupanja prvostepenog suda. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nenada Grujovića, sada u pritvoru Okružnog zatvora u Beoradu, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. juna 2014. godine, doneo je
O D L U K U
1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nenada Grujovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K. 661/10 – Kv. 172/14 od 2 4. januara 201 4. godine i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 190/14 od 4. februara 201 4. godine.
2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Nenada Grujovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji se vodi u predmetu Višeg suda u Beogradu K. 661/10.
O b r a z l o ž e nj e
1. Nenad Grujović, sada u pritvoru Okružnog zatvora u Beoradu, preko punomoćnika Zore Dobričanin-Nikodinović, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 5. marta 201 4. godine ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 31. st. 1, 2. i 3, člana 32. stav 1, člana 34. stav 3. i člana 36. Ustava Republike Srbije , kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku koji se vodi u predmetu Višeg suda u Beogradu K. 661/10.
Povredu označenih, Ustavom zajemčenih prava u odnosu na osporena rešenja podnosilac ustavne žalbe obrazlaže time da se „nalazi u pritvoru od 5. decembra 2006. godine po rešenju Višeg suda u Beogradu, a do danas nije doneta ni prvostepena presuda“, da sud za produženje pritvora „stalno daje identične i stereotipne razloge“, da „pravo na delotvoran pravni lek postaje samo deklarativna floskula, koja de facto ne postoji“, da rešenja „ne sadrže ni dovoljne ni potrebne razloge za ovaj šestogodišnji pritvor“, da je podnosilac ustavne žalbe „žrtva nezakonitog postupanja“, da je pritvor za podnosioca „pretvoren u pritvor kao pravilo“, da je time „prezumpcija nevinosti brutalno prekršena“, da „pritvor nije kazna i za pritvorenika se ne sme pretvoriti u kaznu“, da se osporenim rešenjima „presuđuje pre presude“.
Predložio je da Ustavni sud poništi osporena rešenja, naloži ponovno odlučivanje i utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.
2. Ustavni sud je na sednici održanoj 26. septembra 2012. godine doneo odluke Už-2994/2012 i Už-2995/2012, na sednici održanoj 27. septembra 2012. godine Odluku Už-5125/2012, na sednici održanoj 10. oktobra 2012. godine Odluku Už-6885/2011, na sednici održanoj 16. januara 2013. godine Odluku Už-6959/2012, a na sednici održanoj 20. novembra 2013. godine Odluku Už- 9731/2012, kojima je odbio kao neosnovane ustavne žalbe Nenada Grujovića izjavljene protiv rešenja o produženju pritvora, koja su prethodila donošenju ovde osporenih rešenja.
3. S obzirom na to da se, prema navedenim stavovima Ustavnog suda i sadržini člana 31. stav 1. Ustava, ovom ustavnom odredbom jemči pravo okrivljenog na ograničeno trajanje pritvora u fazi istrage, a da je osporenim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe pritvor produžen a ne određen, te da je to učinjeno u fazi nakon podizanja optužnice, to Ustavni sud nije vršio ocenu postojanja povreda prava podnosioca zajemčenog odredbom člana 31. stav 1. Ustava.
4. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u osporeno rešenje Višeg suda u Beogradu K. 661/10 – Kv. 172/14 od 2 4. januara 201 4. godine i osporeno rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž 2. 190/14 od 4. februara 201 4. godine, i iz njih i navoda ustavne žalbe utvrdio, pored ostalog, da je rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu Ki. 1483/06 od 11. januara 2007. godine okr. Grujović Nenadu određen pritvor iz razloga predviđenih odredbom člana 142 . stav 2. tač.1), 2 ), 3) i 5 ) ZKP, koji mu se računa od 6. jula 2007.godine, kada je lišen slobode, tako da je pritvor podnosiocu do donošenja prvostepene odluke (1. aprila 2014. godine) trajao šest godina, osam meseci i 25 dana.
5. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da su razlozi za produženje pritvora podnosiocu kao okrivljenom identični razlozima navedenim u rešenju Višeg suda u Beogradu Kv. 1895/12 od 16. maja 2012. godine, rešenju Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 1942/12 od 24. maja 2012. godine, rešenju Višeg suda u Beogradu Kv. 2849/12 od 16. jula 2012. godine , rešenju Apelacionog suda u Beogradu Kž 2. 2852/12 od 26. jula 2012. godine , odnosno rešenju Višeg suda u Beogradu K. 661/10 – Kv. 3527/12 od 14. septembra 2012. godine i rešenj u Apelacionog suda u Beogradu Kž 2. 4043/12 od 5. novembra 2012. godine , kao i da su rešenja osporena ovom ustavnom žalbom doneta nakon donošenja navedenih rešenja osporenih ustavnim žalbama u predmetima Ustavnog suda Už-5125/12, Už-6959/2012 i Už- 9731/2012, te da podnosilac u ovoj ustavnoj žalbi nije naveo nove razloge kojima bi potkrepio tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava. Međutim, ponovo razmatrajući navode ustavne žalbe, bez obzira što su identični ranije iznetim tvrdnjama, i ocenjujući razloge koje je Viši sud u Beogradu naveo u osporenom rešenju o produženju pritvora, a koje je Apelacioni sud u Beogradu prihvatio, Ustavni sud je utvrdio da argumenti za produženje pritvora i dalje predstavljaju zakonom propisane, dovoljne i ustavnopravno prihvatljive razloge za produženje pritvora, bez obzira na to što su ovi razlozi za produženje pritvora navedeni i u ranije osporenim rešenjima o njegovom produženju. Ovakav stav Ustavnog suda je i dalje utemeljen na argumentima datim u obrazloženjima odluka Ustavnog suda Už-5125/12 od 27. septembra 2012. godine i Už-6885/2011 od 10. oktobra 2012. godine. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da se ustavnom žalbom u ovom predmetu osporava pritvor produžen po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok je pritvor po rešenjima osporenim prethodno navedenim ustavnim žalbama produžen po zakonskom osnovu iz člana 142. stav 1. tač. 1), 3) i 5) ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku . Prema odredbama citiranog člana 142. stav 1. ZKP („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „ Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10 ), pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, između ostalog, ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)), odnosno ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)). Tačka 5) člana 142. stav 1. ZKP nije citirana s obzirom na to da su razlozi za produženje pritvora po ovom zakonskom osnovu ranije prestali, pa je ovaj pritvorski osnov ranije otklonjen. Prema odredbama člana 211. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 101/11 ) (u daljem tekstu: ZKP), koji je u primeni od 15. januara 2013. godine, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, pored ostalog, ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)), odnosno ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)). Imajući u vidu sadržinu navedenih odredaba oba zakona, kao i obrazloženja osporenih rešenja o produženju pritvora, Ustavni sud je ocenio da su zakonski osnovi po kojima je pritvor produžen suštinski identični, bez obzira na različite oznake odredaba i postojeće razlike u tekstu odredaba. U odnosu na tačku 1) člana 211. stav 1. ZKP, Ustavni sud ocenjuje da i dalje stoje razlozi za produženje pritvora po ovom osnovu. U odnosu na tačku 3) ovog člana ZKP, uverenje postupajućeg suda da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo (zasnovano na tome da mu je, pored krivičnog dela teško ubistvo, na teret stavljeno i izvršenje krivičnih dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila i posebni slučajevi falsifikovanja, koje okolnosti u povezanosti sa činjenicom da je ranije četiri puta osuđivan na efektivne kazne zatvora, između ostalog i zbog krivičnog dela teški slučaj razbojništva, dakle krivičnog dela sa elementima nasilja, koja činjenica je postojala kako kod određivanja pritvora tako i sada kod njegovog produženja, zbog čega se njegovo dalje zadržavanje u pritvoru po navedenom osnovu pokazuje opravdanim i po novom, retriktivnijem zakonu), po oceni Ustavnog suda, predstavlja zakonom propisane, dovoljne i ustavnopravno prihvatljive razloge za produženje pritvora. Iako su obrazloženja ovde osporenih rešenja o produženju pritvora identična obrazloženjima prethodno osporenih rešenja o produženju pritvora, imajući u vidu da u konkretnom slučaju i dalje egzistiraju razlozi zbog kojih je pritvor i određen, a potom produžavan, Ustavni sud smatra da u takvoj situaciji novi razlozi ne mogu ni biti navedeni, kao i da je osnovano pozivanje suda na razloge koji su i ranije postojali.
Stoga je Ustavni sud utvrdio da su neosnovani navodi podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 31. stav 2. Ustava - da trajanje pritvora posle podizanja optužnice sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom.
Kako, po mišljenju Ustavnog suda, iz navoda ustavne žalbe proizlazi da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava iz člana 27. stav 1, člana 31. stav 3, člana 32. stav 1, člana 34. stav 3. i člana 36. Ustava zasniva na povredi prava iz člana 31. stav 2. Ustava, Ustavni sud je ocenio da su tvrdnje podnosioca o povredi ovih ustavnih prava takođe neosnovane.
6. Podnosilac je i u ovoj ustavnoj žalbi, kao i u nekim prethodno razmatranim, istakao povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji se protiv njega vodi u predmetu Višeg suda u Beogradu K. 661/10.
S obzirom na to da je Ustavni sud odlukama u predmetima Už-6885/2011 i Už-5125/2012 ocenio da su neosnovane tvrdnje o povredi prava na suđenje u razumnom roku u osporenom krivičnom postupku, u ovom ustavnosudskom predmetu je razmatrana samo tvrdnja podnosioca da mu je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno time što krivicom postupajućeg suda, od ukupno 44 zakazanih termina glavnog pretresa , nije održano čak 19.
Prema izjašnjenju Višeg suda u Beogradu od 11. aprila 2014. godine, u postupku je bilo zakazano ukupno 42 ročišta za glavni pretres , od kojih nije održano 18. Glavni pretres zakazan za 11. novembar 2009 , 10. mart, 2. jul, 21. oktobar 2010. i 1. februar 2011. godine odložen je zbog nedolaska nekog od branilaca okrivljenih, među kojima i branioca podnosioca ustavne žalbe. Glavni pretres zakazan za 15. novembar 2010, 21. jun i 30. novembar 2011 . godine odložen je na predlog branioca podnosioca ustavne žalbe, dok je 13. januar a, 14. februara, 13. jula, 19. oktobra, 21. decembra 2012. i 1. februar a 2013. godine odložen zbog nedolaska pozvanih svedoka, zbog toga što sudski veštak nije vratio spise predmeta ili zato što Vrhovni savet sudstva, odnosno Apelacioni sud u Beogradu nisu vratili spise predmeta koji su se kod njih nalazili radi odlučivanja o žalbama i pritužbama branioca podnosioca ustavne žalbe. Nakon 23. aprila 2013. godine , glavni pretres je zakazan još 14 puta, od čega samo dva puta nije održan jer su branioci okrivljenih tražili rok za izjašnjenje na nalaz i mišljenje sudskog veštaka. Na 15. ročištu za pretres, održanom 1. aprila 2014. godine, izrečena je i objavljena prvostepena presuda kojom je okrivljeni Nenad Grujović osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.
Imajući u vidu dinamiku kojom je sud zakazivao glavni pretres, činjenicu da se radi o teškom krivičnom delu, da je u konkretnoj krivično pravnoj stvari postupalo četiri predsednika veća, zbog čega je postupak četiri puta počinjao od početka, da je saslušan veći broj svedoka, da su pribavljeni materijalni dokazi vezani za kriminalističko–tehnički pregled lica mesta, da je izvršena rekonstrukcija događaja na licu mesta, da je u predmetu obavljen veći broj veštačenja veštaka sudske medicine i balističke struke, te da su ovi veštaci više puta neposredno saslušavani pred različitim sudskim većima, da spisi predmeta sadrže preko 1000 popisanih strana i obimnu foto-dokumentaciju, kao i ostale radnje koje je u tom periodu sud preduzimao, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o neažurnosti postupajućeg suda, odnosno o tome da je sud odugovlačio postupak i tolerisao zloupotrebu prava lica koja u njemu učestvuju. Pri tome, evidentno je da je više puta zakazivan pretres u 2009. i 2010. godine odložen usled odsustva branilaca nekog od okrivljenih, ili na njihov predlog. Ustavni sud ponovo ukazuje na to da se korišćenje procesnih ovlašćenja u krivičnom postupku ne može olako karakterisati kao zloupotreba prava, već se moraju pružiti dokazi koji ukazuju da takva zloupotreba postoji. U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe takve dokaze nije pružio.
Sledstveno navedenom, Ustavni sud je utvrdio da, u konkretnom slučaju, podnosiocu ustavne žalbe u periodu do njenog izjavljivanja nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.
7. Polazeći od izloženog i odredaba člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 – Odluka US ), Ustavni sud je ustavnu žalbu u celosti odbio kao neosnovanu, i na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. stav 1. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić