Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku za određivanje naknade za eksproprisanu imovinu. Postupak, pokrenut 1967. godine, nije bio okončan ni nakon 44 godine, što predstavlja ekstremno i neopravdano odugovlačenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-204/2009
07.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Petrovića Josimovića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Petrovića Josimovića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Loznici u predmetu P. 1130/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Petrović Josimović iz Čačka je 12. februara 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava u postupku određivanja naknade za eksproprisanu pokretnost. Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je od eksproprijacije i oduzimanja imovine bivšem vlasniku 1967. godine i podnošenja predloga za određivanje naknade do podnošenja ustavne žalbe prošlo 42 godine a da za to vreme nije pravnosnažno odlučeno o naknadi; da je predmet bio 27 godina kod Skupštine opštine Loznica gde nadležni organ opštine nije rešio zahtev za naknadu, imajući u vidu da je 1967. godine Opštinski sud u Loznici ustupio predmet opštini Loznica zbog tadašnjih pozitivnih propisa; da je 1994. godine podneo Opštinskom sudu u Loznici predlog da se u vanparničnom postupku odredi naknada, a o čemu je odlučeno posle osam godina; da je drugostepeni sud dva puta vraćao predmet na ponovni postupak prvostepenom sudu; da je Opštinski sud u Loznici 10. jula 2007. godine uputio podnosioca na parnicu; da je podneo tužbu parničnom sudu 10. avgusta 2007. godine, da je doneta prvostepena presuda Opštinskog suda u Loznici P. 1130/07 od 4. septembra 2008. godine; da su stranke uložile žalbu i da se od tada predmet nalazi kod Okružnog suda u Šapcu. Tražio je od Ustavnog suda da usvoji ustavnu žalbu i da naloži Opštinskom sudu u Loznici i Okružnom sudu u Šapcu da po hitnom postupku reše ovaj spor.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Loznici P. 1130/07 (kasniji broj P. 290/09) a sada predmet Višeg suda u Šapcu 4. P. 5/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Siniša Josimović, otac podnosioca ustavne žalbe je 1967. godine podneo Opštinskom sudu u Loznici predlog za određivanje naknade za eksproprisane zgrade. Rešenjem Opštinskog suda u Loznici R. 913/67 od 23. februara 1968. godine postupak po tom predmetu je obustavljen i spisi su dostavljeni Skupštini opštine Loznica radi sprovođenja postupka po odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eskproprijaciji. Povodom predloga podnosioca ustavne žalbe kao zakonskog naslednika pok. Siniše Josimovića, Opštinski sud u Loznici je doneo rešenje IR 65/94 od 16. maja 2002. godine o određivanju naknade. Navedeno prvostepeno rešenje je ukinuto rešenjem Okružnog suda u Šapcu Gž. 1988/02 od 3. marta 2004. godine i predmet je vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak. U ponovnom postupku Opštinski sud u Loznici je doneo rešenje R. 32/04 od 23. juna 2005. godine o određivanju naknade, koje je Okružni sud u Šapcu ukinuo rešenjem Gž. 2274/05 od 1. novembra 2006. godine i predmet vratio prvostepenom organu na ponovni postupak. Zatim je Opštinski sud u Loznici rešenjem R. 152/06 od 10. jula 2007. godine prekinuo postupak za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost i podnosilac ustavne žalbe je upućen na parnicu, sa upozorenjem da ukoliko u ostavljenom roku ne pokrene parnicu, obustaviće se postupak za određivanje naknade. Navedenim rešenjem podnosilac je upućen na parnicu da dokaže da je izvršena eksproprijacija njegovih zgrada, da dokaže u kakvom su se stanju ovi objekti nalazili u vreme eksproprijacije i da dokaže da mu nadoknada nije plaćena i da ima pravo na nadoknadu.

Podnosilac ustavne žalbe je 13. avgusta 2007. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Loznici protiv tuženog Trgovinskog preduzeća "Jadar" iz Loznice, AD "Grand" iz Krupnja i Opštine Loznica, radi utvrđenja eksproprijacije. Postupajući po navedenoj tužbi, Opštinski sud u Loznici je redovno zakazivao ročišta za glavnu raspravu na kojima su izvođeni dokazi po predlozima stranaka.

Presudom Opštinskog suda u Loznici P. 1130/07 od 4. septembra 2008. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno je da je administrativnim prenosom društvene parcele k.p.br. 2777 K.O. Loznica – grad preneto pravo korišćenja na novog korisnika tuženog TP "Jadar" iz Loznice i da je izvršena eksproprijacija nepokretne imovine bivšeg vlasnika Siniše Josimovića iz Loznice. Stavom dva izreke navedene presude utvrđeno je da tužiocu, kao ni bivšem vlasniku nije plaćena naknada za izvršenu eksproprijaciju niti naknada po osnovu nacionalizacije pa je utvrđeno da tužilac kao ima pravo na naknadu za eksproprisanu imovinu koja je opisana u tački jedan izreke navedene presude i što je tuženi AD "Jadar" iz Loznice dužan priznati, dok je zahtev tužioca u odnosu na drugotuženog "Grand" AD iz Krupnja i Opštinu Loznica odbijen kao neosnovan.

U obrazloženju presude je navedeno da se iz utvrđenih pismenih dokaza može utvrditi da nacionalizacija predmetnih nepokretnosti nije sprovedena a parcela je zajedno sa poslovnim objektima izuzeta iz poseda pravnog predhodnika tužioca, pa je u konkretnom slučaju izvršena faktička eksproprijacija nepokretnosti. Rešenjem o uključenju ovih zgrada u stambenu zajednicu su iz poseda izuzete zgrade ali one prate sudbinu zemljišta na kome se nalaze i ne mogu biti date nekome na korišćenje bez zemljišta na kome su sagrađene. Administrativnim prenosom parcele preneto je u smislu člana 83. Zakona o eksproprijaciji i pravo korišćenja na zgradama koje postoje na toj parceli. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je mišljenja da je tužilac dokazao osnovanost svog tužbenog zahteva opisanog u stavu jedan izreke ove presude, odnosno da je imovina pok. Siniše Josimovića koju čini katastarska parcela broj 2777 u KO Loznica – grad zajedno sa postojećim objektima na istoj eksproprisana rešenjem o administrativnom prenosu od 29. jula 1967. godine.

Okružni sud u Šapcu je rešenjem Gž. 2089/08 od 2. marta 2009. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Loznici P. 1130/07 od 4. septembra 2008. godine i predmet je vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. U obrazloženju tog rešenja je navedeno da će u ponovnom postupku prvostepeni sud otkloniti bitne povrede postupka na koje je ukazano istim rešenjem, nakon čega će upotpuniti činjenično stanje vezano za tačno i pravilno utvrđenje momenta oduzimanja privatne imovine bivšeg vlasnika i njenog prelaska u društvenu svojinu, pa će obzirom na utvrđeni obim, strukturu i kvalitet oduzete imovine prema stanju u momentu oduzimanja, odrediti visinu naknade u novcu za ove faktičke eksproprisane nepokretnosti, a prema tržišnim uslovima u vreme donošenja odluke o naknadi, pri čemu će istu umanjiti za valorizovanu vrednost već isplaćene naknade po rešenju iz 1963. godine. Pri ovome, procenat isplaćene naknade se ima ceniti prema tržišnoj vrednosti oduzete imovine u vreme delimično isplaćene naknade, pa preostali neisplaćeni iznos naknade utvrditi prema tržišnoj vrednosti u vreme presuđenja. Prvostepeni sud će u ponovnom postupku postupiti i po primedbama toga suda vezanim za pravilno utvrđenje činjenica od kojih će zavisiti i pravilna odluka o tome ko je sve korisnik predmetne imovine, a s tim u vezi i ko je sve od tuženih u obavezi da utvrđenu visinu naknade isplati tužiocu. Pošto je tužilac nakon ukidanja prvostepene presude u ponovnom postupku pred Opštinskim sudom u Loznici na ročištu održanom 9. aprila 2009. godine opredelio vrednost spora na iznos od 50.000.000,00 dinara, spisi predmeta su dostavljeni Višem sudu u Šapcu 28. januara 2010. godine, jer je za rešavanje u ovom predmetu obzirom na opredeljenu vrednost spora nadležan taj sud. Zatim je postupajući sudija održao ročište 26. aprila 2010. godine. Nakon prvog zakazanog ročišta pred istim sudom održana su ročišta 15. septembra i 2. decembra 2010. godine, a naredno zakazano za 3. februar 2011. godine je odloženo zbog bolesti postupajućeg sudije. Po povratku sa bolovanja postupajući sudija je zakazao ročište za 6. juni 2011. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

Odredbom člana 134. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku ("Službeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Službeni glasnik RS", br. 46/95 i 18/05) propisano je da je postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost hitan.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu opravdanosti dužine parničnog sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građansko-pravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Po oceni Suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje nadležnih organa.

Naime, bivši vlasnik je još 1967. godine podneo zahtev za naknadu za eksproprisane zgrade i Opštinski sud u Loznici je 23. februara 1968. godine obustavio postupak u tom predmetu i spisi su dostavljeni Skupštini opštine Loznica na dalju nadležnost. Bivši vlasnik je 1994. godine podneo Opštinskom sudu u Loznici predlog da se u vanparničnom postupku odredi naknada i tek posle osam godina, odnosno 2002. godine, utvrđena je naknada. Zatim je drugostepeni sud dva puta ukidao prvostepeno rešenje i vraćao predmet na ponovni postupak, da bi Opštinski sud u Loznici rešenjem R. 152/06 od 10. jula 2007. godine uputio podnosioca ustavne žalbe na parnicu.

U parničnom postupku, od podnošenja tužbe 10. avgusta 2007. godine Opštinski sud u Loznici je redovno zakazivao ročišta i posle godinu dana doneo prvostepenu presudu. Međutim, posle ukidanja te presude 2. marta 2009. godine i vraćanja predmeta na ponovni postupak, prvostepeni sud nije nije odlučivao, a takođe nije odlučivao ni Viši sud u Šapcu, kome su kao nadležnom sudu dostavljeni spisi predmeta januara 2010. godine.

Znači, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvorno i neefikasno postupanje nadležnih organa dovelo do dugogodišnjeg trajanja postupka za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost koji je po svojoj prirodi hitan postupak.

Na osnovu svega iznetog Ustavni sud je stanovišta da ne postoji nikakvo opravdanje za dugogodišnje trajanje postupka koji je po svojoj prirodi hitan čime je podnosiocu ustavne žalbe uskraćeno pravo zajemčeno u članu 32. stav 1. Ustava da se o njegovom pravu odluči u razumnom roku.

Ustavni sud nalazi da je imajući u vidu predmet spora, odlučivanje o tužbenom zahtevu za podnosioca ustavne žalbe, bilo od velikog značaja.

Stoga je Ustavni sud u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu i krećući se u granicama navoda ustavne žalbe u tački 2. izreke odlučio da se kao način pravičnog zadovoljenja podnosioca zbog povrede navedenog ustavnog prava naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak u predmetu P. 1130/07 (kasniji broj P. 290/09) a sada predmetu Višeg suda u Šapcu 4. P. 5/10 okončao u najkraćem roku i da se Odluka objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao u tački 3. izreke.

5. Na osnovu izloženog i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti