Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog dugotrajnog izvršnog postupka
Kratak pregled
Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog neefikasnog postupanja suda u izvršnom postupku. Postupak je trajao preko dve godine, a da sud nije ni odlučio o predlogu za izvršenje.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić , dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Dragane Lazarević Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 2012. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Dragane Lazarević i utvrđuje da su u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I.5428/10 povređena prava podnosi teljke na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i na imovinu iz član a 58. stav 1. Ustava .
2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.
3. Nalaže se Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme odgovarajuće mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
O b r a z l o ž e nj e
1. Dragana Lazarević iz Leskovca podne la je 10. januara 20 12. godine, preko punomoćnika, Zlatimira Stevanovića advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 5428/10 (ranije predmet O pštinskog suda u Leskovcu I.3268/09).
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je podnositeljka ustavne žalbe podnela 8. septembra 2009. predlog za dozvolu izvršenja protiv A.D. „ Mesokombinat“ iz Leskovca, na osnovu pravosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P1.2 02/08 od 18. septembra 2008. godine, radi prinudne naplate neispaćenih zarada za period od 1. aprila 2006. godine do 26. decembra 2007. godine, sa pripadajućom zateznom kamatom i to zaplenom novčanih sredstava sa računa dužnika; da Opštinski sud, a kasnije ni Osnovni sud, nisu odlučili o predlogu za dozvolu izvršenja; da je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 5428/10 od 12. decembra 2011. godine prekinut izvršni postupak, zbog toga što je protiv izvršnog dužnika pokrenut stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 103/10 od 5. oktobra 2011. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe je istak la zahtev za naknadu nematerijalne štete.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br . 109/07 i 99/11) prop isano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3 . Ustavni sud j e u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvida u spis e predmeta Osnovnog suda u Leskovcu I. 5428/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podne la je 8. septembra 2009. godine O pštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika A.D. „Mesokombinat“ iz Leskovca, na osnovu pravosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Leskovcu P 1. 202/08 od 18. septembra 200 8. godine, kojom je izvršni dužnik obavez an da izvršnom poveriocu, na ime naknade minimalne zarade za period od 1. aprila 2006. godine do 2 6. decembra 2007. godine, sa zakonskom zateznom kamatom, doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, kao i troškova parničnog postupka , isplati odgovarajuće novčane iznose. Predloženo je da se izvršenje sprovede zaplenom novčanih sredstava izvršnog dužnika deponovanih u depozit Opštinskog suda.
Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I. 5428/10 od 12. decembra 2011. godine prekinut je predmetni i zvršni postupak, jer je rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 103/10 od 5. oktobra 2011. godine otvoren stečajni postupak nad izvršnim dužnikom.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi , utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svijine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.)
Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) , koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno ( član 5. stav 1.) , kao i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. stav 2.).
Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.
5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.
Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postup ak koji je pokrenula podnositeljka ustavne žalbe , kao poverilac , u predmetu O snovnog suda u Leskovcu I. 5428/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 3268/09) do otvaranja stečajnog postupka trajao duže od dve godine.
Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnositeljku ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja.
Ustavni sud smatra da je nedelotvorno postupanje sudova, koji su bili nadležni za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja, uticalo na neopravdano i nerazumno dugo trajanje ovog izvršnog postupka. Naime, nadležni sudovi nisu tokom celog trajanja postupka odlučili o predlogu za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe, iako su prema odredbi člana 5. stav 2. Zakona o izvršnom postupku bili dužni to da učine u roku od tri dana od dostavljanja predloga.
Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 5428/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Leskovcu I. 3268/09).
Ustavni sud smatra da navedeni propust sudova da sprovedu izvršenje u korist podnositeljke ustavne žalbe u periodu od dve godine predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim pravosnažnom presudom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zašštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Takođe, Ustavni sud nalazi da svako novčano potraživanje dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje utvrđeno, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine garantovanog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.
Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, u tački 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi teljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.
Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koj u je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnih prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka u periodu koji prevazilazi razumni rok za izvršenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.
Polazeći od toga da izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme odgovarajuće mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.
7 . Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević