Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu Deneta Šabanovića izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su navodi o povredi brojnih ustavnih prava paušalni, nedovoljno obrazloženi i da ne postoje pretpostavke za vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2040/2009
26.05.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja zamenjuje predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Deneta Šabanovića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. maja 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Deneta Šabanovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 2601/09 od 25. septembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Dene Šabanović iz Subotice, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 2. novembra 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Kž. 2601/09 od 25. septembra 2009. godine, zbog povrede ustavnih načela i prava prava zajemčenih odredbama čl. 21, 22, 23, 25, 28, 31, 32, 33. i 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede čl. 6, 13. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi izneo tvrdnju da su mu povređena označena ustavna prava, da je diskriminisan zbog svoje nacionalne pripadnosti, odnosno da su mu upravo iz tog razloga povređena ili uskraćena navedena ustavna prava ili sloboda, citirao je članove Ustava kojima se pobrojana prava utvrđuju, odnosno jemče i pobrojao razloge koji po njegovom mišljenju ukazuju na povrede označenih ustavnih prava.

U odnosu na istaknut navod da mu je povređeno posebno pravo kao okrivljenom iz člana 33. stav 6. Ustava, podnosilac razlogom koji ukazuje na povredu prava smatra činjenicu da se u pritvoru nalazi od 9. februara 2009. godine, a da do dana podnošenja ustavne žalbe glavni pretres nije otpočeo.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbičlana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da ustavna žalba mora sadržati ustavnopravne razloge kojima se potvrđuju navodi o povredi ili uskraćivanju svakog od označenih ustavnih prava i sloboda, kao i da navodi ustavne žalbe moraju biti u neposrednoj vezi kako sa Ustavom utvrđenom sadržinom svakog od označenih prava, odnosno sloboda, tako i sa sadržinom akta koji se ustavnom žalbom osporava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, iz navoda ustavne žalbe i sadržine osporenog akta, Ustavni sud je utvrdio: da se pred Okružnim sudom u Subotici protiv podnosioca ustavne žalbe i još tri lica vodi krivični postupak zbog krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika; da je podnosilac ustavne žalbe lišen slobode 9. februara 2009. godine, kada mu je rešenjem istražnog sudije tog suda Kri. 44/09 određen pritvor; da je podnosiocu poslednji put pritvor produžen rešenjem Okružnog suda u Subotici Kv. 194/09 od 31. avgusta 2009. godine, na osnovu odredbe člana 142. stav 2. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku; da je branilac okrivljenog (ovde podnosioca ustavne žalbe) izjavio žalbu protiv prethodno navedenog rešenja o produženju pritvora koju je osporenim rešenjem Kž. 2601/09 Vrhovni sud Srbije odbio 25. septembra 2009. godine.

4. Ispitujući u prethodnom postupku postojanje Ustavom i zakonom utvrđenih procesnih pretpostavki za vođenje postupka i odlučivanje, Ustavni sud konstatuje da su u ustavnoj žalbi prava za koja se tvrdi da su povređena navedena paušalno, kao i da su razlozi koji bi ukazivali na njihovu povredu samo nabrojani, bez dovođenja u međusobnu vezu pojedinih razloga sa pojedinim garantovanim ustavnim pravima.

Ustavni sud i ovom prilikom ukazuje da u ustavnoj žalbi nije dovoljno samo izneti tvrdnju o povredi prava, nabrojati ustavna prava za koja se smatra da su povređena, a razloge koji bi ukazivali na njihovu povredu zasnivati na subjektivnim ocenama i shvatanjima podnosioca ustavne žalbe, već se svaki navedeni razlog mora dovesti u neposrednu vezu sa sadržinom označenog Ustavom zajemčenog prava. To znači da ustavna žalba mora sadržati konkretne i detaljne razloge eventualne povrede određenog ustavnog prava, jer samo tako uspostavljena uzročno-posledična veza može činiti osnov za postupanje Suda u pravcu ocene postojanja povrede ili uskraćivanja prava.

Polazeći od prethodno iznetog i sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da se navodi u vezi sa postojanjem zakonskog osnova da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor ne mogu smatrati ustavnim razlozima za tvrdnju o povredi ustavnih prava, već predstavljaju svojevrsnu polemiku podnosioca ustavne žalbe sa razlozima suda u pogledu značaja njegove ranije osuđivanosti i nezaposlenosti za produženje pritvora. Takođe, Ustavni sud ukazuje da je samim postojanjem optužnice ispunjen jedan od uslova za određivanje, odnosno produženje pritvora – da postoji osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo, te su stoga bez značaja svi navodi ustavne žalbe koji govore o nepostojanju dokaza. Osim toga, navodi o diskriminaciji i povredi prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 28. Ustava tokom boravka u pritvoru, ne mogu se dovesti u vezu sa sadržinom osporenog akta.

Ustavni sud dalje ukazuje da navodi o nepropisno sastavljenom veću prvostepenog suda, sa jedne strane, nisu potkrepljeni nijednim dokazom koji bi ukazivao da je postojao zakonski osnov za isključenje ili izuzeće nekog od članova veća, odnosno, sa druge strane, kada je reč o tome da li članovi veća „vole“ ili „ne vole krivicu“, ne mogu biti od značaja za tvrdnje o povredi ustavnih prava. Ustavni sud konstatuje da ustavna žalba ne sadrži nijedan dokaz o tome da je osporeno rešenje posledica diskriminacije podnosioca ustavne žalbe po bilo kom osnovu.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 33. stav 6. Ustava, Ustavni sud ukazuje da Ustav pod pojmom „suđenje bez odlaganja“ podrazumeva sprovođenje krivičnog postupka bez odlaganja, a što obuhvata ne samo fazu glavnog pretresa, već i radnje u prethodnom postupku. Kako je Ustavni sud utvrdio da je krivični postupak u konkretnom slučaju pokrenut protiv više lica zbog osnovane sumnje da su izvršili više krivičnih dela razbojništva, da se podnosilac ustavne žalbe nalazi u pritvoru od 9. februara 2009. godine i da je optužnica protiv njega podignuta 3. jula 2009. godine, Ustavni sud je ocenio da se trajanje pritvora od nepunih devet meseci do dana podnošenja ustavne žalbe ne može smatrati ustavnopravnim razlogom za tvrdnju o povredi zajemčenog prava podnosioca ustavne žalbe da mu se sudi bez odlaganja.

S obzirom na navedeno Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

 

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA
USTAVNOG SUDA

Sudija

dr Agneš Kartag Odri

 

Slični dokumenti

• Už 12983/2021: Odluka Ustavnog suda Srbije o odbijanju ustavne žalbe zbog produženja pritvora
• Už 976/2022: Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog produženja pritvora okrivljenom
• Už 12221/2021: Odluka Ustavnog suda o ustavnosti produženja pritvora nakon prvostepene presude
• Už 2266/2019: Neosnovanost ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora
• Už 1332/2010: Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o produženju pritvora zbog neosnovanosti navoda
• Už 2920/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv produženja pritvora