Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe dve podnositeljke i utvrdio povredu prava na imovinu zbog neizvršenja sudske presude, dosuđujući im naknadu materijalne štete. Delovi žalbi koji se tiču visine naknade za povredu prava na razuman rok su odbačeni.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2040/2016
24.12.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S. P, D . S . i S . D, svih iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. P . i D . S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 162/16 podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe S. P . i D . S . na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa opredeljen ih rešenjem o izvr šenju Opštinskog suda u Čačku I. 1062/08 od 4. avgusta 2008. godine, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. P . i D . S . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 i. 462/15 od 18. maja 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 1063/16 od 14. septembra 2016. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 162/16.

4. Odbija se kao neosnovan zahtev S. P . i D . S . za naknadu nematerijalne štete.

5. Odbacuje se ustavna žalba S. D . izjavljena zbog povrede prava na imovinu , iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 162/16.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. P, D . S . i S . D, sve iz Čačka , podnele su Ustavnom sudu, 10. marta 2016. godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 162/16, ističući ujedno i zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

Podnositeljke S . P . i D . S . podnele su Ustavnom sudu, 30. decembra 2016. godine, preko istog punomoćnika, i ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I . 462/15 od 18. maja 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 1063/ 16 od 14. septembra 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 162/16 .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno „da osporenim rešenjima u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta sveobuhvatna naknada štete u postupku po zahtevu za zaštitu prava“. Ističe se da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te da im je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , dok povredu prava na delotvorno pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava zasnivaju na činjenici da predmetni izvršni postupak još uvek nije okončan.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Podneskom od 20. marta 2018. godine podnositeljka S . D . obavestila je Ustavni sud da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 I . 1/17 od 21. februara 2017. godine usvojen njen prigovor radi ubrzanja postupka i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 162/16 , ističući ujedno i da ostaje pri zahtevu za utvrđenje povrede prava na imovinu i naknadu materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavn e žalbe i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1062/08 od 4. avgusta 2008. godine usvojen je predlog za izvršenje podnositeljki ustavnih žalbi, kao izvršn ih poveri lja, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 220/05 od 31. marta 2008. godine, kojom su obavezan i izvršni dužnici F . „A .“ d.o.o. Čačak i „F .“ a.d Čačak da podnositeljkama isplat e iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude .

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 462/15 od 18. maja 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača S . P . i D . S , ovde podnositeljki ustavn ih žalb i, za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno je da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 162/16 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I.1062/08, I. 1756/08 i Osnovnog suda u Čačku I. 9142/10 ); u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Čačku preduzme odgovarajuće mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke predlagačima je određena primerena naknada u iznosu od po 25.000,00 dinara; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev za primerenu naknadu preko naknade određene u stavu trećem izreke do traženog iznosa od 2.000 evra ; u stavu petom izreke odbačen je kao nedozvoljen zahtev predlagača za naknadu materijalne štete u iznosima opredeljenim presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 220/05 od 31. marta 2008. godine i rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1062/08 od 4. avgusta 2008. godine; u stavu šestom izreke pre dlagačima su dosuđeni troškovi postupka.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 1063/ 16 od 14. septembra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnositeljki ustavnih žalbi i potvrđeno je ožalbeno rešenje Višeg suda u Čačku R4 I . 462/15 od 18. maja 2016. godine u stavovima četvrtom i petom njegove izreke.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 I. 1/17 od 21. februara 2017. godine usvojen je prigovor izvršnog poverioca S. D , ovde podnositeljke ustavne žalbe, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu istoga suda I. 993/16 (ranije I. 162/16) i naloženo postupajućem izvršnom sudiji da preduzme sve mere kako bi se predmetni i zvršni postupak okončao u najkraćem roku, koji ne može biti duži od četiri meseca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnim žalb ama, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavnih žalbi, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je bilo propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.).

5. Po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši pravosnažnu presudu donetu u korist podnositeljki S. P . i D. S , u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu njihovog prava na mirno uživanje imovine , zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čin e potraživanj a utvrđen a tom presudom (isti stav iskazan je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavn e žalbe u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljki ustavnih žalb i S. P . i D . S . na naknadu materijalne štete svakoj u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1062/08 od 4. avgusta 2008. godine, umanjenih za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnim žalbama u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 162/16 , Ustavni sud konstatuje da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno je posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovoga suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu okončani. Štaviše, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnositeljki odlučivao Viši sud u Čačku i Vrhovni kasacioni sud.

Razmatrajući ustavn u žalb u izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 462/15 od 18. maja 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 1063/16 od 14. septembra 2016. godine, Ustavni sud konstatuje da su podnositeljke ustavne žalbe , u suštini , nezadovolj ne visinom dosuđene primerene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnositeljki u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljkama ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i utvrđeno im je pravo na naknad u nematerijalne štete. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li novčana naknada koja je određena, odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnositeljka mo že tvrditi da je dosuđena naknada beznačajna ukoliko je iznos koji je dodeljen znatno manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocu utvrdili pravo na naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i argumentovali razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 25.000,00 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o utvrđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 462/15 od 18. maja 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 1063/16 od 14. septembra 2016. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud preispita odluke redovnih sudova.

U pogledu navoda podnositeljki da im je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava , Ustavni sud nalazi da su podnositeljkama tokom trajanja postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pred redovnim sudovima, bila na raspolaganju sva zakonom predviđena pravna sredstva koja su iskoristile.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u delu kojim se osporavaju naveden a rešenja, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odbacio jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. S obzirom na to da je podnosi teljkama ustavnih žalbi osporen im rešenjima određena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razu mnom roku, kao i to da je ovom odlukom u tački 2. izreke utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da nema osnova da se još jednom odredi naknada nematerijalne štete, pa je takav zahtev u tački 4. izreke odbio kao neosnovan, saglasno odredb ama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

8. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi S. D . izjavljenoj zbog povrede prava na imovinu u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 162/16 , Ustavni sud najpre konstatuje da je ovoj podnosit eljki u postupku koji je vođen pred nadležnim redovnim sudom utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku n a osnovu odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud dalje ukazuje da je podnositeljki ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, na raspolaganju i pravo da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada stekne pravo na pr avično zadovoljenje, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu. Kako iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokum entacije proizlazi da podnositeljka S . D . pre obraćanja Ustavnom sudu nije iskoristila ovo Zakonom propisano pravn o sredstv o za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud utvrdio da nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ovu ustavnu žalbu, rešavajući kao u tački 5. izreke.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti