Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv revizijske presude u parničnom postupku. Ustavna žalba se zasnivala na osporavanju zakonitosti sudske odluke, a ne na ustavnopravnim razlozima kojima se dokazuje povreda Ustavom zajemčenih prava, što je čini nedopuštenom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milanka Jandrića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milanka Jandrića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1229/08 od 8. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milanko Jandrić iz Beograda je 21. aprila 2010. godine godine, preko punomoćnika mr Radomira Stojičića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude navedene u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na rehabilitaciju i naknadu štete i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava presuda kojom je kao neosnovana odbijena revizija koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio u svojstvu tuženog – protivtužioca protiv pravosnažne parnične presude donete u postupku radi otkaza ugovora i iseljenja. Od Ustavnog suda se traži da tužbu tužioca odbije kao neosnovanu i da ga obaveže da podnosiocu ustavne žalbe naknadi troškove parničnog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, niti da umesto nadležnih organa rešava sporne odnose, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

3. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i zahteva postavljenog u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenog akta i da umesto redovnog suda odluči o tužbenom zahtevu tužioca u korist podnosioca ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

4. S obzirom na izneto, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti