Odbijanje ustavne žalbe u izvršnom postupku deobe državne svojine

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, potvrdivši da izvršni sud može odbiti izvršenje iako postoji izvršna isprava, ako je potraživanje nedozvoljeno. Prodaja nepokretnosti u državnoj svojini radi deobe između sukorisnika je suprotna prinudnim propisima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-2044/2010
11.07.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić , dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Sitarić Silarda iz Subotice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Sitarić Silarda protiv rešenja Opštinskog suda u Subotici I. 179/08 od 22. decembra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Subotici Gž. 289/10 od 10. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sitarić Silard iz Subotice podneo je Ustavnom sudu, 20. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Martina Bačića, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu, uređenu podneskom od 1. jula 2010. godine, pro tiv rešenja Opštinskog suda u Subotici I. 179/08 od 22. decembra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Subotici Gž. 289/10 od 10. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. s tav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je osporenim rešenjima odbijen njegov predlog za sprovođenje izvršenja javnom prodajom nepokretnosti na kojoj su suvlasnici on i Republika Srbija. Dodao je da je drugostepeni sud u osporenom rešenju zaključio da je izvršna isprava – rešenje Opštinskog su da u Subotici R1. 36/08 od 18. juna 2008. godine kojim je ukinuta imovinska zajednica na predmetnoj nepokretnosti i određeno da se sprovede civilna deoba, suprotna odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije i da je potraživanje po svojoj prirodi obligaciono – pravnog karaktera, što je kako tvrdi podnosilac, „potpuno van pravnog razmišljanja“. Pozivajući se na odredbe člana 7, 30. i 34. Zakona o izvršnom postupku, podnosilac je istakao da se pravnosnažne i izvršne sudske odluke moraju izvršavati , napominjući da traži samo da dobije polovinu vrednosti sporne nepokretnosti. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporena rešenja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Subotici R1. 36/08 od 18. juna 2008. godine ukinuta je imovinska zajednica na nepokretnosti upisanoj u zk.ul. broj 13003 KO Donji Grad, parc.br. 31704/8, njiva, Zapadne ugarnice u površni od tri ara i 13 m2, upisana kao državna svojina sa pravom korišćenja predlagača Sitarić Silarda na ½ dela i protivnika predlagača Grada Subotice na ½ dela, i to prodajom na javnoj sudskoj draž bi najpovoljnijem ponuđaču, i podelom ostvarene kupovne cene između predlagača i protivnika predlagača na jednake delove. U obrazloženju rešenja je navedeno da je rešenje doneto na osnovu člana 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Osporenim rešenjem Opštinskog suda u Subotici I. 179/08 od 22. decembra 2009. g odine odbijen je predlog izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi izvršenja – javne prodaje nepokretnosti upisane u zk.ul. broj 13003 KO Donji Grad, parc.br. 31704/8, njiva Zapadne ugarnice površine tri ara i 13m2 koja je upisana kao državna svojina sa pravom korišćenja izvršnog poverioca i Grada Subotice na po ½ dela. Prvostepeni sud je zaključio da, u smislu člana 42. Zakona o izvršnom postupku, nisu ispunjeni uslovi da se predloženo ivršenje dozvoli, s obzirom na to da se u konkretnom slučaju radi o neizgrađenom građevinskom zemljištu, te da, suprotno stanovištu punomoćnika izvršnog poverioca, nema mesta primeni člana 101. Zakona o planiranju i izgradnji.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici Gž. 289/10 od 10. marta 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog poverioca i potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u Subotici I. 179/08 od 22. decembra 2009. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je izvršni poverilac u toku postupka i u žalbi isticao da predmet prodaje nije zemljište u državnoj svojini, već zemljište koje je njegova susvojina, budući da ga je on kupio od lica koja su bili suvlasnici, iako je opštinski sud pogrešno upisao da se radi o društvenoj svojini. Dalje je navedeno da iz izvoda iz zemljišne knjige 13003 KO Donji Grad nesumnjivo proizlazi da su izvršni poverilac i opština Subotica sukorisnici predmetne nepokretnosti koja je evidentirana ka o društvena svojina na dan 16. jul 2008. godine. Obrazlažući svoju odluku, drugostepeni sud je istakao da je , u smislu Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, reč o državnoj svojini koja ne može biti predmet prodaje na javnoj sudskoj dražbi po predlogu poverioca kao sukorisnika, zak ljučivši da bi takva prodaja bila suprotna imperativnim odredbama pomenutog zakona kojima je propisan način raspolaganja državnom svojinom. Drugostepeni sud je ukazao da izvršni sud ima ovlašćenje da ceni dopuštenost predmeta potraživanja određenog u dispozitivu izvršne isprave u kontekstu efekta koji bi nastupio ostvarivanjem takvog potraživanja, jer je u svom postupanju vezan načelom legaliteta. U tom smislu, Viši sud je naveo da je reč o realizaciji nedozvoljenog potraživanja bez obzira što je ono zasnovano na izvršnoj ispravi. Takođe je ukazano da se u konkretnom slučaju ne radi o preispitivanju suštine odnosa između učesnika vanparničnog odnosa, već o preispitivanju podobnosti izvršne isprave za izvršenje, jer predmet potraživanja treba da je dopušten sa stanovišta primene zakona. Istaknuto je i to da je predmet potraživanja trpljenje deobe, a da je potraživanje po svojoj prirodi obligacionopravna kategorija, tako da se u pogledu izvršivosti primenjuju pravila tog prava. Pored toga, drugostepeni sud je našao da se stanovište izvršnog poverioca o značaju rešenja Opštinskog su da u Subotici R1. 36/08 od 18. juna 2008. godine, kao izvršne isprave u smislu člana 32. Zakona o izvršnom postupku, ne može prihvatiti, kao ni navodi koji se tiču prava vlasništva, zaključujući da izvršni poverilac, ukoliko smatra da je upis u zemljišne knjige izvršen pogrešno, ima na raspolaganju brisovnu tužbu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ust ava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04)(u daljem tekstu: ZIP), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da kad su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja, sud je dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja (član 7.); da sud određuje izvršenje samo na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 29.); da su izvršne isprave izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje (član 30. stav 1. t ačka 1)); da su predmeti izvršenja stvari i prava na kojima se po zakonu može sprovesti izvršenje radi ostvarivanja potraživanja, i da predmeti izvršenja ne mogu biti stvari izvan prometa, kao ni druge stvari koje zakon isključuje (član 42. st. 43. i 5.); da ako na osnovu izvršne isprave suvlasničku stvar treba prodati radi njene deobe, prodaja će se sprovesti na način propisan ovim zakonom za izvršenje na pokretnoj odnosno nepokretnoj stvari, ako se st ranke o pojedinim pitanjima drukčije ne sporazumeju (član 233.).

Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ( "Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ", br oj 29/96 i "Službeni glasnik RS", broj 115/ 05) propisano je da suvlasnik ima pravo da u svako vreme zahteva deobu stvari, osim u vreme u koje bi ta deoba bila na štetu drugih suvlasnika, ako zakonom nije drukčije određeno.

5. Povredu prava na pravično suđenje podnosilac ustavne žalbe suštinski obrazlaže navodima o pogrešnoj primeni merodavnog prava, jer ističe da se, suprotno stanovištu iznetom u osporenim odlukama, pravnosnažne i izvršne sudske odluke moraju izvršiti. Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog prava bila očigledno proizvoljna ili diskriminatorska na štetu jedne od stranaka, ili kada je došlo do povrede osnovnih procesnih prava stranaka (prava na pristup sudu, prava na jednakost oružja itd.).

Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud najpre konstatuje da je osnovni cilj i svrha izvršnog postupka ostvarenje poveriočevog potraživanja. Potraživanje, saglasno članu 28. stav 1. tačka 1) ZIP označava pravo izvršnog poverioca na naplatu novčanog iznosa ili na neko drugo davanje, činjenje ili trpljenje, dok je, prema tački 2) istog člana zakona, izvršni poverilac lice čije se potraživanje ostvaruje u postupku izvršenja ili obezbeđenja. Dakle, uslov koji prethodno mora postojati da bi se pokrenuo i vodio izvršni postupak jeste postojanje poveriočevog potraživanja koje je utvrđeno izvršnom ispravom.

Ustavni sud nadalje konstatuje, da je jedno od osnovnih načela izvršnog postupka, načelo formalnog legaliteta koje je utvrđeno članom 7. ZIP. Prema navedenom načelu, izvršni sud nije ovlašćen da u izvršnom postupku na bilo koji način preispituje zakonitost i valjanost izvršne isprave. Naime, saglasno pomenutoj zakonskoj odredbi, izvršni sud je dužan da, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i sprovođenje izvršenja, traženo izvršenje odredi i u skladu sa načelom oficijelnosti, preduzima izvršne radnje u cilju realizacije potraživanja, iz čega jasno sledi da je izvršni sud vezan izvršnom ispravom. Osim toga, u skladu sa načelom formalnog legaliteta, sud u izvršnom postupku, nije ovlašćen ni da preispituje materijalnopravnu legitimaciju izvršnog poverioca.

Međutim, ZIP članom 7. niti bilo kojom drugom odredbom ne propisuje šta se događa u situaciji kada je izvršna isprava, tj. potraživanje koje je utvrđeno izvršnom ispravom suprotno prinudnim propisima ili je zasnovano na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. Kako su u pravnom prometu takve situacije moguće, Ustavni sud smatra da je u tim slučajevima, opravdano odstupanje od načela formalnog legaliteta. U suprotnom, po nalaženju Ustavnog suda, postupanje izvršnog suda u skladu sa pomenutim načelom dovelo bi do toga da se u izvršnom postupku ostvare ili obezbede potraživanja koja su suprotna zakonu i koja nemaju nikakvo uporište u pravu. Ustavni sud ovom prilikom naglašava da odstupanje od pomenutog načela ima opravdanja samo u ovakvim izuzetnim slučajevima, upravo u cilju zaštite pravne sigurnosti svih subjekata u pravnom poretku.

Sledom iznetog, Ustavni sud primećuje da je, u konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe tražio da se u izvršnom postupku sprovede civilna deoba nepokretnosti na osnovu izvršne isprave donete u vanparničnom postupku. Predmetnom izvršnom ispravom, s pozivom na član 16. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ukinuta je imovinska zajednica na nepokretnosti koja je vlasništvo Republike Srbije, a na kojoj pravo korišćenja imaju podnosilac i Grad Subotica i određeno da se deoba izvrši prodajom nepokretnosti i podelom dobijene kupoprodajne cene između nosilaca prava korišćenja. Viši sud u Subotici je u osporenom drugostepenom rešenju izneo stav da je izvršni sud ovlašćen da ceni dopuštenost predmeta potraživanja utvrđenog izvršnom ispravom u kontekstu efekta koji bi nastupio ostvarenjem takvog potraživanja, ocenjujući da je reč o realizaciji nedozvoljenog potraživanja bez obzira što je ono zasnovano na izvršnoj ispravi. Izneti stav drugostepeni sud je obrazložio time da se traži prodaja državne svojine, koja ne može biti predmet prodaje na javnoj dražbi jer bi takva prodaja bila suprotna odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, istovremeno ukazujući i na to da predmet potraživanja treba da bude dopušten i sa stanovišta primene zakona.

Polazeći od napred iznetih stavova u pogledu mogućnosti odstupanja od načela formalnog legaliteta, Ustavni sud smatra ustavnopravno prihvatljivim obrazloženje koje je dao Viši sud u Subotici za svoju odluku kojom je potvrdio osporeno rešenje prvostepenog suda o odbijanju podnosiočevog predloga za izvršenje. Ovo stoga što je Viši sud u Subotici odstupanje od načela formalnog legaliteta i zaključak o tome da je izvršni sud ovlašćen da ceni dopuštenost predmeta potraživanja sagledao upravo u kontekstu efekta koji bi nastupio ostvarenjem takvog potraživanja, ocenivši da se, u konkretnom slučaju, radi o realizaciji nedozvoljenog potraživanja, bez obzira što je ono utvrđeno izvršnom ispravom. Po stanovištu Ustavnog suda, izvršni sud je pre svega, kako je to i naveo Viši sud u Subotici, vezan u sv om postupanju načelom legaliteta, što znači da se ne može odrediti ostvarenje nedozvoljenog potraživanja. Ustavni sud smatra da bi suprotno postupanje u konkretnom slučaju dovelo do toga da podnosilac, koji je sukorisnik a ne suvlasnik sporne nepokretnosti, u izvršnom postupku ostvari pravo koje mu ne pripada , jer je to pravo isključivo rezervisano za suvlasnika stvari a nikako za sukorisnika.

Po oceni Ustavnog suda, a imajući u vidu sve okolnosti datog slučaja, osporena rešenja suštinski zadovoljavaju standarde pravičnosti na način kako to zahteva član 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu sve napred izneto, Ustavni sud je ocenio da su navodi podnosioca o povredi prava na pravično suđenje neosnovani, zbog čega je ustavnu žalbu odbio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u izreci .

6. Na osnovu svega iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 18/13 - Odluka US) , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe u izvršnom postupku deobe državne svojine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti