Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko deset godina i još uvek je u prvostepenoj fazi. Podnosiocu se utvrđuje pravo na naknadu nematerijalne štete od 700 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milivoja Bogojevića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milivoja Bogojevića i utvrđuje da je u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 9295/08 , a sada se vodi pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 238 /10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Višem sudu u Novom Sadu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milivoje Bogojević iz Novog Sada je 21. aprila 2010. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vo dio pr ed Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 9295/08 , a sada se vodi pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 238/10, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac podne o tužbu za naknadu štete Opštinskom sudu u Novom Sadu ; da je predmetu bio dodeljen broj P. 4 989/02, zatim P. 9377/06, pa P. 9295/08; da se postupak sada vodi pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 238/10; da navedeni postupak nije okončan ni nakon deset godina od njegovog pokretanja , odnosno da se nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, podnosilac predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih Ustavom garantovanih prava i dosudi mu naknadu nematerijaln e štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu u predmetu P. 9295/08, sada Višeg suda u Novom Sadu u predmetu P. 238 /10, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 6. avgusta 2002. godine podneo Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu radi na knade materijalne i nematerijalne štete .

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 4898/02.

Opštinski sud u Novom Sadu je, nakon ročišta koje je održano 19. novembra 2002. godine, doneo reš enje P. 4898/02 od 4. maja 2004. godine kojim je prekinut parnični postup ak do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka koji se vodi protiv tuženog pred istim sudom, u predmetu K. 1217/03 .

Podneskom od 28. novembra 2006. godine tužilac je inicirao nastavak prekinutog postupka pošto je , u međuvremenu, pravnosnažno okončan krivični postupak koji se vodio pod brojem K. 1217/03.

Na ročištu od 20. decembra 2006. godine Opštinski sud u Novom Sadu je reše njem odredio nastavak postupka, a predmetu je dodeljen novi broj P. 9337/06.

Opštinski sud u Novom Sadu je do donošenja prve presude P. 9377/06 od 28. novembra 2007. godine zakazao sedam ročišta za glavnu raspravu (18. januara, 28. februara, 28. marta, 16. maja, 29. juna, 23. oktobra i 28. novembra 2007. godine), na kojima je sprovodio dokazni postupak medicinskim veštačenjem i saslušanjem parničnih stranaka. N avedenom prvostepenom presudom delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca , a delimično odbijen, kao što je navedeno u izreci presude.

Opštinski sud u Novom Sadu je, na predlog tužioca, doneo dopunsku presudu P. 9377/06 od 9. januara 2008. godine, kojom je odlučeno o preostalom delu tužbenog zahteva.

Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 907/08 od 10. oktobra 2008. godine usvojio žalbe parničnih stranaka, ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 9377/06 od 28. novembra 2007. godine, dopunsku presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 9377/06 od 9. januara 2008. godine i vratio spise predmeta prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju ukidnog rešenja je navedeno da sud nije utvrdio sve odlučne činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava.

U ponovnom postupku predmetu je dodeljen novi broj P. 9295/08.

Prvostepeni sud je zakazao i održao šest ročišta (25. decembra 2008. godine, 6. februara, 20. marta, 2. juna, 4. septembra i 20. oktobra 2009. godine), na kojima je sprovodio dokazni postupak medicinskim veštačenjem, superveštačenjem i saslušanjem parničnih stranaka.

Osnovni sud u Novom Sadu se rešenjem P. 1382/2010 od 17. februara 2010. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i po pravnosnažnosti rešenja prosledio spise predmeta Višem sudu u Novom Sadu , kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Nakon ročišta od 10. maja 2010. godine, koje je odloženo iz opravdanih razloga, Viši sud u Novom Sadu je na ročištu od 3. juna 2010. godine rešenjem odredio da glavna rasprava teče iznova i dopunu dokaznog postupka, medicinskim veštačenjem.

Nalaz i mišljenje sudskog vešta ka su dostavljeni sudu 27. septembra 2010. godine.

Podneskom od 8. oktobra 2010. tužilac se izjasnio na nalaz i mišljenje veštaka, a podneskom od 25. oktobra 2010. godine je tražio da se odredi novi postupajući sudija, pošto je dotadašnji postupajući sudija izabran u drugi sud.

Na sledećem ročištu koje je zakazano za 24. maj 2011. godine je konstatovano da zbog izmene postupajućeg sudije postupak počinje iznova i da veštaci nisu odgovorili na primedbe tužioca iz podneska od 8. oktobra 2010. godine.

Na ročištu od 8. oktobra 2011. godine ostavljen je rok tužiocu da t ačno opredeli zadatak veštacima, a na ročištu od 28. novembra postupajući sudija je naložio veštacima medicinske struke da usaglase svoje nalaze i mišljenja.

Sledeće ročište pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 238/10 je održano 24. januara 2012. godine i na njemu je rešenjem prihavaćen predlog tužioca da se dopuni medicinsko veštačenje u pogledu ličnosti i specijalnosti predloženih veštaka.

Nalaz i mišljenje veštaka su 12. marta 2012. godine dostavlj eni sudu, a na ročištu od 23. marta 2012. godine saslušani su veštaci i naloženo im je da u ostavljenom roku usaglase pismeni nalaz sa mišljenjem.

Dopuna veštačenja i usaglašavanje mišlj enja veštaka medicinske struke su 18. maja 2012. godine dostavljeni sudu.

Podneskom od 31. maja 2012. godine tužilac se izjasnio da nema primedbi na dopunu veštačenja i usaglašavanje mišljenja veštaka , te je predložio da sud donese presudu kojom će obavezati tuženog na naknadu nematerijalne štete, po osnovima i u opredeljenim iznosima, kao što je u podnesku navedeno.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Za ocenu navoda podnosioca ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91, "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/2002 i "Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac u suštini poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku, garantovanog članom 32. stav 1. Ustava, a da se samo formalno pozvao na povredu prava na pravično suđenje.

U odnosu na period za koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 6. avgusta 2002. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Novom sadu, da se sada vodi pred Višim sudom u Novom Sadu i da se nakon deset godina od njegovog pokretanja nalaz i u fazi prvostepenog odlučivanja.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka prevashodno doprinelo postupanje prvostepenog suda. Naime, Opštinski sud u Novom Sadu je rešenjem P. 4898/02 od 4. maja 2004. godine prekinuo postupak nakon dve godine od njegovog pokretanja, a da je u periodu do prekida postupka održao samo jedno ročište za glavnu raspravu , 19. novembra 2002. godine. Prv ostepenom presudom P. 9377/06 od 28. novembra 2007. godine sud je propustio da u celini odluči o postavljenom tužbenom zahtevu, pa je marao da donosi i dopunsku presudu. Iako su navedene presude donete krajem 2007. i početkom 2008. godine, obe su ukinute rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 907/08 od 10. oktobra 2008. godine, sa obrazloženjem da je sud propustio da utvrdi odlučne činjenice na osnovu kojih bi se vršila pravilna primena materijalnog prava.

I Viši sud u Novom Sadu pred kojim se sada vodi parnični postupak u predmetu P. 238/10 je doprineo neopravdanoj dužini trajanja postupka, jer u periodu od godinu dana , od 10. maja 2010. godine do 24. maja 2011. godine nije zakazivao rošte za glavnu raspravu, zbog izbora postupajućeg sudije u drugi sud.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka i činjenicu da se nakon deset godina od pokretanja postupak nalazi u fazi prvostepenog odlučivanja. Pri tome, Ustavn i sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak, u kom traži naknadu nematerijalne štete zbog povreda koje je zadobio od tuženog koji je zbog toga oglašen krivim pravnosnažnom krivičnom presudom.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 9295/08, a sada se vodi pred Višim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 238/10, pa je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da predmetni postupak nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio Višem sudu u Novom Sadu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u izn osu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede p rava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je imao u vidu da je predmetni parnični postupak bio u opravdanom prekidu više od dve i po godine, u periodu od 4. maja 2004. godine do 20. dec embra 2006. godine, do okončanja krivičnog postupka. Sud je cenio i sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno značaj koji predmet spora ima za podnosioca ustavne žalbe, postupanje sudova i ukupnu duž inu trajanja parničnog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neadekvatnog i neažurnog postupanja suda.

7. U odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32 stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac ustavne žalbe samo formalno pozvao na povredu označenog ustavnog prava, a da pri tome nije naveo ustavnopravne razloge kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. Takođe, ustavna žalba je u ovom delu preuranjena, jer je parnični postupak i dalje u svojoj prvostepenoj fazi, tako da nisu iscrpljena redovna pravna sredstva za otklanjanje eventualnih povreda prava u sudskom postupku.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti