Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog parničnog i izvršnog postupka koji su trajali preko 25 godina. Utvrđuje se povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava, dosuđuje naknada nematerijalne štete od 2.500 evra i nalaže ubrzanje izvršnog postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća „I.“ A.D. S , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Preduzeća „I.“ A.D. S. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu P. 659/04 (inicijalni broj P. 1911/88), a okončan pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P. 1936/10 i u izvršnom postupku koji se vodi o pred O pštinskim sudom u Užicu u predmetu I. 1260/09, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu I. 1118/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 2.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Užicu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće „I.“ A.D. S. je 9. maja 2011. godine, preko punomoćnika M. T, advokata iz U, Ustavnom sudu izjavilo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postup ku koji je vo đen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P. 1936/10 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Užicu P. 1911/88) i izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu I. 1118/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Užicu I. 1260/09).

Detaljno iznoseći tok navedenih sudskih postupaka podnosilac ustavne žalbe , između ostalog, navodi da je parnični postupak trajao 22 godine, da je nakon pravnosnažnog okončanja parničnog postupka, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Užicu, pokrenuo izvršni postupak, koji još uvek nije okončan.

Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi da mu je nepostupanjem nadležnih sudova u osporenom parničnom i izvršnom postupku povređeno označeno Ustavom garantovano pravo, naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, a u dopuni ustavne žalbe od 4. novembra 2011. godine tražio je i da mu se odredi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise parničnog predmeta Op štinskog suda u Užicu P. 659/04 (inicijalni broj P. 1911/88), kasnije Osnovnog suda u Užicu P. 1936/10 i spise izvršnog predmeta Opštinskog suda u Užicu I. 1260/09, sada Osnovnog suda u Užicu I. 1118/10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Podnosilac ustavne žalbe (raniji naziv u vreme podnošenja tužbe je Radna organizacija „S.“ iz T. U.) je 28. oktobra 1988. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Titovom Užicu (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv tuženog M. M. iz S, radi izvršenja ugovora.

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 1911/88.

Tuženi je 7. novembra 1988. godine u istom predmetu podneo protivtužbu. Do donošenja prve presude sud je zakazao 17 ročišta za glavnu raspravu, na kojima je sproveden dokazni postupak saslušanjem stranaka, pozvanih svedoka i veštačenjem. Opštinski sud je presudom P. 1911/88 od 4. oktobra 1990. godine, u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca–protivtuženog, u stavu drugom izreke delimično usvojio protivtužbeni zahtev tuženog–protivtužioca, u stavu trećem izreke odbio kao neosnovan preostali deo protivtužbenog zahteva i u stavu četvrtom izreke odredio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene presude parnične stranke su izjavile žalbe. Okružni sud u Užicu je presudom Gž. 2135/90 od 13. juna 1991. godine ukinuo presudu Opštinskog suda P. 1911/88 od 4. oktobra 1990. godine u stavovima prvom i četvrtom izreke i u tim delovima predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, odbio žalbu tuženog–protivtužioca, potvrdio presudu u stavu trećem izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca–protivtuženog i potvrdio presudu u stavu drugom izreke.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom u predmetu P. 1091/91 nastavljen je postupak po tužbi, te su i održana četiri ročišta za glavnu raspravu (27. juna 1991. godine, 5, 12. i 25. februara 1992. godine) na kojima je sproveden dokazni postupak veštačenjem, a nakon ročišta od 25. februara 1992. godine sud se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, s tim da se po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta ustupe Privrednom sudu u Užicu, kao stvarno i mesno nadležnom za postupanje u ovoj pravnoj stvari.

Tužilac je izjavio žalbu protiv navedenog rešenja.

Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 555/92 od 23. aprila 1992. godine usvojio žalbu tužioca i preinačio rešenje Opštinskog suda P. 1091/91 od 25. februara 1992. godine tako što je utvrdio da je za suđenje nadležan Opštinski sud u Užicu.

Postupak je nastavljen pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu P. 1091/91, koji je održao dva ročišta (13. maja i 9. juna 1992. godine) i doneo drugu po redu presudu P. 1091/91 od 9. juna 1992. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu plati određeni novčani iznos sa pripadajućom kamatom , kao i da mu naknadi troškove spora.

Protiv navedene presude tuženi je izjavio žalbu.

Rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 1495/92 od 16. februara 1993. godine ukinuta je prvostepena presuda i predmet vraćen na ponovni postupak.

U ponovnom postupku zakazana su četiri ročišta, nakon čega je sud doneo treću po redu presudu P. 361/93 od 21. aprila 1993. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu vrati predmetni lim ili da isti plati tužiocu po cenama na dan isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove spora.

Odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv prvostepene presude, Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 1234/93 od 7. decembra 1993. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u P. 361/93 od 21. aprila 1993. godine i predmet vratio istom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku zakazano je sedam ročišta, a nakon toga se Opštinski sud u Užicu rešenjem P. 2882/93 od 19. septembra 1995. godine opet oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, sa tim da se po pravnosnžnosti rešenja spisi predmeta proslede Privrednom sudu u Užicu kao stvarno nadležnom sudu. Tužilac i tuženi su izjavili žalbe protiv navedenog rešenja, koje su rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 2602/95 od 11. januara 1996. godine odbijene kao neosnovane, a rešenje Opštinskog suda u Užicu P. 2882/93 od 19. septembra 1995. godine potvrđeno.

Po prijemu spisa predmeta, Privredni sud u Užicu je iste prosledio Vrhovnom sudu Srbije radi rešavanja sukoba stvarne nadležnosti. Rešenjem Vrhovnog suda Srbije R. 43/96 od 8. maja 1996. godine određeno je da je za suđenje u ovoj pravnoj stvari stvarno nadležan Opštinski sud u Užicu.

Nakon toga, postupak je nastavljen pred prvostepenim sudom u predmetu P. 837/96 i do donošenja četvrte po redu presude zakazano je 14 ročišta za glavnu raspravu, od kojih dva ročišta nisu održana zbog štrajka advokata, a dva zato što su punomoćnici stranaka bili sprečeni da pristupe na ročište.

Presudom Opštinskog suda u Užicu P. 837/96 od 26. oktobra 1998. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu preda predmetni lim ili da isti plati tužiocu, u stavu drugom izreke odbačena je protivtužba tužioca M. M. podneta protiv tuženog „I.“ iz U. i u stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove.

Rešenjem Opštinskog suda u Užicu P. 837/96 od 7. decembra 1998. godine ispravljena je presuda istog suda P. 837/06 od 26. oktobra 1998. godine u stavu prvom izreke, s bzirom na to da je došlo do očigledne greške u pisanju i računanju.

Odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 2362/98 od 2. februara 1999. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Užicu P. 837/96 od 26. oktobra 1998. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, sa obrazloženjem u kojem je, između ostalog, bilo navedeno da prvostepeni sud nije naveo razloge zbog kojih je odbacio protivtužbu, pa se u tom delu ožalbena presuda ne može ispitati u pogledu pravilne primene materijalnog prava.

U ponovnom postupku predmet je dobio broj P. 155/99 i do donošenja sledeće pete po redu presude zakazano je 21 ročište za glavnu raspravu, od kojih osam ročišta nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, nedolaska pozvanih svedoka i sprečenosti punomoćnika tuženog da pristupi na ročište.

Opštinski sud u Užicu je delimičnom presudom P. 155/99 od 13. januara 2003. godine, u stavu prvom izreke, obavezao tuženog da tužiocu isplati određeni novčani iznos, sa pripadajućom kamatom, dok je u stavu drugom izreke navedeno da će se o protivtužbenom zahtevu, kao i o troškovima postupka odlučiti naknadno.

Odlučujući o žalbi tuženog, Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 852/03 od 24. novembra 2003. godine ukinuo delimičnu presudu Opštinskog suda u Užicu P. 155/99 od 13. januara 2003. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, sa obrazloženjem da će prvostepeni sud u ponovnom postupku o tužbenom i protivtužbenom zahtevu odlučiti istovremeno.

U ponovnom postupku, nakon ročišta održanih 26. januara i 20. februara 2004. godine, Opštinski sud u Užicu je doneo šestu po redu presudu P. 155/99 od 20. februara 2004. godine, kojom je u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da mu isplati određen novčani iznos, sa pripadajućom kamatom, u stavu drugom izreke je odbio protivtužbeni zahtev tuženog–protivtužioca, u stavu trećem izreke odbio kao neosnovan prigovor tužioca da je pravnosnažno presuđeno u pogledu protivtužbenog zahteva i u stavu četvrtom izreke obavezao tuženog da tužiocu naknadi parnične troškove.

Protiv prvostepene presude žalbe su izjavili tužilac i tuženi.

Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 741/04 od 10. maja 2004. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u Užicu P. 155/99 od 20. februara 2004. godine u stavu trećem izreke, i žalbu tužioca–protivtuženog odbio kao neosnovanu, a ukinuo prvostepenu presudu u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke i u tim delovima predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Sledeću, sedmu po redu presudu prvostepeni sud je doneo nakon tri održana ročišta (22. juna 2004. godine i 4. marta i 4. jula 2005. godine), na kojima je sproveden dokazni postupak veštačenjem i dopunskim veštačenjem od strane veštaka ekonomske struke.

Presudom Opštinskog suda u Užicu je P. 659/04 od 4. jula 2005. godine, u stavu prvom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati određeni novčani iznos, sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude, u stavu drugom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu se na dosuđeni iznos prizna kamata počev od 20. maja 2005. godine do donošenja presude, u stavu trećem izreke odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog, a je u stavu četvrtom izreke je obavezan tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove.

Protiv navedene presude tuženi je izjavio žalbu.

Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 1415/05 od 31. januara 2008. godine potvrdio presudu Opštinskog suda u Užicu P. 659/04 od 4. jula 2005. godine u stavovima prvom i trećem izreke i žalbu tuženog–protivtužioca u tim delovima izreke odbio kao neosnovanu, a ukinuo navedenu prvostepenu presudu u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka (četvrti stav izreke) i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Opštinski sud u Užicu je rešenjem P. 659/04 od 8. aprila 2008. godine obavezao tuženog–protivtužioca da tužiocu–protivtuženom naknadi parnične troškove u određenom novčanom iznosu, kao i tužioca–protivtuženog da tuženom–protivtužiocu plati određeni iznos na ime troškova postupka.

Tuženi–protivtužilac je izjavio žalbu protiv rešenja u delu kojim je obavezan da tužiocu–protivtuženom naknadi troškove postupka, a nakon toga i reviziju protiv rešenja Okružnog suda u Užicu Gž. 1415/05 od 31. januara 2008. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 1196/08 od 13. oktobra 2009. godine ukinuto je rešenje Opštinskog suda u Užicu P. 659/04 od 8. aprila 2008. godine u osporenom delu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev. 2032/10 od 12. maja 2010. godine odbio kao neosnovanu reviziju tuženog, izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Užicu Gž. 1415/05 od 31. januara 2008. godine.

Osnovni sud u Užicu je rešenjem P. 1936/10 od 2. avgusta 2010. godine obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove postupka.

Tužilac je izjavio žalbu protiv navedenog rešenja, koja je kao neosnovana odbijena rešenjem Višeg suda u Užicu Gž. 1307/10 od 4. oktobra 2010. godine.

3.2 Izvršni poverilac – Preduzeće „I.“ A.D. S. je 12. novembra 2009. godine podneo Opštinskom sudu u Užicu predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Užicu P. 659/04 od 4. jula 2005. godine, protiv izvršnog dužnika M. M. iz U, popisom, procenom i prodajom putničkog motornog vozila izvršnog dužnika.

Rešenjem izvršnog suda I. 1260/09 od 16. novembra 2009. godine određeno je predloženo izvršenje.

Izvršni poverilac je podneskom od 9. decembra 2009. godine tražio da sud oduzme predmetno vozilo od dužnika i preda ga poveriocu na čuvanje, jer postoji opasnost da dužnik proda vozilo i osujeti naplatu potraživanja.

Sudski izvršitelj je 19. marta 2010. godine izašao na lice mesta i utvrdio da se izvršni dužnik ne nalazi na adresi stanovanja, nakon čega je izvršni sudija pozvao izvršnog poverioca da označi novu adresu stanovanja dužnika, što je izvršni poverilac i učinio.

Protiv rešenja kojim je određeno izvršenje I. 1260/09 od 19. novembra 2009. godine izvršni dužnik je 14. maja 2010. godine izjavio žalbu, u kojoj je naveo da je predmetno vozilo kupio na lizing, te da je davalac lizinga vlasnik vozila.

Osnovni sud u Užicu je dopisom I. 1118/10 od 24. januara 2011. godine naložio izvršnom poveriocu da predloži drugi predmet i drugo sredstvo izvršenja ili će u protivnom postupak biti obustavljen. Postupajući po nalogu suda, izvršni poverilac je predložio da sud sprovede izvršenje popisom, procenom i prodajom drugih pokretnih stvari koje se nađu u državini dužnika na označenoj adresi.

Izvršni sud je rešenjem I. 1118/10 od 4. marta 2011. godine usvojio žalbu izvršnog dužnika, ukinuo rešenje o izvršenju I. 1260/09 od 16. novembra 2009. godine u delu kojim je određena naplata novčanog potraživanja popisom, procenom i prodajom predmetnog vozila, pa je rešenje u tom delu obustavljeno i ukinute su sve sprovedene radnje, a naplatu novčanog potraživanja izvršnog poverioca po rešenju o izvršenju I. 1260/09 od 16. novembra 2009. godine je odredio popisom, procenom i prodajom ostalih dužnikovih pokretnih stvari koje se nađu u državini dužnika na adresi stanovanja, pa je izvršnom dužniku zabranjeno raspolaganje pokretnom imovinom do potpunog namirenja poveriočevog potraživanja.

Na ročištu održanom 22. oktobra 2012. godine konstatovano je da se pred sudom između istog izvršnog poverioca i istog izvršnog dužnika vode još neki izvršni postupci, pa je rešenjem naloženo da stručno lice ekonomske struke izvrši uvid u sve spise predmeta I. 1118/10, I. 832/12 i I. 557/12 i izvrši „preboj novčanog potraživanja na dan susreta istih“.

Veštak je 29. marta 2013. godine dostavio sudu nalaz sa mišljenjem, o kojem se izvršni poverilac izjasnio u podnesku od 3. aprila 2013. godine. Izvršni sud potom nije preduzimao radnje u postupku.

4. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Pored toga, kako je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je usledi o nakon okončanja parničnog postupka, oni se moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu ''Hornsby protiv Grčke'', broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, bitan je ceo protekli period, od kada je podnosi lac ustavne žalbe podneo tužb u Opštinskom sudu u Užicu – 28. oktobra 1988. godine, pa do danas.

Ustavni sud je utvrdio da predmetni sudski postupci zajedno traju preko 25 godina i da još uvek nije okončan izvršni postupak . Pri tome, osporeni parnični postupak je okončan presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2032/10 od 12. maja 2010. godine, iz čega proizlazi da je parnični postupak trajao preko 21 i po godinu. Osporeni izvršni postupak je započeo 12. novembra 2009. godine, podnošenjem predloga za izvršenje izvršnom sudu i još uvek nije okončan, iz čega proizlazi da izvršni postupak traje preko četiri godine.

Iako na ocenu razumne dužine trajanja konkretnih sudskih postupaka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio d a nijedan od prethodno navedenih činilaca, ne može biti opravdanje ovako dugom trajanju postupaka u konkretnom slučaju . Pri tome, Sud posebno ima u vidu da su tokom trajanja parničnog postupka prvostepene presude ukidane šest puta, rešenje o troškovima postupka je ukinuto dva puta, te da je Okružni sud u Užicu skoro tri godine odlučivao o žalbi protiv presude Opštinskog suda P. 659/04 od 4. jula 2005. godine. U stavni sud je konstatovao da podnosi lac ust avne žalbe svojim ponašanjem nije do prineo n eopravdano dugom trajanju parničog postup ka.

U vezi sa postupanjem sudova u predmetnom izvršno m postupku, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak tr aje već četiri i po godine i da još uvek nije okončan. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove. U konkretnom slučaju, imajući u vidu činjenice i okolnosti utvrđene u tački 3.2. ovog obrazloženja koje se odnose na izvršni postupak, Ustavni sud je ocenio da izvršni sud nije blagovremeno preduzimao sve zakonske mere koje mu stoje na ra spolaganju da se postupak okonča, već po nekoliko meseci nije preduzimao radnje u postupku.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Opštin skim sudom u Užicu u predmetu P. 659/04 (inicijalni broj P. 1911/88), a koji je okončan pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu P. 1936/10 i u izvršnom postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetu I. 1260/09, a koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu I. 1118/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je stoga saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Užicu da preduzme odgovarajuće mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u ovom slučaju ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u izn osu od 2.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno ukupnu dužinu trajanja osporenog parničnog i izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu kompenzaciju podnosiocu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nedelotvornim postupanjem nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti