Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i dosuđena naknada

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje 25 godina i dosudio naknadu nematerijalne štete podnositeljki. Sud je naložio hitno okončanje postupka zbog izuzetno neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. I . iz B , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. I . i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 4570/12, ranije P. 54167/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 2.400 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. I . iz B . podnela je 6. maja 2011. godine, preko punomoćnika G . M, advokata iz B, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P. 54167/10.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da osporeni parnični postupak, koji se vodi radi utvrđenja prava svojine na nepokretnosti na kojoj je ona oglašena za testamentalnog naslednika i u kom ima procesni položaj tužene, traje od 1989. godine zbog čega smatra da joj je povređeno navedeno ustavno pravo. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, naloži nadležnom sudu hitno okončanje postupka i utvrdi joj pravo na naknadu štete zbog nepostupanja suda u iznosu od 3.000.000,00 dinara. Takođe je tražila naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - Odluka US), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 4570/12 (ranije P. 54167/10) utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

D. Š . podnela je 21. aprila 1989. godine tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu protiv tužene M . I, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi utvrđenja prava svojine na bliže opisanoj nepokretnosti po osnovu sticanja u braku sa pok. N.Š.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 28/91 od 13. februara 1991. godine ukinuta je presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 1385/89 od 16. oktobra 1990. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev.

U ponovnom postupku, nakon pet održanih ročišta i sprovedenog finansijskog veštačenja, u martu 1992. godine određeno je izvođenje dokaza građevinskim veštačenjem na okolnost vrednosti sporne nepokretnosti. Veštak je spise predmeta preuzeo u maju 1993. godine i posle naloga suda od 1. marta 1994. godine tužiljinom punomoćniku da dostavi dokumentaciju potrebnu za veštačenje, veštak je nalaz dostavio u maju iste godine, nakon čega je sud ročište zakazao za 24. februar 1995. godine. U toku 1995. godine zakazana su još dva ročišta, s tim što ročište koje je bilo zakazano za 20. decembar nije održano zbog neizjašnjavanja veštaka na primedbe tužene (izjašnjenje na primedbe je dostavljeno u maju 1996. godine). Na prvom sledećem ročištu koje je bilo zakazano i održano 27. novembra 1996. godine, na predlog tužene određeno je finansijsko veštačenje na okolnost učešća tužilje u izgradnji sporne nepokretnosti. Tužena je predujam za veštačenje uplatila u martu 1997. godine, a sud je potom zakazao ročište za 27. mart 1998. godine na kojem je utvrđeno mirovanje postupka zbog nedolaska tužiljinog punomoćnika. U toku 1998. godine zakazana su još dva ročišta, od kojih jedno nije održano zbog nedolaska punomoćnika tužene. Do kraja 2001. godine od ukupno sedam zakazanih ročišta dva nisu održana. U ovom delu postupka sprovedeno je finansijsko veštačenje, i nakon što je veštak nalaz dostavio u decembru 2001. godine ročište je zakazano za 5. decembar 2002. godine. Na ovom ročištu punomoćnik tužilje je obavestio sud da je tužilja preminula, zbog koje činjenice postupak nije prekidan, već je i u 2003. godini bilo zakazano jedno ročište. Na ročištu održanom 15. juna 2004. godine sudu je predočeno ostavinsko rešenja iza pok. D. Š . kojom su za njene naslednike oglašeni B. S. i P. S, koji su stupili u parnicu. U toku 2004. godine bila su zakazana još dva ročišta koja nisu održana zbog sprečenosti sudije, odnosno zbog neurednog pozivanja tužilaca. Posle ročišta koje je bilo zakazano za 18. mart 2005. godine, a koje nije održano zbog promene predsednika sudskog veća, prvo sledeće je zakazano za 26. april 2007. godine. Glavna rasprava je zaključena 19. maja 2008. godine, a potom je otvorena rešenjem suda od 30. decembra 2009. godine kojim je istovremeno ročište zakazano za 19. februar 2010. godine. U spisima predmeta nema podataka o tome da li je ovo ročište održano. Prvo sledeće ročište koje je bilo zakazano za 4. februar 2011. godine nije održano zbog neurednog pozivanja punomoćnika stranaka.

Rešenjem P. 54167/10 od 7. septembra 2011. godine Prvi osnovni sud u Beogradu se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u predmetnom sporu, nakon čega su spisi predmeta dostavljeni na nadležnost Višem sudu u Beogradu.

Rešavajući sukob stvarne nadležnosti između Prvog osnovnog i Višeg suda u Beogradu, Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem R. 18/12 od 22. februara 2012. godine utvrdio da je za postupanje u predmetnoj parnici stvarno nadležan Prvi osnovni sud u Beogradu.

Do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu u martu 2014. godine, od još ukupno 11 zakazanih ročišta četiri nisu održana - tri zbog sprečenosti predsednika veća, a jedno zbog štrajka advokata i u ovom delu postupka, ponovo je određeno finansijsko veštačenje.

U toku celokupnog dosadašnjeg trajanja postupka, od ukupno 61 zakazanog ročišta, 22 nisu održana, od čega osam zbog sprečenosti, a jedno zbog promene predsednika sudskog veća. Tri ročišta nisu održana zbog nedolaska punomoćnika tužene, odnosno na njenu molbu, a jedno nije održano na saglasan predlog stranaka.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čije se trajanje osporava započeo u aprilu 1989. godine i da do danas, nakon 25 godina, još uvek nije okončan. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da ne može postojati nijedan razlog koji bi opravdao ovako dugo trajanje postupka, posebno imajući u vidu da iz utvrđenih činjenica ne proizlazi da je podnositeljka ustavne žalbe svojim ponašanjem bitno doprinela njegovom trajanju, niti su postojale takve objektivne okolnosti za čije postojanje prvostepeni sud ne može biti odgovoran, a koje su onemogućavale okončanje spora. Za ovakvu ocenu dovoljna je sama činjenica da je Treći opštinski sud u Beogradu više puta bio neaktivan u periodima od preko godinu dana - posle dostavljanja nalaza veštaka u decembru 2001. godine prvo ročište je zakazano u decembru sledeće godine, zatim u periodu od 18. marta 2005. godine do 26. aprila 2007. godine nije preduzeta nijedna radnja, a glavna rasprava koja je zaključena u maju 2008. godine ponovo je otvorena u decembru 2009. godine. Prvostepeni sud ni posle 2010. godine nije pokazao ažurnost u postupanju budući da posle ročišta koje je bilo zakazano u februaru 2010. godine i za koje ne postoje podaci o tome da li održano, prvo sledeće je zakazao za februar 2011. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je izuzetno neefikasnim i nedelotvornim radom prvostepenog suda podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

5. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 2.400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja postupka, značaj koji predmet spora ima za podnositeljku ustavne žalbe, ali i manji doprinos na njenoj strani ukupnoj dužini trajanja postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog izuzetno neefikasnog i nedelotvornog postupanja prvostepenog suda.

6. Kako predmetni postupak još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnog prava, naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se predmetni postupak okonča u najkraćem roku.

U pogledu zahtev a podnosi teljke za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izneto u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na www.ustavni.sud.rs).

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i dosuđena naknada

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti