Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog propusta izvršnog suda da sprovede pravnosnažnu presudu. Sud je podnositeljki dosudio naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenog izvršnom ispravom, na teret budžetskih sredstava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. L . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. decembra 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. L . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2373/14 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1442/09 od 15. oktobra 2009. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. L . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 i. 510/2015 od 9. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 612/2016 od 12. jula 2016. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2373/14 .

4. Odbija se kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. L . iz Čačka izjavila je Ustavnom sudu, 12. marta 2016. godine, preko punomoćnika D . J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2373/14, ističući ujedno i zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

Podnositeljka ustavne žalbe izjavila je, 23. decembra 2016. godine , preko istog punomoćnika i ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4i. 510/2015 od 9. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 612/2016 od 12. jula 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2373/14.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno „da osporenim rešenjima u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta sveobuhvatna naknada štete u postupku po zahtevu za zaštitu prava“. Ističe da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, te da mu je na taj način povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, dok povredu prava na delotvorno pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava zasniva na činjenici da predmetni izvršni postupak još uvek nije okončan.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1442/09 od 15. oktobra 2009. godine usvojen je predlog za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe, kao izvršn og poveri oca, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 39/07 od 25. maja 2009. godine, kojom je obavezan izvršni dužnik F . „A .“ d.o.o, Čačak, da podnositeljki isplat i iznose bliže opredeljene izrekom navedene presude, i to prenosom sredstava sa računa izvršn og dužnika na račun izvršn og poveri oca.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4i. 510/2015 od 9. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno je da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2373/14; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Čačku preduzme sve mere kako bi se navedeni izvršni postupak okončao u najkraćem mogućem roku; u stavu trećem izreke predlagaču je dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 15.000 dinara i dosuđeni su troškovi postupka u iznosu od 6.780 dinara ; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev za isplatu primerene naknade zbog povrede na suđenje u razumnom roku, preko iznosa dosuđenog u stavu trećem izreke do traženog iznosa od 2.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije; u stavu petom izreke odbačen je kao nedozvoljen zahtev predlagača da joj se dosudi materijalna naknada u iznosima opredeljenim presudom Opštinskog suda u Čačku P1. 39/07 od 25. maja 2009. godine i rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1442/09 od 15. oktobra 2009. godine, na teret budžetskih sredstava Republike Srbije .

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 612/2016 od 12. jula 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnositeljke ustavne žalbe i potvrđeno je ožalbeno rešenje Višeg suda u Čačku R4i. 510/2015 od 9. marta 2016. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je bilo propisano: da s tranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.).

5. Po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši pravosnažnu presudu izrečenu u korist podnosi teljke ustavne žalbe, u konkretnom slučaju , predstavlja i povredu njenog prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čin e potraživanj a utvrđen a tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Ustavnog suda Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1442/09 od 15. oktobra 2009. godine, umanjenog za eventualno već naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku, Ustavni sud konstatuje da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno je posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Ustavni sud, dalje, ukazuje da je stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), a koji je počeo da se primenjuje od 1. januara 2016. godine, prestao da važi član 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kojim je bilo propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovoga suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu okončani. Štaviše, Ustavni sud konstatuje da su u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnosi teljke odlučivali Viši sud u Čačku i Vrhovni kasacioni sud.

Razmatrajući ustavn u žalb u u delu izjavljenom protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4i. 510/2015 od 9. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 612/2016 od 12. jula 2016. godine, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka ustavne žalbe u suštini nezadovoljn a visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnositeljki ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnositeljka mo že tvrditi da je dosuđena naknada beznačajna ukoliko je iznos koji je dodeljen znatno manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnositeljki dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i argumentovali razloge na kojima temelje svoju odluku. Polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 15.000 dinara nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi u delu izjavljenom protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4i. 510/2015 od 9. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 612/2016 od 12. jula 2016. godine ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala tvrdnja o povredi ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita odluke redovnih sudova.

U pogledu navoda podnositeljke da joj je osporenim rešenjima povređeno pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava , Ustavni sud nalazi da je podnositeljki tokom trajanja postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku pred redovnim sudovima, bila na raspolaganju sva zakonom predviđena pravna sredstva koja su i iskoristili.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv naveden ih rešenja, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. S obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe osporenim rešenjima dosuđena naknada nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i da je ovom odlukom u tački 2. izreke utvrđeno pravo podnosioca na naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da nema osnova da se još jednom odredi naknada nematerijalne štete, pa je takav zahtev u tački 4. izreke odbio kao neosnovan, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.