Sudska praksa

Odbačena ustavna žalba zbog obustave izvršnog postupka usled neuplate predujma

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu privrednog društva „BENNI PLUS“ protiv rešenja kojima je obustavljen izvršni postupak. Postupak je obustavljen jer podnosilac, kao izvršni poverilac, nije uplatio predujam troškova izvršenja u roku, što je u skladu sa Zakonom.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi D.O.O. „BENNI PLUS“ iz Niške Banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. juna 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba D.O.O. „BENNI PLUS“ izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Despotovcu Iv. 107/09 od 19. oktobra 2009. godine i rešenja Višeg suda u Jagodini Gž. 613/10 od 19. marta 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. D.O.O. „BENNI PLUS“ iz Niške Banje, preko punomoćnika Milana Pavlovića, advokata iz Niša, podnelo je Ustavnom sudu 21. aprila 2010. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozvao i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je izvršni postupak obustavljen u predmetu Opštinskog suda u u Despotovcu Iv. 107/09, jer podnosilac ustavne žalbe nije postupio po nalogu suda da u ostavljenom roku uplati predujam troškova izvršenja. Podnosilac ustavne žalbe je ukazao na to da je plaćanje predujma troškova izvršenja naloženo običnim dopisom suda, a ne sudskim rešenjem, da lica koja rade na terenu nemaju pravo na posebnu naknadu za rad i da je ponašanje sudova prilikom naplate predujma izvršenja nezakonito.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Despotovcu Iv. 107/09 od 7. aprila 2009. godine usvojen predlog za izvršenje izvršnog poverioca D.O.O. „BENNI PLUS“ iz Niške Banje, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Opštinski sud u Despotovcu je dopisom od 14. jula 2009. godine naložio izvršnom poveriocu, ode podnosiocu ustavne žalbe, da uplati predujam izvršenja u roku od 30 dana od dana prijema dopisa.

Opštinski sud u Despotovcu je osporenim rešenjem Iv. 107/09 od 19. oktobra 2009. godine obustavio izvršni postupak u predmetu Iv. 107/09, jer izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, nije uplatio predujam izvršenja u ostavljenom roku.

Odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, Viši sud u Jagodini je osporenim rešenjem Gž. 613/10 od 19. marta 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 35. stav. 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.

Ustavni sud ukazuje da zaštitu prava na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije pruža i odredba člana 32. stav 1. Ustava, pa se postojanje povrede prava na pravično suđenje ceni sa aspekta navedene odredbe Ustava.

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, pri čemu samo formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenih sudskih odluka, niti je ukazano na arbitrernost i proizvoljnost u donošenju osporenih sudskih odluka.

Naime, odredbama člana 43. Zakona o izvršnog postupka („Službeni glasnik RS“, broj 124/05) propisano je: da troškove postupka u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja prethodno snosi izvršni poverilac (stav 1.); da je izvršni poverilac dužan da predujmi troškove izvršenja u roku koji mu odredi sud, a koji ne može biti kraći od 30 dana ni duži od 60 dana i da će sud obustaviti izvršenje ako troškovi ne budu predujmljeni u ostavljenom roku, a bez njih se izvršenje ne može sprovesti (stav 2.). Opštinski sud u Despotavcu i Viši sud u Jagodini su osporena rešenja doneli krećući se u okvirima navedenih zakonskih ovlašćenja, prilikom obavezivanja podnosioca ustavne žalbe da uplati predujam troškova izvršenja, kao i prilikom obustavljanja postupka izvršenja zbog neuplaćivanja predujma troškova izvršenja.

U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da je plaćanje predujma troškova izvršenja naloženo običnim dopisom suda, a ne rešenjem, Ustavni sud ukazuje da zahtev za uplatu troškova izvršenja spada u pitanja upravljanja postupkom, pa samim tim u takvoj procesnoj situaciji izvršni sud donosi zaključak saglasno odredbi člana 9. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. U konkretnom slučaju redovni sud je dopisom zahtevao uplatu predujma troškova izvršenja, a ne u formi zaključka, ali time nije dovedena u pitanje pravna obaveznost takvog zahteva suda, jer sadrži sve ono što bi sadržao i zaključak i to: zakonski razlog za izdavanje naloga, iznos koji je potreban da se uplati, rok za uplatu, broj žiro računa na koji je trebalo da se izvrši uplata, kao i upozorenje na posledice propuštanja.

Ostali navodi podnosioca ustavne žalbe predstavljaju njegovo subjektivno mišljenje i ne mogu se smatrati dokazom o učinjenoj povredi ustavnih prava na koje se poziva.

Ustavni sud ukazuje da su navodi iz ustavne žalbe istaknuti i u podnosiočevoj žalbi protiv osporenog prvostepenog rešenja i da je Viši sud u Jagodini u osporenom drugostepenom rešenju dao detaljne i jasne odgovore na te navode.

Ustavni sud je stoga ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je, ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) navedenog Zakona.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu