Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neurednu jer podnositeljka, ni nakon naloga suda, nije otklonila nedostatke. U žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazali na povredu prava na pravično suđenje, već je osporavana zakonitost sudske odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radmile Nanić iz Banja Luke, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 4. februara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Radmile Nanić izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 16003/09 od 2. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radmila Nanić iz Banja Luke, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, je 6. novembra 2009. godine, preko punomoćnika Vjekoslava Cveteka, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 16003/09 od 2. septembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. Ustava Republike Srbije.

2. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke propisane članom 85. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), odnosno da ne sadrži jedinstveni matični broj podnositeljke ustavne žalbe, razloge i navode iz čije sadržine proizlazi povreda ili uskraćivanje navedenog ustavnog prava i slobode, kao i pismeno ovlašćenje za izjavljivanje ustavne žalbe, u smislu člana 83. stav 2. Zakona.

Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), dopisom od 23. novembra 2009. godine obavestio punomoćnika podnositeljke o svim nedostacima koji sprečavaju postupanje Ustavnog suda po ustavnoj žalbi i naložio da, u roku od 15 dana po prijemu dopisa, dostavi uređenu i dopunjenu ustavnu žalbu u kojoj će navesti sve nedostajuće podatke. Podnositeljka je ovim dopisom upozorena da će ustavna žalba biti odbačena, ukoliko se u ostavljenom roku ne otklone nedostaci koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda po istoj.

Punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe je 11. decembra 2009. godine dostavio podnesak sa popunjenim obrascem ustavne žalbe u kome je naveden matični broj podnositeljke ustavne žalbe, kao i razlozi zbog kojih podnositeljka smatra da joj je povređeno pravo koje je u ustavnoj žalbi naznačeno, uz koji je dostavljeno pismeno ovlašćenje za podnošenje ustavne žalbe.

3. Prema odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

4. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe, dopune ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 16003/09 od 2. septembra 2009. godine potvrđeno rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 2598/09 od 22. maja 2009. godine, kojim je usvojena žalba izvršnih dužnika Čupić Dragutina i Šloger Ljiljane, oboje iz Beograda, ukinuto rešenje o izvršenju istog suda I. 2598/09 od 4. marta 2009. godine, obustavljeno izvršenje određeno navedenim rešenjem o izvršenju i ukinute sve sprovedene izvršne radnje.

5. Po oceni Ustavnog suda, u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje na koje se podnositeljka poziva, a punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe nije postupio po nalogu suda da takve razloge navede u dopuni ustavne žalbe.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da se povreda prava na pravično suđenje ogleda u činjenici da su Četvrti opštinski sud u Beogradu svojim rešenjem I. 2598/09 od 22. maja 2009. godine i Okružni sud u Beogradu osporenim rešenjem Gž. 16003/09 od 2. septembra 2009. godine, ne postupajući po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 2752/05 od 16. januara 2007. godine, onemogućili podnositeljku ustavne žalbe da koristi svoju imovinu, kao i da je na taj način Dragutinu Čupiću i Ljiljani Šloger omogućeno da koriste privatnu imovinu podnositeljke.

Uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da su svi navodi podnositeljke ustavne žalbe već isticani u žalbi protiv prvostepenog rešenja i detaljno cenjeni u drugostepenom rešenju. U obrazloženju svog rešenja drugostepeni sud je utvrdio da je presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 2752/05 od 16. januara 2007. godine preinačena presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 11463/07 od 28. decembra 2007. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za iseljenje tuženih. Takođe je utvrđeno da preinačenje odluke na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju, u smislu člana 15. tačka 4. Zakona o izvršnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04), predstavlja razlog koji sprečava izvršenje, čime nije učinjena bitna povreda odredaba izvršnog postupka.

Ustavni sud ukazuje da je saglasno odredbi člana 170. Ustava nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi isključivo ocenjuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom učinjena povreda ili uskraćivanje Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Stoga se navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima će se isticanje povreda učinjenih u aktima čije je donošenje prethodilo podnošenju ustavne žalbe i koji se osporavaju, dovesti u neposrednu i direktnu vezu sa sadržinom Ustavom zajemčenog prava čija se zaštita traži ustavnom žalbom.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži razloge koji bi ukazivali na povredu ili uskraćivanje prava na pravično suđenje, već iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnositeljka, nezadovoljna ishodom izvršnog postupka, još jednom osporava zakonitost donetih sudskih odluka.

Imajući u vidu da podnositeljka ustavne žalbe u ostavljenom roku nije otklonila nedostatke ustavne žalbe koji onemogućavaju da se po njoj postupa, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao neurednu.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 1476/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe iz više razloga
• Už 1848/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
• Už 2578/2009: Odbacivanje ustavne žalbe protiv presude zbog izostanka u parničnom postupku
• Už 1972/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne ustavne žalbe
• Už 1821/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne ustavne žalbe
• Už 1797/2009: Odbacivanje neuredne ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga
• Už 774/2008: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne ustavne žalbe